Vladimir Jaksić (Ex Revolveri) o muzici i računarima

Vladimir Jakšić je rođen 1965. godine u Aleksandrovcu. Diplomirao je na Univerzitetu u Brajtonu, Velika Britanija na odseku za Performans i vizuelnu umetnost (University of Brighton, Performance and Visual Arts(Theatre)) 2011. godine. 1991. godine kao pevač grupe Revolveri nastupa i pobeđuju na Zaječarskoj gitarijadi. Bavi se poezijom od 1991. godine i 1999. godine izdaje knjigu pesama i fantastičnih priča “Transformacija komunikacije”, Kulturni centar Brus. Slika 03Snimio je nekoliko muzičkih albuma kao autor i izvođač:

  1. Revolveri, Šest i po tona bonbona, Ecop, Aleksandrovac1990
  2. Revolveri, 24 sata dnevno rok en rol, ITV Melomarket, Beograd,1993.
  3. Ex Revolveri, Moždana oluja, Gosel Production, Beograd,1997.
  4. Ex Revolveri, Sanjaj neki drugi svet, Long Play, Beograd, 2013.
  5. Vladimir Jaksic (Ex Revolveri), Na putu neverovatnoce Multimedia Music Beograd, 2015

Autor je mnogobrojnih video radova a 2010. godine snima autorski kratkometražni igrani film “Rakija vestern”.

Filmografija:

  1. Tails and Towers, 5 min 45sec, 2008.
  2. Serbian Way, 9 min 47 sec, 2009.
  3. Rakija Western, 24 min 08 sec, 2010

Slika 07

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Da, tako je bilo u početku kada su te sprave bile skupe i nedostupne svima na raspolaganje. Danas mislim da je dobro da i dobri muzičari imaju privilegiju da koriste “digitaliju” i brze dođu do rezultata.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund bi bio tu bez obzira na sve, to je odraz nekulture i nema veze sa kompjuterima.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Postoji velika razlika. Na primer, ako ukljuciš gitaru u lampaško pojačalo, pa onda staviš mikrofon ispred to je već pola pola. To je način na koji ja radim i mislim da se tako dobijaju najbolji rezultati. Isto tako, kada se radi mastering poželjno je da se digitalni snimak prebaci na traku da bismo dobili topliji i prirodniji zvuk. Na kraju je poželjno da se snimak sa trake ponovi vrati u digitalni zapis. Slušaoci to osećaju nedge u sebi i njima nije vazno da znaju detalje, ali razlika se čuje jasno i glasno.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Ima puno prednosti u procesu snimanja i produkcije . Kod muzičara koji zanju da sviraju to je samo olakšalo ceo proces stvaranja. Kod onih koji ne znaju da sviraju donelo je mogućnost da dobiju ono što ne mogu da odsviraju uživo.

Slika 05III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Rekao bih da danas svako može da dobije dobar rezultat na snimku, ali to ne znači da svako može da svira ili peva pošto su jedino živi nastupi merilo kvaliteta.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je napraviti odličan snimak kući na računaru, ali samo za određene žanrove elektronske  muzike. Što se tice Rokenrola, koncepcija snimanja mora da bude potpuno drugačija.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je osakaćena odsustvom duha i emocije izvođača u ovom vremenu. Ranije su i elektronsku muziku izvodili analognim spravama, ljudi bili uključeni u izvedbu tako da je sve relativno.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter ne može nikada zameniti čoveka, on može biti samo u njegovoj službi i to je sve. Slušalac oseća šta je svirano, a šta nije, ali nesvesno.

Slika 02

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Ja mislim da je internet doneo revoluciju, mogućnost slušanja muzike i ako nemaš para da je kupiš. To je dobro.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Na živom nastupu publika je takođe učesnik celog performansa i stvara totalno drugačiju energiju od one koju imaš dok gledaš to isto na YouTube. Razlika je ogromna i zbog toga ljudi posećuju koncerte. Da nije tako svi bi sedeli u kućama i slušali muziku.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da ne može, jer veliki procenat ljudske populacije nije non stop za računarom.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Reklama na društvenim mrežama i klik na “going” ne pokazuje realnu sliku odziva. 70% ljudi klikne na “going” u trenutku kao da dolazi, ali tog dana može da ima neki realan ili nerealan razlog da ne dođe na koncert. To je šarena laža i na to ne treba računati ozbiljno.

Slika 06VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Mi smo u poslednje dve godine izdali dva albuma. “Sanjaj neki drugi svet” (2013 Long Play) i “Na putu neverovatnoće” (2014 Multimedia Music), što pokazuje našu aktivnost i kreativnost. Trenutno snimamo “Novogodišnju pesmu” koju ćemo predstaviti početkom decembra u Beogradu, a posle toga smo spremni za žive svirke.

Slika 04

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"