Uvodnik: Cloud je pobedio

Gledajući nove aplikacije i servise, rekao bih da je cloud konačno pobedio klasičan način rada sa opremom koja će biti pod vašom kontrolom. Da, mnogi već godinama brinu o bezbednosti i privatnosti podataka, o problemima kada servis nije dostupan zato što je pao neki server na drugom kraju sveta, i ništa od tih problema nije suštinski rešeno. Ali cena i jednostavnost korišćenja uvek pobeđuju brigu o sigurnosti.

Davne 2017. godine hteo sam da „opametim“ kućni bojler i uštedim malo struje, pa sam kupio Aquanta kontroler. Instalirao ga, podesio, mučio se sa njegovom „inteligencijom“ koja je bolje od mene znala kada voda treba da bude koliko topla, i najzad od svega odustao jedne večeri kada sam došao kući i video da od kupanja nema ništa – voda je hladna jer je Aquanta server u Virdžiniji pao. Sa kolegom Borisom Stanojevićem napravio sam sopstveni kontroler zasnovan na Raspberry Pi računaru (pisao sam o tome u PC#268) i od tada je voda uvek topla taman koliko treba da bude, a i računi za struju su manji. Zapamtio sam da smart home oprema treba da bude lokalno kontrolisana, konfigurisao WireGuard da bih joj pristupao i kad sam van kuće, i tu ne nameravam ništa da menjam.

Nije da ja ne koristim cloud, naprotiv. Dropbox je važna alatka pri radu i omogućava mi da nastavim posao ma gde se nalazio, a trudim se da iskoristim i prostor na OneDrive-u, kad ga već imam u okviru Microsoft 365 pretplate. Ali sam te sisteme konfigurisao tako da datoteke budu na mom računaru, pa odatle sinhronizovane na cloud. I obavezno pravim lokalni backup tih podataka, što se nedavno pokazalo vrlo korisnim. OneDrive je proglasio da jedna od datoteka ima u sebi virus, blokirao ju je u cloud-u i, što me je veoma iznerviralo, obrisao sa lokalnog diska. Najzad sam fajl vratio sa backup-a, virusa u njemu naravno da nije bilo (to je zapravo bio tekst fajl). Bez lokalnog backup-a, fajl bi mi se smejao iz oblaka a ja ne bih mogao da mu pristupim.

Koliko nas košta cloud? Što se poslovne primene tiče, dijapazon cena je širok, naročito ako koristite servise kao što je Azure ili AWS. Mnogo je lepo što ne morate da investirate u servere, da ih konfigurišete, održavate i brinete o njihovoj bezbednosti. Inicijalni troškovi su mali, a mesečni trošak može da raste i pada, zavisno od potreba. A što se tiče individualne upotrebe, već sam navikao na sitna mesečna plaćanja, podseti me na njih SMS koji kaže da je sa kartica skinuto desetak dolara za YouTube Pre­mium, ChatGPT Plus, Netflix, Dropbox, PIA VPN…

Veštačka inteligencija je donela mnoge nove cloud mamipare: generatore slika, filmova, servise koji pretražuju Internet i prikupljaju za vas informacije koje posle koristite za posao ili zabavu… Smeta mi što često ne mogu da platim za obradu jedne slike ili filma, koliko mi trenutno treba, već treba da se pretplatim na mesec ili godinu dana, a posle često i zaboravim da sam se pretplatio na nešto što mi ne treba svakodnevno. Lako je prijaviti se na novi servis, a posle je teško odustati od njega, naročito kad se naviknete na zgodne mogućnosti koje pruža. Na dobro se lako naviknete.

Postajemo li zavisni od svih tih servisa i kako ćemo se snaći ako neki od njih prestanu da funkcionišu ili budu nedostupni? Budućnost će pokazati, ali moje rezerve verovatno neće navesti ljude da selektivnije koriste cloud i da zadrže izvesnu kontrolu nad tim gde se njihovi podaci zapravo nalaze i ko im može pristupati, u skladu sa davno poznatom tvrdnjom da je „cloud fini način da se kaže tuđi kompjuter“. A nikad ne znate šta se dešava sa tuđim kompjuterom i podacima na njemu. Kolega mi pre neki dan reče: „naravno da sam sve prebacio na cloud, pa vezan sam i na električnu mrežu iako znam da će povremeno nestajati struja“. Valjda je tako…