BSA: Manja upotreba nelegalnog softvera u Srbiji

Procenat softverske piraterije u oblasti personalnih računara u Srbiji tokom 2008. godine beleži pad od 2% u odnosu na 2007. godinu. U istom periodu polovina zemalja u kojima je rađena studija beleži pad, dok samo 15% zemalja beleži porast piraterije. Gubici privrede tokom 2008. godine, koji su posledica softverske piraterije u Srbiji porasli su na 99 miliona USD.

Između ostalog ovo su rezultati šeste godišnje studije o softverskoj pirateriji, koju je objavila BSA (Business Software Alliance), međunarodna organizacija koja predstavlja softversku industriju. Studija obuhvata 110 zemalja i nezavisno je sprovedena od strane IDC-a, firme koja je svetski lider u oblasti istraživanja tržišta i predviđanja u oblasti informacionih tehnologija.

“Ovaj izveštaj pokazuje naš uticaj u nastojanjima da dodatno smanjimo softversku pirateriju u Srbiji”, izjavio je advokat Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA u Srbiji. “Vrlo je važno da u ovim nesigurnim vremenima preduzeća ne izbegavaju svoje obaveze koristeći nelegalan softver, jer ovo povećava negativne uticaje, pre svega na njihovo poslovanje a zatim i na njihove korisnike i lokalnu i globalnu ekonomiju.”

Tokom poslednjih pet godina, koliko se analizira softverska piraterija i od kada traju aktivnosti BSA u Srbiji, postoji stabilan trend godišnjeg smanjenja stope piraterije u iznosu od 2%, osim u 2004. godini. Na ovaj trend svakako ključni uticaj imaju aktivnosti BSA kao i angažovanje državnih službi i predstavnika lokalne IT industrije. Zajedničke akcije na edukaciji tržišta, stvaranju i sprovođenju efikasne zakonske regulative značajno utiču na kreiranje stabilnog poslovnog okruženja, koje treba da obezbedi dalji napredak lokalne ekonomije i društva u celini.

Pored gubitaka koje trpi softverska industrija uticaji softverske piraterije su mnogo veći. Na primer, u studiji koju je u januaru 2008. godine objavio IDC navodi se da smanjenje softverske piraterije može dovesti do otvaranja više hiljada novih radnih mesta, ukupnog jačanja ekonomije i povećanja prihoda od poreza od usluga na lokalnom nivou.

Ostale važne činjenice

• Od 110 zemalja u kojima je sprovedena studija, piraterija u oblasti softvera za PC računare je u padu u pedeset sedam zemalja, u stagnaciji u trideset šest a u šesnaest beležimo porast. Ipak, kao posledica rasta ukupnog PC tržišta na svetskom nivou, tokom 2008. godine stopa piraterije je porasla za 3%, na 41%.
• U regionu centralne i istočne Evrope zemlje sa najvećim procentom pirateruje su Gruzija 95%, Jermenija 92% i Moldavija 90%. U zemlje sa najnižim procentom u istom regionu spadaju Češka Republika 38%, Mađarska 42% i Slovačka 43%. Najveći napredak od 5% je ostvarila Rusija rezultatom od 68%, što predstavlja pad od 19 procenata na šestogodišnjem nivou.
• Karakteristično je da zemlje u razvoju čine 45% ukupnog tržišta PC hardvera dok njihov udeo na tržištu softvera iznosi samo 20 procenata. Kada bi u ovim zemljama odnos ovih udela bio jednak to bi predstavljalo godišnji rast sofverskog tržišta u iznosu od 40 milijardi USD. Takođe, ukoliko bi se ukupna softverska piraterija smanjivala za samo 1 procenat godišnje, to bi za IT industriju predstavljalo podsticaj u iznosu od 20 milijardi USD.
• Povećanje dostupnosti Interneta će povećati isporuke piratskog softvera. Pretpostavlja se da će u narednih pet godina, 460 miliona ljudi u zemljama u razvoju dobiti pristup Internetu. Porast će biti najveći u segmentima malih preduzeća i kućnih korisnika i pretpostavlja se da će u ovim segmentima procenat piraterije biti zančajno veći nego kod državnih organa i velikih preduzeća.

Globalna recesija na različite načine utiče na softversku pirateriju. John Gantz, rukovodilac istraživačke grupe IDC-a, ističe da će potrošači, kojima se smanjuje kupovna moć, duže zadržati u upotrebi postojeće računare, što će uticati na porast piraterije, jer na starijim računarima ima više piratskog softvera. Ipak, pritisci na budžete će ubrzati prodaju jeftinijih netbook računara koji najčešće dolaze sa preinstaliranim legalnim softverom. Pored toga pozitivno će uticati i upotreba SAM (software asset management) metodologije u cilju optimizacije i smanjenja troškova u IT-u.

“U svakom slučaju, cena softvera je samo jedan od faktora koji utiču na upotrebu piratskog softvera”, rekao je Gantz. “Ekonomska kriza će svakako imati uticaja, delimično i pozitivnih, ali biće samo jedan od mnogih faktora, i verovatno neće biti potpuno izražen dok ne budemo imali statističke podatke za 2009. godinu.”

BSA se zalaže za upotrebu pet principa za smanjivanje softverske piraterije i povećanje ekonoskog rasta:

1. Edukacija javnosti i povećanje svesti o vrednosti intelektualne svojine i rizicima upotrebe nelicenciranog softvera.
2. Unapređenje Zakona o zaštiti intelektualne svojine u smislu primene obaveza Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO) da bi se omogućila bolja i efikasnija borba protiv digitalne i Internet piraterije.
3. Kreiranje snažnih mehanizama primene kao što nalaže Svetska trgovinska organizacija (WTO) kroz TRIPS sporazum, uključujući i čvršće zakone protiv piraterije.
4. Posvećivanje značajnih resursa upravnih organa rešavanju problema, uključujući nacionalne službe za suzbijanje kriminala u oblasti autorskih prava, međunarodnu saradnju i obuku lokalnih organa reda i pravosudnih organa.
5. Praktičnu primenu politike upravljanja softverskim resursima i zahtev da javni sektor koristi isključivo legalan softver.

Za dodatne informacije i kompletnu studiju posetite: www.bsa.org/globalstudy.