Uvodnik

Kad god dođe novi Windows, a u poslednje vreme dolazi dva puta godišnje, moramo da ga prilagođavamo svojim potrebama i navikama, da po stoti put podešavamo tastaturu, zahtevamo da se ispisuju ekstenzije za poznate tipove fajlova, da menjamo raznorazne Power opcije… Stigne i poneki novitet, koji treba konfigurisati ili zaobići. Uvek se zapitam da li mi to prilagođavamo računar sebi ili sebe računaru.

Moram priznati da teško menjam navike – kad jednom upoznam neki program i zaključim da dobro odgovara mojim potrebama, potreban mi je mnogo jak motiv da bih ga promenio. Tako sam od 1988. do 2012. godine pisao u WordPerfect‑u za DOS (na njega sam jedva prešao posle puno godina korišćenja View‑a za Acorn BBC B) i tek me je 64‑bitni Windows naterao da ga se odreknem u korist Word‑a. Dan‑danas koristim sopstveni raspored YU slova na tastaturi pošto sam još u BBC vremenima navikao na njega, što predstavlja sve veći problem kako koji novi Windows dolazi. Nekad sam se šalio da ću, kad jednom ne budem uspeo da premapiram slova onako kako mi je potrebno, znati da je vreme za penziju. Kako vreme prolazi tako mi je ta šala nekako sve manje smešna, a i penzija se valjda bliži.

Proizvođači računara, operativnih sistema i aplikacija nemaju mnogo razumevanja za naše navike – kada u nekom trenutku zacrtaju da je za nas dobro (čitajte: da je za njih dobro) da nešto promenimo, iz sve snage će nas na to terati. Setimo se samo prelaska na Windows 10, obaveznog Feature Update‑a dva puta godišnje ili forsiranog rada na neprivilegovanom nalogu. Sada im je mnogo stalo da nas nateraju da budemo stalno logovani na njihove servere kako bi preciznije pratili šta radimo, što je naravno za naše dobro, jer će tako moći da nam se bolje prilagode. Na Windows se i dalje logujem preko lokalnog account‑a, ali je to iz verzije u verziju sve komplikovanije, stalno treba potvrđivati da želim takvu perverziju. Prelazak na Microsoft LiveID se svodi na jedan klik, dok je povratak nazad gotovo nemoguća misija. A ako koristite Office 365, jednostavno morate da budete logovani LiveID‑jem da biste koristili desktop verzije aplikacija; čak i ako se izlogujete, „nešto“ vas u malo kasnije ipak uloguje, pa možete samo da se pitate otkud Office zna vaš password.

Kad se jednom preselimo u cloud, počinju da važe neka nova pravila pošto mnogo toga više nije pod našom kontrolom. Ovih dana sam isprobavao Skype for Business i odmah naleteo na problem – ne mogu da kontaktiram s korisnicima običnog Skype‑a. Posle potrage po Internetu, ispostavilo se da za tako sumnjivu operaciju najpre moram da se logujem kao administrator svoje Office 365 firme, pa da odatle sebi kao korisniku odobrim komunikaciju s „neproverenim“ kontaktima. I posle toga da čekam 24 sata da to stupi na snagu. Pa onda još 24 sata da bih sebi dopustio da promenim sopstvenu fotografiju.

Nije mnogo drugačije ni kod Google‑a – na Android telefonu smo obavezno stalno logovani svojim Gmail nalogom, a i na desktop‑u se slična praksa na sve načine nameće, naročito u Chrome‑u. A pošto se moj Google Apps nalog vodi kao korporativni, svako malo moram da se logujem kao administrator domena ristanovic.com da bih sebi kao user‑u odobrio ovo ili ono. A tek Apple…

I šta nam najzad ostaje, da se mučimo plivajući uzvodno ili da se prepustimo matici? Kako kaže kolega Voja Gašić kada ga pitaju kako promeniti ponašanje nekog programa, „pogledaj kakav je default pa mu se prilagodi“. I zaista, možda nam je lakše da prilagođavamo svoj brainware nego softver. Da se zna ko je tu pametniji…

(Objavljeno u PC#255)

Facebook komentari:
Kaspersky Lab Tagovi:

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com