#Izbori
Ušli smo u ono vreme kada za mesec dana niču tržni centri, mostovi, škole i bolnice, sve ono što nije moglo za dvadeset godina, a bolji život čuči iza ćoška i čeka pravu priliku da se zatrči i padne nam na grudi.
Ovo je vreme kad postajemo bogatiji za lažne nade, hemijske olovke, upaljače, torbe pune propagandnog materijala u kojima ćemo kasnije držati hleb naš nasušni, vreme u kome cela zemlja pomalo poludi a naročito onaj virtuelni deo. Ovo je vreme i kada svaki drugi građanin Srbije izjavljuje da odlazi na neku planinu da čuva ovce.
Ili – ušli smo u vreme poznato kao #izbori. Trenutna vladajuća stranka bila je meta Internet pošalica i posprdavanja, jer je, za razliku od prethodnih stranaka na vlasti, sebi dozvolila malo više lapsusa i grešaka zbog kojih su, sigurna sam, izgubili deo biračkog neopredeljenog tela. Ne, ni ranije nije bilo stranke koja nije plaćala svojim članovima kako bi im oni taj novac vratili i kreirali privid „donacije građana“.
Ne, nije bilo stranke koja je umela da iskoristi snagu Interneta i onlajn medija. Ipak, to nikad nije bilo vidljivije nego sada. Trenutna vlast sebi dozvoljava nešto zbog čega bi u nekim drugim državama možda izbila pobuna, pa čak i revolucija. Ili bi bar pljuštale ostavke.
Ali ne i kod nas. Mi smo se malo umorili pa vodimo pobune iz fotelja i pucamo tastaturama dok baba ne primi penziju. Nijedan PPV (prvi potpredsednik Vlade) nikada više nije bio izložen Internet ismevanju nego danas. A sve to zato što svi oni koji se pasionirano bave politikom, nisu dovoljno ušli u „majndset“ ljudi koji svakodnevno koriste društvene mreže. I taj 16. mart će proći i nastavićemo da se zabavljamo nekim drugim temama. Sve sam više sigurna da RS u stvari znači Republika Sprdnja.
Po Internetu kruže teme poput #vučić, #TekstNaSNSKolačićuSudbine, #izbori, #internetlista na kojima se svaki dan može pročitati jedna salata sarkazma, ironije i očaja. Tviteraši su osnovali famoznu Internet listu sa željom da imaju odbornika u Gradskoj skupštini. I oni isto tako obećavaju promene. I sve je to lepo, osim što nama treba jedna promena mišljenja i stavova, a ne promena zakona i nove odredbe koje će i dalje biti lepe samo na papiru dok političari gađaju sirotinju gamborima.
Tu su kilometri i kilometri rasprava na Internetu o tome ko je u pravu i zašto, kilometri i kilometri teksta, otprilike bi mogao jedan solidan put da se izgradi i da ostane da se asfaltira neki prilaz. Na kraju niko nije u pravu, a nemamo ni put. Opet, Internet je bar pružio priliku mladima koji su stalno onlajn, bilo kroz šalu ili ozbiljno, da budu u toku, jer su im teme nametnute. Ali šta rade mladi s nametnutim temama, oni na kojima leži budućnost i koji bi trebalo da menjaju svet?
Najčešći „stavovi“ mladih odnose se na to da ih ne interesuju izbori:
– Što baš ja?
– Svi gledaju svoje interese, pa ću i ja.
– Ma ja se to samo šalim na Internetu, ne interesuje me inače, ostavila me devojka, u bedaku sam.
– Smara me.
– Sutra mi je ispit, koga još interesuje život u Srbiji.
– Selim se čim me usvoji neka bogata porodica iz Švice.
– Promeni kanal, ugasi televizor, vidiš da igram igricu.
– Ko ti je taj Đilas, naziv Simpo garniture?
Uglavnom, neki ne žele da ih interesuje. Neće da se muče. Oni bi da neko drugi sve završi umesto njih. Njima je važno da sakupe lajkove, fejvove i uživaju u virtuelnom tapšanju po ramenu zbog nekog dobrog predizbornog vica. Ha, ha, ja sam beli listić, neću da snosim odgovornost. Bitno da je smešno i da život živimo punim tržnim centrima. Ludilo na Internetu, zatišje, letovanje ili vikend na selu, kukanje na život. Pa opet, ludilo na Internetu, zatišje, letovanje ili izlet u dvorište i kukanje na život. Svi živimo život kako umemo, neki se virtuelno bune, a neke i ne zanima.
A nezainteresovanost uvek opravdava sredstva. Sad odoh da kupim nove #cipele u novoizgrađenom tržnom centru da imam u čemu da odem da glasam za onog ko ništa ne obeća, jer će ništa i da ispuni. Do sledećih #izbora.
Autor: JovanaVu
Objavljeno u časopisu PC Press broj 208.
