Digitalna transformacija za početnike
Fraza „digitalna transformacija“ postala je nova mantra koja se neopravdano i neodgovorno lepi uz razne projekte, institucije i ljude. Evo kako da izbegnete takvu digitalnu šarlatanizaciju…
Prva dužnost ozbiljnog „digitalnog“ konsultanta jeste da objasni razliku između tri povezana pojma: digitizacija, digitalizacija i digitalna transformacija. Svakodnevno smo izloženi netačnim medijskim i drugim površnim tumačenjima koja poistovećuju ove tri različite stvari, koje slede jedna za drugom.
Definicije digitalnih pojmova
Digitizacija je najobičnije pretvaranje analognih informacija u digitalni oblik, kao kada ste (sada već odavno) svoje omiljene audio‑kasete presnimili na CD ili svoje fotografije iz detinjstva skenirali i strpali u računar ili to isto uradili s poslovnom papirnom dokumentacijom. Prost prelazak s „papira“ u „nule i jedinice“, iz realnog u virtuelni svet. I ništa više od toga.
Digitalna transformacija je stalno putovanje, a ne krajnje odredište
Digitalizacija predstavlja sledeći korak, proces u kome se informacije (koje su, posle digitizacije, već u digitalnom obliku) objedinjuju tako da se povežu i lakše koriste, radi pojednostavljenja ili ubrzanja nekih operacija koje su se ranije radile ručno. Praktično, isto ono što se radilo na stari, analogni, „papirni“ način, digitalizacijom je omogućeno da se radi na digitalni način. Nije menjana suština, samo je promenjen oblik, uz brojne prednosti koje računari i umreženost sami po sebi donose, poput automatizacije koja u mnogo čemu zamenjuje ljudski rad. Zahvaljujući digitizaciji i digitalizaciji, informacije su postale lako dostupne za upotrebu na različitim platformama, uređajima i interfejsima. I to je digitalni svet u kome danas živimo.
Često se izjednačavaju i pridevi nastali od pojmova „digital“ i „Internet“. Sve što je na Internetu sigurno je i digitalno, a sve što je digitalno ne mora da bude i na Internetu. Digitalno je način zapisivanja podataka, a Internet je jedan od načina njihovog prenošenja.
I konačno, digitalna transformacija
Digitalna transformacija je ono što se dešava tek nakon digitalizacije i ona je… možda da najpre objasnimo šta ona nije. Digitalna transformacija NIJE:
- Pojedinačna primena raznih stvari koje počinju na „e“: e‑trgovina, e‑bankarstvo, e‑poslovanje, e‑uprava… Sve to već postoji neko vreme i jeste transformisalo sve te oblasti, ali to, samo po sebi, nije digitalna transformacija.
- Pojedinačna primena raznih stvari koje se tiču digitalnih medija – ne, posedovanje Internet sajta (koliko god on bio ultramoderan) ili bivstvovanje na društvenim medijima nije, samo po sebi, digitalna transformacija.
- Pojedinačna primena drugih stvari koje imaju prefiks „Internet“, „online“, „digital“ i slično (npr. marketing, prodaja…), ni to nije, samo po sebi, digitalna transformacija.
- Pojedinačni pokušaji da se bude „inovativan“ i „agilan“, da se na silu uvode „nove tehnologije“, da se sve „prebaci u cloud“… sve to, samo po sebi, nije digitalna transformacija.
Sve to su samo fragmentarne digitalizacije starih poslovnih procesa, jer se u praksi dešava sledeće:
Primer 1: Kompanija ima e‑prodavnicu, ali ona ni na koji način nije integrisana s poslovnim softverom u kompaniji ili, još gore – takav softver ne postoji.
Primer 2: Banka ima e‑banking, ali se mnogi od poslova s klijentima i dalje odvijaju (nepotrebno) u papirnom obliku.
Primer 3: Državni organ ima neke od svojih usluga na portalu eUprava, ali je za brojne informacije i procedure i dalje potrebno da se dođe na šalter, iako za to nema realnog opravdanja.
Digitalna transformacija je proces integracije digitalnih tehnologija u sve oblasti poslovanja, uz radikalne promene u načinu korišćenja tehnologije, ljudi i poslovnih procesa, radi unapređivanja korisničkih iskustava u skladu sa stalnim promenama na tržištu. To je stalno putovanje, a ne krajnje odredište.
Nije pitanje da li kompanija treba da doživi digitalnu transformaciju, već kada će se i po koju cenu to desiti. Što se pre desi, cena je manja
Digitalna transformacija je ono što dolazi nakon digitalizacije, potpuno se razlikuje od kompanije do kompanije, jer iako se koriste iste digitalne tehnologije, suština se tiče transformacije ljudi, promene njihovog načina mišljenja. Digitalizacija je mogla da se dešava i u okvirima starog, nasleđenog, industrijskog poslovnog modela, a digitalna transformacija je neostvariva u tom okviru, jer zahteva novi, digitalni poslovni model. On je neophodan na putu iz tradicionalne ekonomije u novu, digitalnu ekonomiju.
Tehnologije i servisi za digitalno doba
Nove tehnologije koje su u službi digitalnog transformisanja poslovanja su: Internet of Things (IoT), Artificial Intelligence (AI), Machine Learning (ML), Big Data, Business Intelligence (BI), Enterprise Resource Planning (ERP), Customer Relationship Management (CRM), Virtual Reality (VR), Augmented Reality (AR), 3D Printing… Sve to se uglavnom ostvaruje preko cloud servisa, kao što su: Infrastructure as a service (IaaS), Platform as a service (PaaS) i Software as a service (SaaS). Bitno je i poštovanje dva nezaobilazna savremena principa – Digital‑first i Mobile‑first, kao i primena vrhunskih IT Security mera.
Već stare tehnologije, koje zato i nisu gore nabrojane, jesu ono što odavno radimo na Internetu: sajtovi i portali, društveni mediji, e‑prodavnice, mobilne aplikacije… Treba napomenuti da i ERP i CRM postoje decenijama, ali ne u današnjem obliku i sa savremenim funkcionalnostima koje uključuju elemente AI, BI, ML i Big Data, a sve to zasnovano na cloud servisima.
Kada se implementacijom nekih od pomenutih tehnologija obavi transformacija klasičnog poslovnog modela u digitalni, počinje da se dešava i digitalna transformacija kompanije. Tek počinje, jer se time ne završava, pošto predstoji mnogo rada na promeni svesti ljudi. Nije pitanje da li kompanija treba da doživi digitalnu transformaciju, već kada će se i po koju cenu to desiti. Što se pre desi, cena je manja.
Mogućnost digitalne transformacije u bankarstvu
Narodna banka Srbije nedavno je usvojila Odluku o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije. Njome se u Srbiji, među prvima u regionu, uređuje postupak video‑identifikacije, tj. utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica putem video‑veze u realnom vremenu. To omogućava da se identifikacija klijenta vrši bez potrebe njegovog odlaska u poslovne prostorije banke ili finansijske institucije, uz potpuno očuvanje sigurnosti, tako da ceo proces može da se obavi na daljinu, putem Interneta.
Banke i finansijske institucije na ovaj način mogu da identifikuju klijente za potrebe uspostavljanja bilo kog poslovnog odnosa: otvaranje računa, izdavanje kartica, polaganje depozita, elektronski novac, osiguranje, lizing, dobrovoljni penzijski fondovi… Klijent će moći da koristi bilo koji elektronski uređaj s kamerom (računar, tablet, mobilni telefon), te mu nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja, a nije potreban čak ni čitač lične karte.
Mali rečnik pojmova:
Digitizacija – Pretvaranje analognih informacija u digitalni oblik
Digitalizacija – Proces povezivanja pojedinih digitalnih informacija u automatizovane operacije
Digitalna transformacija – Proces integracije digitalnih tehnologija u sve oblasti poslovanja, kroz digitalni poslovni model
