BIZIT 11 - prvi dan

Naučnici razvili bakteriju koja se uspešno bori protiv ćelija kancera

Istraživači sa Stanford Medicine došli su do obećavajućeg otkrića koje bi moglo dovesti do novih tretmana raka u budućnosti. Naučnici su sproveli testove u kojima su menjali genome mikroba i bakterija na koži za borbu protiv raka. Ovi izmenjeni mikrobi su dodati miševima obolelih od raka i, kao rezultat, tumori su počeli da se raspadaju.

PCPress.rs Image

Da li je ovo budućnost lečenja kancera?

Bakterija o kojoj je reč, Staphilococcus epidermidis, uzeta je iz krzna miševa i izmenjena tako da proizvodi protein koji stimuliše imuni sistem u odnosu na specifične tumore. Činilo se da je eksperiment bio izuzetno uspešan, jer su modifikovane bakterije ubijale agresivne tipove metastatskog raka kože nakon što su nežno nanete na krzno. Rezultati su takođe postignuti bez primetne upale.

Ovo je još jedan upad u neshvaćeni svet mikrobioma i svih bakterija koje tamo borave. Biomi creva dobijaju svu štampu ovih dana, ali koža je takođe domaćin milionima i milionima bakterija, gljivica i virusa, a svrha ovih entiteta je često nepoznata. U ovom slučaju, naučnici su otkrili da ćelije epidermisa stafilokoka pokreću proizvodnju imunih ćelija koje se nazivaju CD8 T ćelije. Istraživači su u osnovi oteli S. epidermidis u proizvodnju CD8 T ćelija koje ciljaju specifične antigene. U ovom slučaju, antigeni su bili povezani sa tumorima raka kože. Kada su ćelije naišle na odgovarajući tumor, počele su da se brzo razmnožavaju i smanjuju masu, ili je potpuno gase.

Kao i kod svih naprednih tretmana raka, postoje neka teška upozorenja. Pre svega, ovi eksperimenti se sprovode na miševima. Ljudi i miševi su biološki slični u mnogim aspektima, ali mnogi tretmani koji deluju na miševima su loši za ljude. Istraživači sa Stanforda nemaju pojma da li S. epidermidis izaziva imuni odgovor kod ljudi, iako je naša koža prepuna stvari, tako da će možda morati da pronađu drugi mikrob da bi ga promenili. Takođe, ovaj tretman je dizajniran za lečenje tumora raka kože i primenjuje se lokalno. Ostaje da se vidi da li će se prednosti preneti na unutrašnje karcinome.

Uz to, tim sa Stanforda kaže da očekuju da će ispitivanja na ljudima početi u narednih nekoliko godina, iako je potrebno više testiranja i na miševima i na drugim životinjama pre nego što se nastavi sa ljudima. Naučnici se nadaju da bi ovaj tretman na kraju mogao da bude usmeren na sve vrste zaraznih bolesti, pored ćelija raka.

Izvor: Engadget

Facebook komentari:
Računari i Galaksija