Uvodnik: Kako je Internet pojeo televiziju
Prodaja SBB-a PPF grupi (Yettel-u) i Telekomu je za mnoge dobar povod da razmisle o tome kako gledaju televiziju, koliko ih to košta i može li se šta promeniti tako da sve bude jednostavnije i jeftinije. Stvari su kod nas komplikovanije nego što je neophodno jer se uz ekonomske parametre ponude javljaju i politički razlozi da nešto od sadržaja bude (ne) dostupno i da istu stvar treba plaćati na više mesta. Ali uz malo razmišljanja…
Stariji čitaoci se sećaju godina kada smo televiziju gledali preko antene, što je bilo besplatno ali je slika uglavnom bila loša. Jednom je u video klubu ST, koji sam tada posećivao, specijalni gost bio neki stručnjak za antene. Izjadao sam mu se da je u komšiluku gradilište, pa kad ostave kran u jednom položaju onda ne valjaju ove stanice, a kad je kran u drugom položaju onda se ne vide druge stanice. Pošto me je ljubazno saslušao, „stručnjak“ je dao savet: „Preseli se“.
I danas se televizija može gledati preko antene, što je besplatno i prilično kvalitetno rešenje (program je digitalizovan), ali potpuno neupotrebljivo jer par programa koje biste jedino gledali nisu dobili nacionalne frekvencije. Osim toga, ko još želi da gleda televiziju uživo – navikli smo na mogućnost „vremeplova“ sedam dana unazad.
Kablovska televizija, pre svega SBB, je promenila mnogo toga i konačno donela mogućnost da lako i jeftino gledamo gomilu domaćih i stranih programa, uz dobru sliku i ton. Nažalost, SBB je pao u tehnološku zamku ostankom na koaksijalnom kablu, koji je „dvadeseti vek“ u odnosu na optiku. Za kvalitetan pristup Internetu jednostavno morate da pređete na optiku, pa bio to mts, Yettel, Orion telekom, A1 ili neko peti, a kad kod njih uzmete i televiziju, opet nemate programe koje biste želeli da gledate jer… politika.
Dakle, treba plaćati optiku za pristup Internetu, plus SBB-u za televiziju, koja tada uopšte nije jeftina. Kao tačka na i dođe činjenica da, iako im plaćate za televiziju, ne možete da gledate taj program preko (tehnološki veoma napredne) EON aplikacije ako Internetu pristupate preko, recimo, Orion telekoma. Taj geo-blok nije nametnuo mts, kako većina misli, nego sam SBB, što je skandal u rangu toga što moramo da plaćamo javni servis kroz račun za struju iako programe javnog servisa nikad ne gledamo.
Kada je SBB prodat počele su da se dešavaju razne čudne stvari. Sa plus strane, geoblok je volšebno nestao, a sa minus strane, N1 i Nova su promenili pozicije u listi kanala (što i nije naročito bitno), dok su sa satelitskog Total TV-a jednostavno – nestali. Kanale možete da gledate i na n1nova.live, ali samo iz inostranstva ili korišćenjem VPN-a, bez vraćanja 7 dana unazad. Dakle, ispada da morate da plaćate barem 1900 dinara mesečno za EON Light TV, plus 290 dinara mesečno za EON Box, da biste pratili program na dva televizora (za jedan možete da koristite Smart TV aplikaciju). Neprijatno mnogo para za samo dva dodatna TV programa.
A možda sadržaj mora da košta – izdržavanje od reklama predstavlja sve manje realnu opciju. Kako kaže Jaron Lanier u knjizi Who Owns the Future, model finansiranje od reklama funkcioniše odlično dok ima malo televizija / sajtova i puno korisnika, ali se urušio kada se pojavilo bezbroj sajtova, pa makar i uz bezbroj korisnika. Da li će klasična televizija nestati i biti zamenjena YouTube i sličnim kanalima sa jedne strane, i pay-per-view servisima za gledanje sportskih događaja sa druge? Verujem da ljudi ne vole da plaćaju za konkretan prilog, već bi se radije opredelili za mesečnu pretplatu kao što je Netflix ili Spotify, uz neograničeni pristup svemu što je raspoloživo. Što se mene tiče, izabrao sam radikalno rešenje da otkažem sve televizije – ne trebaju mi, Internet i Netflix su sasvim dovoljni. Može li se tako živeti? Reći ću vam za nekoliko meseci…
