Utopistička budućnost marketinga i proizvodnje

Kada je marketing dobio na značaju početkom XIX veka, radilo se o jasnom načinu poslovanja – oglašivači su prikazivali proizvod, objašnjavali čemu služi, gde može da se kupi i koliko košta. Onda se tokom šezdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama pojavio novi način oglašavanja, koji je u kampanjama za proizvode poput Esso, Avis i Life Cereal, pored proizvoda koji se reklamira ponudio i nešto više.

Naime, fokus neke reklame mogao je da se nalazi da određenom modelu automobila, ali bi pažnja posmatrača takođe bila usmerena i na harmonični par koji stoji pored njega držeći se za ruke. Sa druge strane, neka reklama je mogla da nudi informacije o sapunu, ali je glavna pažnja bila usmerena na osećaj mira koji model doživljava tokom kupanja. Predmet reklame je tako mogao da bude i viski, ali je stav onoga koji ga reklamira bio glavna tačka, budući da je pored alkohola obećavao i samopouzdanje, te položaj, koji u reklami imaju oni koji konzumiraju to piće. Tako su marketinški stručnjaci iz tog perioda došli do jednog neverovatnog otkrića – koliko god da je neki proizvod kvalitetan, postoji niz drugih stvari koje korisnike još više privlače, pa je za transformaciju prodaje bilo neophodno da se te stvari ponude u kombinaciji sa proizvodom.

Patek Philippe je jedan od velikih proizvođača satova, a od 1996. godine počeo je da vodi prepoznatljivu marketinšku kampanju, koja uvek prikazuje roditelje i decu. U jednoj od njih otac i sin provode vreme zajedno, te su prikazani u nizu scena koje asociraju na roditeljsku odanost i ljubav. Tako onaj koji gleda reklamu može da zamisli kako dečak odrasta u samouverenog i nezavisnog muškarca, koji ima poštovanje zajednice, te se prema drugima odnosi sa razumevanjem i toplinom. Naime, radi se o reklami koja razume nadanja svakog roditelja, i koja je dirljiva zato što prikazuje ono što nije lako pronaći u stvarnom životu, a najviše nas doimaju upravo one stvari za kojima tragamo, ali ih još uvek nemamo. U realnom životu odnosi između dece i roditelja nisu uvek savršeni, te često mogu da budu problematični, ali u svetu koji nam u svojoj reklami predstavlja Patek Philippe na kratko možemo da bacimo pogled na psihološki raj, te da pored informacija o proizvodu dobijemo i slike života za kojim žudimo.

Pročitajte i:  BIZIT 2018 panel: Da li smo obrazovani za Industriju 4.0 i budućnost?

Tako reklame ne bi funkcionisale da ne poseduju razumevanje onoga što je korisniku potrebno da bi zaista bio srećan. Njihova emocionalna pozadina zasnovana je na onome što kreatori znaju o ljudskoj prirodi, te o potrebama koje su uglavnom koncentrisane oko kvalitetnih porodičnih odnosa, povezanosti sa drugima, osećaja slobode i radosti, obećanja konstantnog razvoja, dostojanstva, mira, te osećanja da smo poštovani.

Ipak, naoružane ovim znanjem, reklame i korporacije koje ih plasiraju su donekle okrutne prema svojim korisnicima – dok ih podsećaju na ono što im je zaista potrebno, one ne mogu da osiguraju da će krajnji korisnici to i dobiti. Iako su kreirane tako da prodaju određene proizvode, one svakako nisu u mogućnosti da na krajnju tačku otpreme i nade koje su probudile u korisnicima. Tako Calvin Klein proizvodi divne parfeme, ali u reklami nudi mnogo više od njih – bezvremenu ljubav i odanost para koji je predodređen da zajedno provede večnost.

Prava kriza kapitalizma je tako u tome što razvoj proizvoda mnogo zaostaje u odnosu na marketing. Od šezdesetih godina marketing je uspevao da razume koliko je pomoći potrebno korisnicima kada su pravi životni izazovi u pitanju, te koliko ovi žele uspešnu karijeru, bolje romantične odnose, te više samopouzdanja. U većini reklama su životni bolovi i nade odlično prepoznati, a proizvod koji se reklamira nije u mogućnosti da rešenja identifikovanih problema isporuči u paketu sa onim što nudi. I za to nisu krivi marketinški stručnjaci, koji su i sami žrtve modernog kapitalizma, i situacije u kojoj moderna jedinka ima mnogo kompleksnih potreba, koje uglavnom zadovoljava materijalnim dobrima. Već proizvođači koji bi morali da postanu ambiciozniji u kreiranju novih proizvoda, a koji bi korisnike šokirali na isti način kao što bi to učinio ručni sat u slučaju nekog posmatrača koji je živeo u XIV veku. Naime, to bi morali da budu proizvodi koji bi ispunjavali obećanja data u reklamama, te korisnicima pomagali da izvuku svoj maksimum, te žive na najbolji mogući način. Da bismo skicirali budući oblik kapitalizma dovoljno je da se zapitamo o svim nadama i željama koje kupovina trenutno ne može da ispuni, a koje bi mogle da se ispune kroz kreiranje složnijeg društva, kroz pomoć u vaspitanju dece, te pomoć u kriznim momentima, kada se čovek u savremenom društvu uglavnom oseća usamljeno.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Novi ekonomski poredak i kreativna industrija

Danas ne znamo kako bi poslovanje moglo da izgleda u budućnosti, kao što pre samo pedeset godina niko nije bio u stanju da zamisli načine na koje danas posluju velike tehnološke kompanije, ali možemo da pretpostavimo smer u kojem bi društvo moglo da krene. Kapitalizam je već zagolicao sve velike životne probleme, a marketing nam je već donekle ukazao na to kako bi ekonomija mogla da izgleda u budućnosti. Ključ je u tome da se premosti provalija koja se trenutno nalazi između fantazija koje gledamo u reklamama i onoga što kupovinom proizvoda koji se reklamira zaista dobijamo.

*Više o temama kojima bi trebalo da se pozabave svi koji se bave marketingom moći ćete da saznate na BIZIT seminaru Sve(t) je marketing koji organizujemo 6. juna u Klubu poslanika u Beogradu. Prijavite se na vreme kako biste ostvarili popuste.

Izvor: The School of Life

Facebook komentari: