Veštačka inteligencija dokazuje da otisci prstiju nisu jedinstveni
Analiza otisaka prstiju već više od jednog veka predstavlja pouzdanu metodu u rešavanju zločina.
Tim istraživača je otkrio da otisci različitih prstiju iste osobe ponekad mogu izgledati veoma slično
Istražitelji se oslanjaju na dokaze otisaka prstiju kako bi identifikovali osumnjičene ili ih povezali sa konkretnim mestima zločina, verujući da svaki otisak sadrži jedinstven kod. Ipak, tim istraživača je otkrio da otisci različitih prstiju iste osobe ponekad mogu izgledati veoma slično. Do ovog uvida došlo se zahvaljujući modelu veštačke inteligencije koji je otkrio iznenađujuće sličnosti među otiscima. Hod Lipson sa Kolumbija inženjeringa istakao se u ovom pokušaju da preispita široko prihvaćene forenzičke norme, u saradnji sa Wenyao Xoom sa Univerziteta u Bafalu.
Veštačka inteligencija i otisci prstiju
Decenijama se podrazumevalo da se otisci različitih prstiju iste osobe međusobno ne podudaraju. Velik deo ovog uverenja potiče iz pretpostavke da svaki prst ima potpuno različite grebene, petlje i zavijutke. Jedan anonimni recenzent čak je izjavio: „Dobro je poznato da je svaki otisak prsta jedinstven”, kada je suočen sa radom ovih istraživača. Uprkos takvom otporu, student završne godine na Kolumbija inženjeringu, Gejb Gvo (Gabe Guo), predvodio je studiju koja osporava ovu dugogodišnju pretpostavku. Korišćenjem javne baze podataka američke vlade sa oko 60.000 otisaka, Gvo je unosio parove otisaka u duboku kontrastivnu mrežu. Neki parovi su pripadali istoj osobi, dok su drugi dolazili od različitih osoba. Sistem veštačke inteligencije postao je vešt u prepoznavanju kada su otisci koji izgledaju različito zapravo od iste osobe, postižući tačnost od 77% za pojedinačne parove. U slučajevima kada su analizirani skupovi uzoraka, tačnost je još više rasla, nudeći mogućnost da se postojeće forenzičke metode unaprede i desetostruko.
Istraživači koji potresaju temelje
Iako su ova otkrića obećavala nove mogućnosti za povezivanje mesta zločina, istraživači su se suočili sa velikim otporom tokom procesa recenzije. Projekat je odbijen od strane renomiranog forenzičkog časopisa koji nije želeo da prihvati mogućnost da različiti prsti mogu imati slične karakteristike u otiscima. Nepokolebljivi, tim se okrenuo širem auditorijumu. Rad je ponovo odbijen, što je navelo Lipsona da ospori odluku. „Ako ove informacije mogu napraviti razliku, onda zamislite koliko hladnih slučajeva može biti obnovljeno, ili čak koliko nevinih ljudi može biti oslobođeno”, rekao je Lipson, koji je i ko-direktor Makerspace laboratorije na Kolumbiji. Odlučni da ne odustanu, čak i ako to znači uzdrmavanje više od 100 godina ustaljene prakse, tim je nastavio da usavršava svoj rad. Na kraju, njihova istrajnost se isplatila – studija je konačno priznata i objavljena u recenziranom časopisu Science Advances.
Veštačka inteligencija donosi nove uvide u analizu otisaka
Tradicionalne metode oslanjaju se na tzv. „minucije” – tačke grananja i krajeve grebena. „AI nije koristio minucije, koje su inače osnova u poređenju otisaka”, objasnio je Gvo. „Umesto toga, koristio je nešto drugo – uglove i zakrivljenosti petlji i zavijutaka u centru otiska.” Njegova otkrića sugerišu da su stručnjaci možda zanemarili važne vizuelne tragove. U istraživanju su učestvovali i diplomac Aniv Rej (Aniv Ray) i doktorand Juda Goldfeder (Judah Goldfeder), koji veruju da bi ovaj pristup mogao postati još snažniji sa većim bazama podataka. „Zamislite koliko će ovo biti precizno kada se trenira na milionima, umesto hiljadama otisaka”, rekao je Rej, nagoveštavajući da bi ovaj metod mogao da unapredi traganje za dokazima na više mesta zločina.
Potencijalne pristrasnosti i naredni koraci
Istraživači su svesni mogućih praznina u podacima. Naglasili su da je sistem pokazivao slične performanse u različitim demografskim grupama, ali su istakli potrebu za većim i raznovrsnijim skupovima otisaka. Nadaju se da će detaljna validacija otkloniti sve zabrinutosti u vezi sa pristrasnošću pre nego što se tehnika eventualno počne koristiti u stvarnim istragama. Dugoročni cilj je da se organima reda i zakona ponudi dodatni alat koji poboljšava efikasnost u složenim slučajevima. Iako AI ne može doneti zvaničnu presudu u sudskom postupku, može pomoći u sužavanju liste osumnjičenih ili povezivanju različitih mesta zločina na osnovu delimičnih podudaranja. „Mnogi veruju da AI ne može napraviti nova otkrića – da samo reciklira postojeće znanje”, rekao je Lipson, ukazujući na širu promenu u načinu na koji AI može pomoći u istraživanju. „Ali ova studija pokazuje da čak i relativno jednostavan AI, uz običan skup podataka koji je godinama bio dostupan istraživačima, može ponuditi uvide koji su decenijama izmicani stručnjacima.”
AI, otisci i zakon
Ova studija pokazuje da veštačka inteligencija može otkriti obrasce koje tradicionalne metode analize ne primećuju. Takođe, ističe značaj otvorenih baza podataka koje su u mnogim oblastima nauke nedovoljno iskorišćene. Otkriveni rezultati mogli bi navesti forenzičke stručnjake da preispitaju određene procedure, naročito kada se otisci iste osobe pojave na različitim mestima.
Lipson vidi budućnost u kojoj iznenadna otkrića mogu doći iz svežih pogleda. „Još uzbudljivije je to što je jedan student osnovnih studija, bez ikakvog forenzičkog iskustva, uspeo da pomoću AI izazove temeljno uverenje čitavog stručnog polja”, zaključio je Lipson. „Uskoro nas očekuje eksplozija naučnih otkrića vođenih AI-em od strane ljudi koji nisu eksperti, i stručna zajednica, uključujući akademiju, mora biti spremna za to.”
Cela studija objavljena je u časopisu Science Advances.
Izvor: Earth