Kroz nekoliko tipičnih slika, provešćemo vas kroz kontrolu vašeg televizora i objašnjenja zašto slika nije uvek savršena iako ste to očekivali.
Proverite “sivi klin”
Pogledajte gornju sliku na TV-u (možete da je zumirate klikom ili dodirom). Iako se često ravnomeran prikaz nijansi proverava linearnim gradijentom koji se popularno naziva “sivi klin”, kružni gradijent daće vam više informacija već na prvi pogled. Ako vidite uočljive “prstenove”, igrajte se podešavanjima osvetljenja, kontrasta i gama vrednosti dok ne dobijete rezultat koji vas zadovoljava.
Kompresija statičnog sadržaja
Statičan i miran sadržaj je mnogo lakši za kodiranje i transkodiranje, što se vidi na gornjem i donjem primeru. Iako je gornji video mnogo više kompresovan (bitrate 256 kbits), ne primećuje se tako drastična razlika u odnosu na donji video koji ima šest puta veći bitrate (1500 kbits).
Kompresija pokretnog sadržaja
Kad slika počne da se kreće, situacija se potpuno menja i koder/transkoder mora da se snalazi i s promenama u vremenu. Što je kretanje brže i zahvata veći deo ekrana, situacija se sve više komplikuje. Gornji video ima suviše nizak bitrate (256 kbits) da bi se jasno videlio pokretanje cirkularnog gradijenta i javlja se suviše jaka “pikselizacija”. Podizanje bitrate-a na 1024 kbps (donji video), daje već prilično podnošljive rezultate.
HDR ili više nijansi
Za prikaz većeg broja nijansi koristi se više bita po RGB komponenti. Sa 8 bita, može se prikazati 256 nijansi jedne od osnovnih boja (28), što daje ukupno 16,7 miliona boja (224). Sa 10 bita po komponenti, može da se prikaže 1024 osnovne boje (210) ili ukupno oko milijardu boja (230), a sa 12 bita po komponenti, preciznost ide do 4096 nijansi komponente ili oko 69 milijardi boja (236).
Razlike na slici su preuveličane da bi bilo jasnije…
Kako razlika izgleda u praksi…
