Big Data u obrazovanju
Često se čini da se svet informacionih tehnologija ušuškao u ogromne količine podataka, koje nastaju velikom brzinom. Na to se nadovezao i fenomen raznovrsnosti, a potom i pouzdanosti podataka.
Moderni IT svet tek što je počeo da se snalazi u domenu petabajta, a već je počeo da razmišlja o famoznom zetabajtu. Onda je došlo buđenje iz ušuškanosti i shvatili smo da smo postali kolekcionari podataka. Gomilali smo ih, a da se nismo adekvatno potrudili da ih razumemo, dobijemo informacije, proširimo znanje i na osnovu toga adekvatno delujemo. Tradicionalni pristupi više nisu bili primenjivi. Bila je potrebna prekretnica – Big Data pristup.
Big Data rešenja donela su širu sliku u svet modernog poslovanja koristeći punu snagu podataka koji nas okružuju. Pored tradicionalnih, strogo strukturiranih podataka, data je šansa i polustrukturiranim i nestrukturiranim, pa se sada koriste i podaci s raznih društvenih mreža, portala, foruma, blogova, iz raznih vidova komunikacije i slično. Mnoštvo upotrebljenih podataka generisano je na prirodnom jeziku. Naizgled nevažni podaci, postaju dragoceni izvor vitalnih informacija. Ova rešenja i njihove mogućnosti nisu ograničeni samo na domen poslovnih primena. Svoju jednako dobru primenjivost Big Data ostvaruje u širokom spektru drugih delatnosti, a u segmentu obrazovanja beleži neprestanu ekspanziju.
Analitički pristup
Na moderno obrazovanje veliki uticaj imaju ekonomski, tehnički i društveni aspekti. Tradicionalistički pristup u obradi podataka mogao bi sagledati parcijalno svaki od ovih aspekata u jednom limitiranom izdanju. Međutim, u realnom svetu oni dele mnoge karakteristike, čini ih veliki broj parametara i ne može se jasno povući granica između njih. Obim podataka, njihova raznovrsnost i potreba za sagledavanjem obrazovnog sistema u celini definiše Big Data tehnike kao primarni izbor u raznim vrstama analiza obrazovnog sistema i donošenju određenih predikcija vezanih za dalji razvoj.
Učesnike u obrazovnom sistemu mogli bismo uslovno da podelimo na tri osnovne kategorije: administraciju, nastavnike i učenike. Dosadašnja praksa u sagledavanju podataka vezanih za ove tri kategorije pretpostavljala je određenu odvojenost, međutim, ona ne sme da postoji jer su ta tri segmenta međusobno vrlo zavisna. Big Data svojim analitičkim postupcima omogućava povezanost tih kategorija u jedinstvenu uzročno‑posledičnu celinu. Na primer, učenici na društvenim mrežama komentarišu u grupama predmete koje su slušali. Analizom komentara može se doći do dragocenih podataka koji bi doveli do poboljšanja uslova za neki konkretni predmet bilo da to uradi predmetni nastavnik, bilo administracija koja obezbeđuje određene resurse i slično.
Na više niova
Big Data svoje rezultate u obrazovanju ostvaruje primenom institucionalne (na nivou institucija), IT, akademske (na nivou akademskih programa) i obrazovne (na nivou učenja) analitike, kombinujući ih u jedan povezan analitički proces.
Od posebnog značaja je doprinos Big Data tehnika u domenu akademske analitike i njene povezanosti sa ostalim analitičkim procesima, jer će upravo ovaj segment dati odgovore na neke bitne pravce razvoja budućih obrazovnih sistema u pogledu identifikacije resursa, njihove povezanosti, predviđanja budućih ciljeva i stepena ostvarenja tih ciljeva.
Vodeće zemlje sveta koriste Big Data tehnike u obrazovnim sistemima i vide ih ne kao mogućnost, već kao esencijalnu potrebu, budući da jedino Big Data može omogućiti smisleno prikupljanje najraznovrsnijih podataka, analizu i njihovu vizuelizaciju u cilju davanja odgovora na suštinska pitanja i pravovremeno predviđanje i realizaciju budućih akcija u domenu obrazovanja. Big Data rešenja otvara put ka zdravom, modernom i funkcionalnom obrazovnom sistemu.
Predrag Stolić je administrator na Tehničkom fakultetu u Boru i doktorand na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku.
Predrag Stolić
