Sprega informacione ere i tela: Tegobe digitalnog doba

U poslednjih nekoliko decenija, revolucija u razvoju informacionih tehnologija izmenila je naše živote, odnosno načine na koje kupujemo, komuniciramo, prikupljamo i koristimo informacije. Ali Internet je prodro i u meso i kosti. Web menja naša tela.

Internet menja način na koji se krećemo, vrste bolesti od kojih bolujemo i s kojima moramo da se nosimo i na ličnom i na globalnom nivou, pa čak utiče na to kako izgledamo. Uspon Interneta predstavlja sinonim za novu vrstu tela koje je primetno drugačije od tela kakvo je bilo pre nastanka Interneta.

Rad se reflektuje na telo

Sva okruženja zahtevaju različite vrste rada, i kada se ta okruženja menjaju, menjaju se i pokreti koje pravimo. Tragovi ovih promena primetni su i kod modernog i kod preistorijskog čoveka. Zapisani su toliko duboko da ih možemo videti i sa udaljenosti od više miliona godina. Pre nastanka poljoprivrede (pre oko 10.000 godina), ljudsko telo je izvršavalo najrazličitije poslove. Neki od njih bili su veoma repetitivni (poput kopanja, pripreme koža, potrage za hranom ili razbijanja, klesanja alata od kamena). Kako su prolazili dani, nedelje i meseci, stopa fizičke aktivnosti ostajala je na visokom nivou, isto kao i njena raznovrsnost.

Ali kada su ljudi počeli da se bave poljoprivredom, gustina naših kostiju opala je za oko 30 procenata: to znamo poređenjem kostiju hominina i primata sa fosilnim ostacima iz skorijih vremena. Poljoprivreda je dovela do smanjenja količine posla koji su ljudi morali da rade, kao i do raznovrsnosti takvog posla. Rad je postao umereno repetitivniji i malo lakši. Tela nisu morala da budu toliko jaka za bavljenje poljoprivredom. Ako su lovci i sakupljači plodova bili ljudi v1.0, onda su poljoprivrednici v2.0.

U okviru druge uporedne studije sprovedene 2017. godine, gustina kostiju ljudi koji su se bavili poljoprivredom testirana je u odnosu na primerke modernijeg čoveka. Zaključak studije bio je da su ruke farmera od pre 5.000 godina bile 30 odsto snažnije od ruku modernog čoveka. Bile su toliko stamene da su ruke ovih poljoprivrednika bile snažnije od ruku članova današnjih olimpijskih veslačkih timova. To ukazuje na ukupan pad između verzije 1.0 i modernih ljudi za oko 51 procenat ukupno.

Body 3.0

Sredinom 19. veka, druga revolucija rada oblikovala je potpuno novu verziju ljudskog tela: 3.0. Godina 1851. označava istorijsku prekretnicu kada je stanovništvo u gradovima počelo da bude brojnije od seoskog. S dolaskom industrije u devetnaestom veku, ljudi su kao magnetom bili privučeni novim stilovima rada koji su im bili na raspolaganju. Ostavljajući svoja mala gazdinstva za sobom, migrirali su u potrazi za novim načinima zapošljavanja. Ova vrsta posla bila je i zahtevna i štetno repetitivna.

U novim fabrikama, radnici uzrasta od pet godina i stariji crnčili su na nogama između 12 i 16 sati dnevno. Njihova tela postala su izobličeni ponavljači čudnog koreografskog posla koji je pred njih stavljen. U književnosti tog perioda, opisivani su kao sivog i bledog tena usled premalo vremena provedenog na suncu. Rahitis, bolest koja prouzrokuje deformitet kostiju usled nedostatka vitamina D i/ili kalcijuma, postao je u tolikoj meri sinonim za radničku klasu da je dobio i drugi naziv – „engleska bolest“.

Verzija 3.0 ljudskog tela poklekla je pod stresom sve repetitivnijeg rada. Ovakav nedostatak raznovrsnosti u poslu industrijskih radnika doveo je do nastanka velikog broja profesionalnih bolesti tokom viktorijanskog perioda.

Kancelarijski službenici bili su profesija koja je najbrže rasla u drugoj polovini devetnaestog veka. Prema popisu iz 1861. oko 91.000 ljudi bavilo se administrativnim poslovima (0,4 procenta radne snage). Do 1891. ovaj procenat dostigao je dva odsto.  Danas ovaj broj iznosi oko 85 procenata, sa 99 odsto ljudi starosti od 16 do 34 godine koji su svakodnevno na Internetu.

Informacije kao najvrednija roba

Budući da informacije postaju osnovna roba ove nove ekonomije, fizička aktivnost se polako proteruje iz naših života. Još uvek postoji, ali opadajući trend verovatno će se nastaviti još neko vreme.

Previše vremena provodimo brinući o pametnim telefonima, društvenim mrežama, računarskim igricama, menjanju gena i robotima, kada su najveći rizici po naše zdravlje i dobro stanje zapravo zastrašujuće navike koje su povezane s prastarim tehnologijama, poput tavanica i stolica, kao i ekrana i tastatura koji nas teraju da budemo nepomični dok radimo. Smanjenje kretanja koje podstiče upotreba Interneta menja nas same. Ove promene se poput gljivica šunjaju kroz ljudsko telo.

Projektom „Škole za 21. vek“ podržavamo digitalizaciju, ali i želimo da obrazujemo sledeću generaciju u pogledu svih prednosti i mana koje novo doba donosi, kao i kako se neki od potencijalno loših uticaja mogu umanjiti

Nekad smo, na primer, išli u bioskope da čujemo vesti. Potom je u naše dnevne sobe stigla televizija i više nismo morali da napuštamo kuću da bismo saznali šta je novo u svetu. Daljinski upravljač koji je ušao u upotrebu 1970‑ih značio je da više ne moramo da se pomeramo ni da bismo promenili kanal. Danas, jedino što treba da uradimo jeste da posegnemo za pametnim telefonom. Da bismo otišli u bioskop da čujemo vesti, morali smo da sagorimo oko 200 kalorija, za pokret rukom do džepa koristimo 0,2. To predstavlja pad aktivnosti od 1000 odsto, bez ičega što bi je zamenilo.

Kada tehnologija ublaži svako trenje u našim životima tako što nam olakšava stvari, ušteđenu energiju nikada ne vratimo nazad u jednačinu. Ona je izgubljena. Naši pametni satovi pokušavaju da nam pomognu, ali oni jedino mogu da izbroje ono što smo uradili, ne i ono što nismo.

Aktivirajte se

I tako tektonsko ušunjavanje tehnologije, koja sa sobom nosi više navika koje se izvršavaju u zatvorenom prostoru, takođe menja i naša tela. Vreme provedeno u zatvorenom prostoru, s lošim kvalitetom osvetljenja, bez mogućnosti za našu kožu da stvara vitamin D, takođe je blisko povezano s globalnom epidemijom kratkovidosti. Trenutno se procenjuje da će, ako se ništa ne uradi da se ovaj trend zaustavi, polovina svetskog stanovništva do 2050. biti kratkovida, a oko 2,5 procenta ljudi s visokim stepenom kratkovidosti u starijem dobu oslepi. „Engleska bolest“ se ponovo vraća na velika vrata, a nedostatak vitamina D takođe se povezuje s naglim porastom alergija na hranu i koštunjavo voće.

Moderan život prouzrokuje preveliki broj patologija da bismo ih ovde nabrajali, i one nisu retke. Među njima se može naći sve: od astme do ADHD (nedostatak pažnje prouzrokovan hiperaktivnošću), ravnih tabana i dijabetesa tipa 1 i 2. Uzrok broj jedan invaliditeta na globalnom nivou su bolovi u leđima, koji su blisko povezani sa sedenjem. I dok informacione tehnologije produžavaju naše radne dane i povećavaju nivo stresa, žvaćni mišići koji pokreću naše zube dok spavamo proširuju našu vilicu dok vežbaju noću.

Neaktivnost, prouzrokovana uglavnom sedenjem i tehnologijom, igra važnu ulogu u desetinama miliona smrtnih ishoda na svetu svake godine. Sedam od deset najvećih ubica koje je identifikovala Svetska zdravstvena organizacija povezano je s neaktivnošću. Vodeće dve su srčane bolesti i moždani udar, koji svake godine odnesu 17 miliona života, a samo ove dve bolesti nadilaze preostalih osam sa liste.

Svet rada menjao se toliko mnogo puta, a s njim i naša tela. Internet nas je preoblikovao menjajući načine na koje radimo. Tokom vremena, raznovrsnost posla je u celosti homogenizovana, toliko da se fizički rad investicionog bankara koji sklapa poslove vredne više miliona dolara ne razlikuje od rada deteta koje piše svoj domaći zadatak.

Korisna adresa: BritishCouncil.rs

Autor: Vibar Krejgan‑Rid, British Council