Vreme veštačke inteligencije: Ljudska kreativnost kao prirodni resurs
Budući da je AI preplavio internet, pa je sve više sadržaja koji liče jedni na druge, različite ljudske perspektive polako postaju naš najvredniji resurs.
Benj Edwards za portal Ars Technica piše da ono što se trenutno dešava s AI botovima i alatima pokazuje koliko je važna ljudska kreativnost. Nikome nije u interesu da lažne fotografije, pa makar bile i savršene, preplave internet, a isto važi i za ostale aspekte ljudske kreativnosti – od pisanja do komponovanja. Tehnološki giganti ipak žure da naprave još naprednije AI modele, a gomile takozvanih „web crawler-a“ krstare internetom i kradu originalne radove pravih umetnika.
Iskra prave kreativnosti se tako davi u okeanu sve besmislenijih sadržaja (kugla sladoleda koja se pretvara u belog medveda nema baš nikakvu umetničku vrednost). Stručnjaci ističu da bi sadržaji koje je proizveo AI količinski uskoro mogli da premaše sve što su ljudi ikada stvorili. Zbog toga očuvanje ljudske kreativnosti postalo i etičko pitanje, ali i problem koji bi hitno trebalo rešiti.
Ukoliko se ništa ne promeni sve bi vrlo brzo moglo da se pretvori u statistički prosek, jer AI tako funkcioniše – veštačka inteligencija nije nikakva magična stvar, već se obučava na sadržajima koje su proizveli ljudi i nudi svoje radove koji su ništa drugo nego prosta suma svega toga. Kompanije sveukupno ljudsko stvaralaštvo dakle tretiraju kao resurs koji je njima na raspolaganju da iz njega izvuku sve što im je potrebno, bez razmišljanja o posledicama.
Ljudska kreativnost nije proizvod industrijskog procesa – umetnici inspiraciju dobijaju iz stvarnih životnih iskustava, iz stvari koje su proživeli. U tom procesu potrebu za stvaranjem balansiraju sa stvarima bez kojih ne bi mogli da prežive – potragom za hranom, spavanjem, smrtnošću, emocionalnim mukama i drugim ljudskim stvarima. Sve to aktivira procese koji ni stručnjacima još do kraja nisu jasni, ali im je jasno da je kreativnost nešto što izvire iz ljudskog, i zahteva vreme, energiju i razmišljanje o smislu.
Mozak dakle nije prodavnica informacija, već motor znanja koji funkcioniše na jedinstven način. Stalno stvara nove kombinacije ideja. Umesto jedne povezane mašine (AI modela) imamo milijarde neuralnih mreža, od kojih svaka ima jedinstvenu perspektivu (i kad kopira nečiji rad, čovek u njega unosi i nešto svoje, AI ne). U toj raznovrsnosti je spas od monotonosti koja se već vidi u preplavljenosti AI „umetničkim delima“.
Istina je da je AI može da imitira čoveka, a ta veština ponekad izaziva oduševljenje. Ali to nije dovoljno, najpre zbog toga što nedostaje dubina koja dolazi iz ljudskog, životnog iskustva. Ostaje nam da se nadamo da će čovečanstvo to shvatiti na vreme.
