Foto-tetering: Računar i kamera

Iako je fotografije moguće obrađivati mobilnim telefonom, tabletom ili na samom foto-aparatu, prednost velikog ekrana i opcije softvera favorizuju računare. Osim u procesu obrade, računari se koriste i za kontrolu samog foto-aparata i to tehnikom koja se naziva tetering. Počnite od besplatne aplikacije digiCamControl!

Izraz tethering je poznat vlasnicima mobilnih telefona koji svoju Internet konekciju, uspostavljenu na mreži mobilnog operatora, dele s prijateljima u okruženju preko Wi-Fi interfejsa. U fotografskoj primeni tethering znači povezivanje foto-aparata sa PC (ili tablet) računarom ili mobilnim telefonom, čime se omogućava korišćenje većeg ekrana, daljinska kontrola podešavanja (fokusa, blende…) i okidanja, pregledanje zabeleženih slika ili njihovo kopiranje na povezani uređaj. Foto-aparati uz statične slike beleže i video-materijal u studijskom i svakodnevnom okruženju, što uz specifične primene (snimanja tajmlapsova i životinja s veće udaljenosti, montiranje na studijskom kranu…) povećava zahteve za preciznijom kontrolom.

Žica ili bez nje

O rešenjima za kontrolu DSLR foto-aparata Android telefonom (ili tabletom) pisali smo u PC #203, dok će korišćenje PC (desktop ili laptop) računara s većim ekranom omogućiti komforniji prikaz. Tetering se, u zavisnosti od mogućnosti foto-aparata, ostvaruje žičanom ili bežičnom vezom. Bežična konekcija može biti praktičan izbor, pa je na tržištu moguće naći i dodatke koji će je omogućiti i na foto-aparatima bez Wi-Fi interfejsa. Wi-Fi adaptere za neke svoje modele nude sami proizvođači foto-aparata, a moguće je naći i “univerzalna” rešenja u obliku male kutije koja se povezuje na mini/micro USB konektor DSLR-a.

Još jedan način dodavanja bežičnog interfejsa foto-aparatima je sa SD memorijskom karticom koja ima Wi-Fi čip. Takve kartice nose oznaku Eye-Fi, a za njihovo korišćenje je neophodno da ih podržava upravljački program (firmware) foto-aparata. Žičana veza omogućava brže osvežavanje prikaza na računaru, a uz to je i dostupnija, s obzirom da USB kabl za prebacivanje slika dolazi čak i uz najjeftinije modele foto-aparata. Zbog praktičnosti je potrebno nabaviti još USB produžni kabl sa čijom dužinom ne treba preterivati.

Na tržištu su dostupni tethering paketi s kvalitetnim kablom i komercijalnim softverom, a za upoznavanje sa ovim načinom fotografisanja dovoljna je open source aplikacija digiCamControl. USB port na foto-aparatu je prvenstveno namenjen za prebacivanje fotografija, pa ne znači da je na svakom modelu preko njega moguća daljinska kontrola i prenos prikaza “uživo”. Na sajtu proizvođača digiCamControl softvera, u delu cameras prikazane su podržane funkcije modela. Tako je za neke modele moguće samo kontrolisati parametre, a kod nekih prenositi “živi” prikaz i snimati video. Interesantno je da je posebno prikazana podrška stavke bulb (kada ekspozicija traje sve dok je pritisnut okidač). Ukoliko model foto-aparata nije prikazan u spisku, ne znači da neće moći da se kontroliše aplikacijom, pa makar samo opcijom aktiviranja okidača za fotografisanje.

Osnovna podešavanja

Podrazumeva se da PC računar već ima drajver za prenos fajlova sa foto-aparata, nakon čega treba instalirati digiCamControl. Na početnoj strani aplikacije nalaze se ikone za odabir opcija, deo za upravljanje parametrima fotografisanja (mod, ISO, brzina zatvarača, otvor blende, balans bele boje, kompenzacija ekspozicije, format slike, režim merenja, mod fokusa), nivo baterije, opcije beleženja fotografije (samo u aparatu ili u aparatu i na PC-ju), lista (browser) zabeleženih fotografija iznad koje dominira prikaz zadnje zabeležene fotografije, histogram, pregled (preview), ime sesije i dodaci (plug-ins).

DigiCamControl će omogućiti timelapse funkciju i aparatima koji je nemaju implementiranu, a radiće i s nekim prosumer COOLPIX modelima

Prva ikona (Capture photo) “okinuće” foto-aparat, nakon čega će fotografija biti prebačena u računar i prikazana u srednjem prozoru. Ono što ovakvom načinu “okidanja” nedostaje jeste živi prikaz koji se aktivira pritiskom na ikonu Lv. Otvaranje novog prozora će, osim živog prikaza, omogućiti i izbor tačke fokusa. Veliki prikaz i kontrola parametara mogu olakšati rad prilikom makro fotografisanja.

Dok je prikaz u realnom vremenu aktivan, foto-aparat možete da koristite i “ručno”. Tada PC obavlja funkciju prikaza na većem ekranu, što može biti najjači adut teteringa. Veličinu i poziciju prozora živog prikaza je moguće menjati, što je praktično ukoliko se ikonom Multiple Camera Support pokrene kontrola više povezanih kamera. Podržano je i beleženje slika prilikom detekcije pokreta (Motion detection opcija je dostupna u Lv prikazu) i beleženje timelapse sekvence fotografija. DigiCamControl će omogućiti timelapse funkciju i aparatima koji je nemaju implementiranu, a radiće i s nekim prosumer COOLPIX modelima.

U “igri” je i smartfon

Slaganje fokusa je tehnika kojom se rešava problem ograničene dubinske oštrine kada se fotografišu makro fotografije. Sekvencu fotografija s različitim fokus tačkama moguće je zabeležiti u Lv modu, korišćenjem vremenskog slajdera na dnu ekrana i Focus Stacking menija na levoj strani ekrana. Aplikacija poseduje i Web server koji omogućava da se programu pristupi s mobilnog telefona kako bi se kontrolisale osnovne funkcije. Web server najpre treba omogućiti u File / Settings meniju, nakon čega se na prvoj strani aplikacije pojavljuje još jedna ikona koja vodi do prikaza QR koda, čijim se skeniranjem (mobilnim telefonom) otvara stranica sa capture, slideshow i live opcijama. Ova će opcija raditi tek nakon podešavanja dozvole digiCamControl aplikacije u firewall-u.

Osim podržanih foto-aparata, aplikacija će raditi i sa integrisanom, kao i s bilo kojom povezanom USB Web kamerom. Pravljenje skripti, a naročito dodatak za upravljanje Arduino uređajem omogućiće relizaciju specifičnih projekata, poput pokretanja step motora. Tetering se može primeniti u raznim disciplinama fotografisanja, a digiCamControl ima pregršt opcija, od onih koje su jednostavne za korišćenje, do onih koje će zadovoljiti entuzijaste spremne za eksperimentisanje.

Autor: Jovan Mirović