Dragan Prošić Proja (Fuzzbox) o muzici i računarima

Dragan Prošić – Proja rođen je 1973. Muzikom se bavi od malih nogu. Prvi ozbiljan bend sa kojim je radio bio je Rebel (1994-1999), a posle je sa sjajnim bendom Fuzzbox ostao do današnjih dana. Definitivno je jedan od najboljih pevača današnjice na ovim prostorima koji je uvek ostao veran muzici koju voli – Rock’n’Roll-u.

Fuzzbox je definitivno najveći bend na domaćoj klupskoj sceni. Da su rođeni preko, a ne na brdovitom Balkanu bili bi svetske zvezde i puni ko brodovi. A mi bi pisali peticije na facebook-u da se organizuje njihov koncert u Beogradu. Ovako na našu radost imamo prilike da ih svakog meseca čujemo u Festu i da za smešne pare doživimo ono za šta na zapadu treba platiti nekoliko stotina eura. Fuzzbox su bas onakvi kako rock n’ roll bend treba da izgleda i da zvuči. U ovom sastavu sviraju vec vise od 10 godina i toliko su usvirani da već čitaju misli jedni drugima, što doprinosi neverovatnoj moći improvizacije na sceni. Fuzzbox su bend koji svira i živi rock n’ roll i to radi bez ikakvih kompromisa. Sviraju rock n’ roll standarde iz 60-tih, 70-tih i 80-tih (Jimmy Hendrix, Deep Purple, Led Zeppelin, AC/DC, Lynyrd Skynyrd, Bad Company, ZZ Top, Rolling Stones, Black Crowes, Whitesnake, Doors, Uriah Heep, Thin Lizzy, Steppenwolf, Cult …), ali bez trulih kompromisa i podilaženja lošem ukusu. Znači nema domaće muzike i hitova na prvu loptu. Fuzzbox čine: Aleksandar Zafirov – Zafa (gitara), Dragan Prošić – Proja (vokal), Mirko Kesić (bas) i Srdjan Dunkić – Džoni (bubnjevi).

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Jeste, sve je više takvih “muzičara”, koji kažu da su recimo sinoć “ svirali” negde pred publikom, puštajući im tuđu, semplovanu muziku.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Definitivno je pomogao mnogima da na bilo kom mestu i u bilo koje vreme mogu da koriste kompjuter kao mini studio i da svoje ideje i kreativnost pretvore u nešto produktivno. Ali je isto tako omogućeno baš svakome da se bavi muzikom, pa otud i sve veći šund na muzičkom tržištu.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno. Sluh me još uvek dobro služi, slušao sam mnogo ploča i kaseta kao mali i ispratio pojavu CD-a. Mlađe generacije koje dolaze na naše svirke potvrđuju da ima onih koji prave razliku, nasledili su ploče i slušali dobru muziku. Samim tim lakše ćemo sprovesti našu svetu misiju muzičkog obrazovanja takve mlađarije.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapis zvuka je svakako kvalitetniji. Nema šuma i izobličenja, ali meni je sigurno draži onaj sa trake ili ploče,  jer me smiruje i daje neku toplinu za razliku od digitalnog koji mi je hladan. Ne smem da tvrdim šta je bolje. I jedno i drugo ima svojih prednosti i mana.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Mislim da je i da će zauvek najbolje ostati snimanje na traku i da će nastupi uživo pokazivati one prave, a da će studijski muzičari to i ostati..

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

U kućnoj varijanti još uvek se prave samo demo snimci koje kasnije studijski muzičari moraju da odsviraju u pravom studiju. Naravno, govorim o rock, pop,b lues i jazz muzici, a ovi “digitalci i sl.”, mogu da prođu i sa digitalnim matricama, jer njihov izraz ionako nije u muzici, koliko je u rečima ili u plesnom izrazu.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Sve što čoveka tera da mu noga cupka je dobar ritam, a to je 70% muzike, tako da…sve je muzika. Ali prava muzika je svakako instrumentalna i virtuozi su oni koji sviraju svoje instrumente uživo.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Sada su ti semplovi i virtualni programi toliko realni i dobri, da običan slušalac gotovo i ne primećuje razliku, ali iskusniji već umeju da prepoznaju i određene programe u kojima su ti snimci urađeni.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Voleo bih da video nikada ne pobedi ili kako pesma kaže, ubije radio zvezdu, ali mora da se ide u korak s vremenom i ako je to način da se dobar proizvod plasira na tržište onda tako mora i biti. Autorska prava moraju biti ono što su i bila tako da svaki umetnički projekat ili delo mora da se zaštiti i plati određenim honorarima, u zavisnosti od toga koliko se emituju u medijima.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne postoji ništa što može da zameni masu na koncertima i svirkama, jer masa te ponese, diže i baca visoko u nebo. Youtube slušaoce možeš samo da brojiš, koliko njih je bilo na netu i pustilo tvoj snimak, pa ako pređeš određenu cifru od milion nečega možeš da se nadaš nekoj reakciji. Na svirkama, meni lično je svejedno da li se u publici nalazi troje ili tri hiljade ljudi. Tu su i dižu me, zbog njih smo tu.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može. Facebook i ostale društvene mreže na kojima imamo gomilu prijatelja, omogućavaju nam da putem Eventa izreklamiramo događaj i pozovemo što više ljudi na njega.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Naravno da ne. Ja uvek pozovem sve prijatelje za koje mislim da cu ciljna grupa koja bi došla na svirku, a imam ih preko dve hiljade. Od te gomile prijatelja koji kažu Going, dođe njih oko stotinjak što me čini zadovoljnim.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Fuzzbox je vrlo aktivan i već 15 punih godina sviramo zajedno u istom klubu FEST u Zemunu jednom mesečno, a svirke reklamiramo isključivo preko društvenih mreža. Postoji, da ga tako nazovemo i “materijal” sa autorskim pesmama, za kaji se nadam da će ugledati svetlost dana, nadamo se uskoro!!!!!!

Da i ja nešto dodam. Mislim da bi autorski poduhvat grupe Fuzzbox bio višestruko sjajna stvar. Dali bi novu snagu i energiju srpskom R’n’R, pokazali bi mlađim bendovima da je sve moguće i vratili veru u postojanje ovog muzičkog izraza. A Fuzzbox je jedan od retkih bendova koji ima autoritet i znanje kojim može to da uradi.  Prava muzika se vraća i postaje masovna ukoliko mlađi imaju svoje muzičke idole koje žele da oponašaju i dostignu. Iskreno želim momcima iz Fuzzbox da to i postanu.

A do tada vas potivamo na sledeću svirku, 23. Maja, naravno u Klubu FEST. Siguran sam da će nam Fuzzbox kao i uvek pružiti sjajnu svirku koja obećava još bolji provod.

Foto: Wood

Predrag Jovanović

Računajte na računare