Neki Apple kupci žive u mračnim pećinama
Skoro čitavu prošlu godinu i deo ove provela sam među ajfonomanijacima u Nemačkoj i osećala sam se kao trinaesto prase s mojim kršem od telefona. Nije vredelo ni što sam ga krila u džepu, jer pravi ajfonovac svoj smartfon uvek drži na gotovs, stari model poklanja ženi i čim se pojavi nov, kampuje ispred radnje.
Zapravo, ne samo što se nisu odvajali od svojih aparata nego su im i jadna deca gledala Paju Patka na tom ekrančiću, dok su oni strepeli i drhtali da im dete ne ispusti ljubimca na pod. I svi su imali telefon servisa pod rukom, a kad sam pitala zašto, objasnili su mi da bez iPhone‑a ne mogu da žive,pa ako mu se nešto desi, ne daj bože…
Na moj upit zašto se onda ne opredele za neki robustan model, gledali su me kao da sam sišla s uma i gladili svog mezimca, a jedan se otvorio i rekao mi da ga je tri puta menjao jer mu je pao u klozetsku šolju iz zadnjeg džepa na pantalonama. Kakav bedak, pomislih, ne želeći ni da zamišljam scenu, mada fakat, koliko god bili nekritički zaljubljeni, ajfonovci vrlo artikulisano pričaju o manama ovog Apple‑ovog mitskog proizvoda, ali ne odustaju od njega. Čak su mi objasnili i da je Tim Cook jedan primerak „petice“ poklonio Mark‑u Zuckerberg‑u, te da je gazda Facebook‑a rekao da je „fantastičan“, što me i nije mnogo dirnulo, jer ja znam za ono „ti meni vojvodo, ja tebi serdare“.
Ništa čudno onda što iPhone 5 ruši sve rekorde prodaje, iako kupci prigovaraju na račun kilave navigacije i mapa, a duhoviti šeruju najgluplje i pišu da je „smak sveta 2012. došao ranije od očekivanog, sudeći prema Apple‑ovim mapama“. Navodno je za loše rešenje kriva svađa između kompanija Google i Apple, u kojoj Google nije dopustio Apple‑u da u postojeće mape uključi glasovnu navigaciju. Korisnici su razočarani i fotografijama s ljubičastim halo efektom, jer „probija“ svetlost, a nervira ih i što u nekim telefonima zveckaju unutrašnje komponente.
I nije tu nikako kraj mukama Apple‑ovih frikova, jer su prijavljeni i problemi s WiFi mrežama, od pucanja veze, do odvratno malih brzina, u čemu utehu ne pruža ni zbunjena Siri, koja maši tačne odgovore. Što je najgore, pokazalo se i da je kućište uređaja preosetljivo, a posle nekoliko dana korišćenja i izgrebano. Prema proceni sajta Extremetech, neki telefoni već u kutiji stižu tako izgrebani i „ukrašeni“ manjim ulubljenjima, a broj oštećenih je dostigao čitavih 30 odsto. Rečju, prevelika lista grehova za statusni simbol i dovoljan razlog da kupci pohrle u prodavnice tražeći pare nazad, a proizvođač padne na kolena od izvinjavanja, dok mu jezik ne prokrvari.
Međutim, tresla se gora, rodio se miš. SquareTrade kompanija brzo je uradila još jedan uporedni test izdržljivosti, u kojem je iPhone 5 i Samsung Galaxy S III treskala o pod, bacalu u vodu i gađala pivskim flašama. I u ovom okršaju dva rivala, prema pisanju Biznis Insajdera, Apple je pobednik megdana, a Samsung‑ov telefon potučen je do nogu. Niko se nije ni osvrnuo na pitanja nevernih Toma zašto je boca zviznula Galaxy po ekranu, a „peticu“ nije i „kako to da svi testovi koji porede iPhone s nekim drugim aparatom stavljaju taj drugi u nepovoljniju poziciju“.
Bilo kako bilo, korisnici iPhone‑a, koji kao kroz sir prolazi sve testove izdržljivosti, potrošili su za pet godina samo u SAD skoro šest milijardi dolara na popravke svojih telefona. Najčešći kvarovi su baš one fore u kojima je iPhone na testovima nepobediv, poput pada na pod, u WC šolju i bazen, te udaranje aparatom o tvrdu površinu. Kad se zna da je Apple za pet godina prodao više od 250 miliona iPhone‑a, a da je u 2011. gotovo trećina vlasnika na neki način uništila svoj skupi uređaj, čovek stvarno mora da se zapita da li su ljubitelji ovog smartfona ludi mazohisti ili pak kolektivna žrtva marketinga.
Nadobudni Apple je i ovog puta iskulirao sve negativne ocene, a korisnike nezadovoljne izanđalim izgledom kućišta „petice“ oduvao mejlom koji je poslao na ExtremeTech adresu, sa snishodljivim objašnjenjem: „svaki aluminijumski proizvod može da se izgrebe korišćenjem, pri čemu se otkriva njegova prirodno srebrna boja, što je sasvim normalno“. I naravno da su pametni momci iz ovog uglednog magazina načisto poludeli i napisali da se kompanija ovakvim odgovorom narugala svima, te da „Apple sigurno misli da njegovi kupci žive na drveću i u mračnim pećinama“.
Zapravo, na kakvom drvetu saznanja žive ajfonovci, teško može da prosvetli i vic, u kojem jedan tehnomanijak pita drugog „jesi li čuo da postoji život van neta“, a ovaj mu odgovara „nisam, daj mi link“. Zato što se zagriženi vernici iPhone‑a napajaju isključivo najnovijim rajskim voćem Apple‑ove distribucije, a oni s viškom para i manjkom pameti lože i na zlatne verzije londonske kompanije Gold & Co koja nudi „peticu“ od 24 karata za 5.000 dolara. Za te pare ponosni vlasnici mogu da se raduju što su se ratosiljali muka s ogrebotinama, a i statusno izdvojili iz mase koja je poharala Apple‑ove dućane. A da su i lopovi napaljeni na iPhone, vidi se iz broja krađa Apple‑ovih uređaja koje čine čak 14 odsto svih kriminalnih dela u Njujorku. Uzgred, Wall Street predviđa da će se u poslednjem kvartalu ove godine prodati 23 miliona ovog uređaja, a u 2013. čak 168 miliona.
Ništa neobično što na internetu cveta zezanje domišljatih šaljivdžija na račun iPhone‑manije. Holanđani su prvu „peticu“ raspakovanu u Zemlji lala zalepili za pločnik i posmatrali reakcije pohlepnih prolaznika, a ekipa YouTube‑a, prerušena u Apple‑ovce, bahato je razbacivala kutije za koje su zgranuti kupci‑čekači mislili da su nakrcane iPhone‑ima.
Ipak, stiče se utisak, da šta god ko uradi, ništa ne može da pokoleba naklonost stotina miliona ajfonovaca prema ovoj telefonskoj ikoni. Mit o iPhone‑u je visoko pozicioniran u tehno kulturi novog doba, poput mita o plavušama, za koji je navodni krivac britanska pozorišna grupa koja je daleke 1868. u Njujorku šokirala publiku sa četiri gole plavojke. Ostalo je istorija. Raja se primila na dizzy blondes, o njima se pričaju vicevi, pišu knjige i snimaju filmovi, a jedan slogan za šampon čak je tvrdio i da se „plavuše bolje zabavljaju“. Današnji kupci iPhone‑a gutaju istu maglu da je život zabavniji uz Apple‑ov telefon, a priterani uza zid argumentom da ima i boljih i jeftinijih, obavezno ponavljaju mantru „da je iPhone najlepši“, iako ni sudije iz kilometarskih parnica više nisu sigurne ko je kome ukrao dizajn.
EU pravila za Apple
Viviane Reding, komesarka Evropske unije za pravosuđe, savetovala je zemlje članice EU da pokrenu postupak protiv Apple‑a, jer, kako je navela, „nekorektno informiše kupce o pravima na garanciju za proizvod i prećutkuje važne činjenice“.
Naime, Apple svojim kupcima nudi plan „zaštite“ proizvoda (Apple Care) kojim se garancija od godinu dana produžava na dve ili tri godine, ali to u slučaju MacBook‑a košta 249 evra. Međutim, Apple nije pružio jasne, verodostojne i kompletne informacije kupcima o garanciji koja im sleduje prema pravu EU. Predsedavajući Pravnog odbora Evropskog parlamenta Klaus‑Heiner Lehne, kaže da svaki kupac u EU automatski stiče pravo na dvogodišnju garanciju.
Istini za volju, Apple‑ova garancija značajno prevazilazi neke uobičajene odredbe i pokriva sve nedostatke i manjkavosti proizvoda, a ne samo one koji su bili prisutni već prilikom kupovine. Klaus‑Heiner Lehne kaže da u praksi nema velike razlike, „sve i ako Apple formalnopravno u određenim tačkama ima pravo, njegove odredbe o garanciji navode na pogrešne zaključke. I to se mora ispraviti“.
On je zajedno sa drugim poslanicima Evropskog parlamenta napisao protestno pismo i poslao ga komesarki za pravosuđe Viviane Reding, a žalbe je Briselu predalo još jedanaest udruženja za zaštitu potrošača. Reding‑ova je reagovala, savetujući dotičnim zemljama da same pokrenu postupak protiv Apple‑a, jer ona nema pravo da to direktno uradi. Kada je reč o zaštiti potrošača, Brisel sme samo da opominje i poziva države i firme da se pridržavaju zakonskih odredbi.
Pismo je upućeno i nemačkoj ministarki za zaštitu potrošača Ilse Aigner koja bi u rešavanje ovog slučaja mogla da uključi Savezni zavod za zaštitu potrošača, ili da traži od sličnih institucija da podnesu tužbe protiv Apple‑a. U Italiji je „Jabuka“ već morala da plati 900.000 evra zbog sistema Apple Care; videćemo šta će biti dalje.
Vesna Knežević Ćosić