Đorđe Vatazović (Vulom) o muzici i računarima
Bend Vulom je nastao 2013 godine, kao posledica druženja četvorice prijatelja. Naša želja je da kroz svoju energičnu muziku i smislene tekstove podstaknemo slušaoce na razmišljanje o raznim društvenim temama kao i problemima pojedinca, uz naravno uživanje uz našu muziku. Bend je imao dosta nastupa u Užicu i okolini, kao i u Beogradu od kojih se izdvajaju nastupi na Bunt Rok Masters-u i na Park Festu. Ime Vulom je nastalo kao metaforičko gledanje na današnje stanje muzike u okruženju. Ime grupe je nastalo po omiljenoj video igri koju smo svi voleli da igramo, Skyrim, što na jeziku te igre znaci senka ili tama. Članovi benda Vulom su: Nikola Vukosavljević (vokal), Đorđe Vatazović (solo gitara), Lazar Gavrilović (ritam gitara), Đorđe Jovanetić (bass gitara) i Milutin Krstonić (bubnjevi).
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Pojava računara sigurno je obezbedila i dala šansu svakome da se oproba u muzičkom svetu, a loših muzičara je uvek bilo i nažalost tako će ostati. Što se tiče broja loših muzičara smatramo da se povećao, jer je nekad trebalo dosta umeća u sviranju i pevanju, dok se sada sve manje obraća pažnja na to.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Sigurno nije ubio muzičko izražavanje, čak smatramo da je pomogao, jer sada bendovi mogu da snime svoje demo pesme ili demo albume uz pomoć svojih računara, a od gomile novosnimljenih materijala dobar deo se može svrstati u šund.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Kao muzičar sigurno mogu napraviti razliku, dok prosečan slušalac verovatno da ne može primetiti razliku, naročito mlađi slušaoci koji nisu imali dodira sa analognim zvukom.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Prvenstveno zvuk je dosta jasniji i čistiji, a sam zapis je i dugotrajniji i mogu jasnije da se primete emocije koje se nalaze na digitalnom zapisu.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Pa mislim da se nije smanjila potražnja. Programi su dosta pomogli u demo snimanju bendova, tako da smatram da je to veliki plus današnjim mladim muzičarima koji nisu u finansiskoj situaciji da snimaju u studiju, dok studijski muzičar (recimo vokal) može biti svako, takođe zahvaljujući računarima, ali pravi kvalitet muzičara se gleda na nastupima i koncertima.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Vremena se menjaju, tehnologija napreduje, tako da smatram da se može napraviti bolji kvalitet snimka nego u prošlom veku. Kvalitet zavisi od toga koliko određeni muzičar poznaje muziku i snimanje na kompjuteru.
IV – Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Smatram da je elektronska muzika deo muzike, ali ni približno kvalitetna kao neka muzika koja sadrži prave instrumente i ona samim tim zapostavlja suštinu muzike.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
Kompjuter ne može da zameni čoveka, jer se tačno oseti ta hladnoća sviranja virtuelnog instrumenta i smatram da svako može to da primeti.
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Ja lično smatram da internet nije potpuno obezvredio autorska prava, već dao mogućnost određenim autorima da se pročuju i afirmišu. Autorska prava se nikada više biti kao nekada.
Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Publika sa YouTube-a se ne može porediti sa publikom na nastupu, jer publika direktno oseti svu energiju koju autor iznosi i mnogo bolje će shvatiti muziku nego preko studijskog snimka. Ne mogu nositi istu težinu kritike “youtube” slušalaca, sa onom koju nose ljudi koji su bili na koncertu, jer pravi muzičari pokazuju svoj maksimum na nastupima pred brojnom publikom koja ih sluša.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Smatram da kampanja može da se uradi preko društvenih mreža poput Facebook-a i sličnih, ali sve zavisi od upornosti benda i uopšte marketinškog plana.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Ne, to nikako ne može da garantuje tačan broj, jer svaki “event” vise služi da reklamira određeni događaj nego da garantuje tačan broj ljudi.
Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Vulom je aktivan, i sprema prvenstveno nove autorske pesme koje ćemo uživo predstaviti publici na Park Festu u Užicu, a potom planiramo da uđemo u studio i realizujemo svoj prvi album.
Predrag Jovanović
Računajte na računare