Nikola Čuturilo – Čutura o muzici i računarima
Nikola Čuturilo je rođen 1962. god. Bio je član grupa: Siluete, Zamba, Elektricni Orgazam i Riblja Čorba (četiri studijska albuma). Odsvirao je preko hiljadu koncerata u zemlji i inostranstvu. 1990. godine započinje solo karijeru u okviru koje je izdao šest samostalnih studijskih albuma. Pisao je za Riblju Čorbu, Yu grupu, Bilju Krstić, Kerber, Dejana Cukića, Viktoriju, Zdravka Čolića, Lazu Ristovskog, Tanju Banjanin, Ogija Radivojevića, Vukašina Savića, hor Kolibri i mnogo druge. Radio je muziku za TV serijale “Fazoni i fore”, “Stimofonija”, “Sva ta ravnica”, ”Evropa bre”, “Ulica lipa“, a autor je i muzike za dokumentarni film “ Frejm po frejm” u produkciji Jugoslovenske kinoteke. U pozorištu je potpisao muziku za “Najbolj nori dan” u režiji Paola Mađelija (N.Gorica), “Ukroćena Goropad” u reziji Milana Karadžića (Boško Buha), “Baš Čelik” u režiji Milana Karadžića (Pinokio) i ”Bunar” u režiji Egona Savina (Teatar Kult). Autor je himne Evropskog prvenstva u rukometu koje se održalo 2012. u Srbiji. Dobitnik je estradne nagrade Srbije.
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Pojavom kompjutera došlo je pre svega do ekspanzije produkcije i zasićenja trzišta. Snimanje i objavljivanje muzike, postalo je odavno dostupno svakome.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Kompjuter nije i ne može da ubije umetnički izraz kod autora, ukoliko isti postoji. Naprotiv, njegova adekvatna upotreba u različitim fazama kreiranja i usnimavanja, može samo da pospeši kvalitet, uštedi dragoceno vreme, nerve i sredstva. Sa druge strane ukoliko nema ideje kompjuter je svakako neće izmisliti umesto vas. Na kraju balade govorimo o uređaju koji može da se upotrebljava ili zloupotrebljava.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Moji počeci u studiju bili su u vreme osmokanlnih magnetofona i analognih mikseta. To je podrazumevalo posebnu logistiku usnimavanja zbog limitiranog broja kanala. U takvim, sa današnje distance primitivnim uslovima, nastali su mnogi snimci neprolazne vrednosti. Akcenat je bio na uvežbanosti benda, performansu, energiji i entuzijazmu. Jednostavno ono što si proižveo u gluvoj sobi bilo je i ono sto ćeš čuti sa trake ili sa vinila. Lično i dalje preferiram analogni snimak pre svega zbog topline i autentičnosti. Sa digitalijama ceo proces je postao jednostavniji. Sve se može popraviti i prepraviti.Sve je tehnički savršenije, ali negde u tom moru izdanja sve je manje prave inspiracije i duše. Ne znam da li neko mlađi uopšte ima predstavu o čemu govorim, ali to mi je potpuno razumljivo.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Kao što rekoh ušteda vremena, nerava i sredstava je dragocena prednost. Dostupnost kompjutera u kućnim uslovima je takođe velika prednost. Mnogi autori muzike ne bi nikada bili u mogućnosti da sebi priušte korišćenje čitavog spektra instrumenata, zvukova i tehničkih pomagala da nije digitalija. Opet ponavljam, svakom autoru koji poseduje ideju i sopstveni umetnički izraz, korišćenje kompjutera je od esencijalne važnosti.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Kvalitetan muzičar je poseban i nezamenljiv.Nikada ni mašina niti bilo koji program neće prići blizu magiji živog izvodjenja. Kvalitetan muzičar je pre svega poseban, originalan i neponovljiv. Ko ume da sluša taj će uvek čuti ovo o čemu govorim. U poplavi rijaliti programa ima onoliko pristojnih imitatora i reproduktivaca koji nikada neće biti original.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Presudna je ideja. Ukoliko je imate, uz entuzijazam i dobru energiju moguće je u kućnom studiju napraviti odličan snimak.U principu sve osim bubnjeva moze da se svira uživo tako da ovu varijantu rada i sam često upražnjavam, naročito kad radim primenjenu muziku.
IV – Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Da, elektronska muzika je tu, ali ja stvarno nisam dobra adresa za bilo kakav komentar.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Kompjuter može da pomogne muzičaru ali ne i da ga zameni. Da li običan slušalac može da prepozna otkucani ton ja ne znam, ali mi je interesantnije pitanje ”kakve posledice na formiranje pojedinca i njegovog ukusa, ostavljaju tako “odsvirani” tonovi?”
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Pristalica sam da ukoliko nešto vredi mora nešto i da košta. U ovoj konstalaciji gotovo je nemoguće ostvarivati bilo kakva autorska prava.
Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
“Youtube” publika ne postoji, to je samo zbir pojedinaca. Kad si ispred ekrana ti si pasivan slušalac ili posmatrač. Razmena energije uživo je nešto sasvim drugo, tako da ovde ustvari nema nikakve paralele niti poređenja.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Zavisi od toga koliko je zahtevan poduhvat. Ukoliko je u pitanju mali nastup u klubu verovatno su dovoljne samo društvene mreže. Ako se međutim radi o koncertu u većoj dvorani, potrebna su sva sredstva oglašavanja i reklame.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Iz mog iskustva definitivno ne.
VII – Borba za RnR
Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Trenutno radim na novom materijalu i čim to privedem kraju počećemo sa probama. Iskreno se nadam da će moje sledeće studijsko izdanje biti realizovano ove kalendarske godine.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
