Dronovi i roboti dižu poljoprivrednu revoluciju
Nova agrikulturalna revolucija počela je u septembru u Britaniji, gde u okviru projekta Hands Free Hectare automatizovane mašine, kojima se upravlja na daljinu, obrađuju polja.
Tim stručnjaka sa Harper Adams univerziteta završio je proces proizvodnje, a bez toga da je ljudska noga kročila na zemljište koje se obrađuje. Poljoprivredni poslovi odavno uključuju različite mašine, ali je ovo prvi put da je proces od početka do kraja automatizovan. Radi se o potpunoj digitalizaciji koja uključuje veštačku inteligenciju, digitalnu povezanost, robote, dronove, te druge mašine koje započinju novu revoluciju, te postavljaju temelje za veliki promene unutar ovog dela industrije.
Nekada davno žetva je, na primer, podrazumevala da se angažuje svaka radno sposobna osoba u selu, te uz pomoć primitivnih alata savlada useve. Onda su naučna i inženjerska otkrića u poslednjih 200 godina bitno olakšala i izmenila taj proces, te je mehanizacija bitno umanjila potrebu za ljudskom radnom snagom.
Upravo zbog toga postoje određeni strahovi da će roboti i samoupravljive mašine dodatno smanjiti potrebu za običnim radnicima, pa stručnjaci pokušavaju da objasne da će stara radna mesta zameniti nova, te bi tako vozač traktora u tom novom poretku mogao da bude upravitelj čitave flote mašina, kojom bi upravljao sa udaljenosti uz pomoć pametnog telefona.
U svitanje ove poljoprivredne revolucije tvorci Hands Free Hectare projekta postali su prvi “poljoprivrednici” koji su posejali, negovali, te požnjeli useve bez direktne ljudske intervencije. Ideja za projekat je došla posle zaključka da veliki proizvođači poljoprivrednih mašina ne rade na procesu automatizacije, te je jedan od tvoraca, koji je znao da dron preko otvorenog koda može da se programira da leti preko obradive površine u određenom smeru i određenom brzinom, svojim kolegama predložio da se pozabave ovim problemom. Tako su nabavili mašine neophodne za početnu fazu – mali japanski traktor dizajniran za obradu pirinčanih polja, polovni kombajn, prskalicu, te mašinu za sejanje, pa softver koji se koristi za programiranje dronova povezali na motore ovih mašina. Tako su dobili samoupravljivu poljoprivrednu opremu, te je traktorom, na primer, bilo moguće upravljati na daljinu.
Time su napravili prvi korak ka vremenu u kojem će mašine obrađivati zemlju bez učestvovanja čoveka, te farmera gurnuli u smeru evolucije koja će od njega napraviti menadžera, ili osobu zaduženu za programiranje pametnih mašina. Samoupravljivi traktori, ipak, dele iste sigurnosne probleme kao i samoupravljivi automobili, a pre svega po pitanju cyber sigurnosti i otpornosti na izazivanje nesreća, te će biti potrebno još mnogo rada na njima da bi ušli u široku primenu.
Izvor: The New Yorker
