Marketing modernog doba: revolucija ili evolucija?
Marketing se dramatično promenio u poslednjih nekoliko godina, a promene se odnose na čitav spektar elemenata, ne samo na izolovana tržišta. Jedna od najočiglednijih promena odnosi se na usvajanje novih tehnologija, te ne čudi što neki doba u kojem živimo smatraju „marketinškom revolucijom,“ dok drugi smatraju da se radi o još jednom koraku u evoluciji oglašivačkih kampanja.
Prodaja je deo ljudske priče još od kada su plemena počela da se organizuju u naseobine, a marketing je prati još od tih početaka. U okviru prvih društava postojao je jedinstven način pakovanja proizvoda, a koji je služio kao neka vrsta brenda, te komunicirao informacije o poreklu proizvoda, imenu proizvođača, te kvalitetima. Modernim marketinškim rečnikom, stare civilizacije su već razumele brendiranje, ambalažu, prepoznatljivost proizvoda, te jedinstvenu ponudu.
Jedan od najboljih primera za stari marketing jeste riblji sos iz stare Pompeje – garum, budući da su mozaici u kućama proizvođača nudili informacije o kvalitetu proizvoda, te o proizvođaču i mestu porekla. Neka arheološka otkrića ukazuju na to da je sos pojedinih proizvođača bio poznat širom Mediterana, te da su informacije o proizvodu stizale i do područja na kojem se danas nalazi Francuska.
Tako je od samih početaka civilizacije bilo neophodno da se pronađu odgovarajući kupci koji su zainteresovani za proizvod koji se nudi, te da im se pruži informacija o tome zašto je neki proizvod kvalitetan, a kako bi ponudili nešto u zamenu za proizvod koji se reklamira. Da bi se to postiglo proizvod koji se reklamira morao je da se razlikuje od sličnih konkurentskih ponuda, te da od njih bude bolji, što se postizalo uz pomoć marketinga.
Način na koji ljudi donose odluke o kupovini se vrlo malo promenio od početaka civilizacije, što znači da je i način na koji se nudi neki proizvod takođe ostao sličan. Ljudi su na kraju samo emotivne životinje, koje svoje odluke donose na osnovu instinkta, da bi ih kasnije opravdali logikom. Zbog toga su najefektivnije one marketinške poruke koje ciljaju pojedince ili grupe, kreirane da utiču na njihove emocije, te ih podržane logičnim činjenicama, kao što su informacije o reputaciji proizvoda, vrednosti, te ceni. Bilo da pokušavate da prodate uštirkanu kragnu u Londonu XIX veka, ili pametni sat u modernom Los Anđelesu, uspećete samo ako ispratite sve ove korake, što znači da se marketing nije puno promenio tokom vremena.
Ipak, promenio se način na koji se marketinške poruke kreiraju, te prenose, a naročito su se promenile tehnologije koje se u tom procesu koriste. Zadobijanje pažnje pojedinca je u digitalnoj eri postao izazov, a ako se u tome uspe, svaki sekund tokom kojeg oglašivač zadrži pažnju korisnika povećava šansu za uspešnu prodaju.
Kako se menjao način života, te okruženje, menjale su se i marketinške tehnologije, a kako bi se odgovorilo na moderne izazove, te su dospele u prvi plan, što je jedna od grešaka modernih marketinških stručnjaka. Naime, strategije se danas grade oko marketinških alatki i taktika, radije nego oko osnovnih marketinških principa koji su funkcionisali još od vremena stare Pompeje. Tako oglašivači isprobavaju različite alatke, umesto da se fokusiraju na korisnike, te na ono što bi ovi mogli da žele. To samo znači da se marketinška revolucija uopšte nije ni dogodila, već se radi o prirodnoj evoluciji marketinga, koja se odvija prilično sporo ako se u obzir uzme čitava istorija, te je prilično predvidiva.
*Ako ste u ovom tekstu prepoznali sopstvena interesovanja, dođite na BIZIT seminar Sve(t) je marketing koji organizujemo 6. juna u Klubu poslanika u Beogradu. Prijavite se na vreme kako biste ostvarili popuste.
Izvor: Forbes
