Kratka istorija marketinga – od trgovine do tehnologije

Današnji marketing je poznat kao napredna mešavina strategije i tehnologije, ali, naravno, nije uvek bilo tako. Naime, ono što danas smatramo marketingom započelo je kroz seriju skromnih pokušaja da se proda neka roba, te unovče određene usluge.

Pokušaji da se nešto dobije u zamenu za nešto drugo verovatno su stari kao i sama civilizacija, a neki veruju da je reklamiranje počelo onog trenutka kada se neko dosetio da bi robu trebalo predstaviti u dobrom svetlu kako bi se što brže prodala. Napori da se razviju tehnike ubeđivanja, te posebni načini komunikacije koji ubrzavaju prodaju, postoje još od vremena stare Kine i Indije, pa je negde u to vreme počela da se razvija i ideja o onome što će kasnije postati marketing.

Počeci modernog marketinškog koncepta mogu da se smeste u vreme industrijske revolucije, a koja je počela u drugoj polovini XVIII, te načela i dobar deo prve polovine XIX veka. Bilo je to vreme brzih društvenih promena, koje su pre svega bile uslovljene naučnim i tehnološkim otkrićima. Upravo u to vreme su potrošači počeli da radije kupuju neku robu nego da je sami proizvode, pa je ubrzo došlo i do razvoja masovne proizvodnje, a da bi se izašlo u susret sve većim potrebama stanovništva. To je motivisalo proizvođače da pronađu bolje i jednostavnije načine za proizvodnju onoga što je u datom trenutku najviše traženo, te za informisanje potencijalnih kupaca o prednostima njihovih proizvoda.

Od početka XX veka, pa sve do četrdesetih godina, konkurencija u poslovnom svetu postajala je sve intenzivnija, pa su načini i tehnike za povećanje prodaje postali od ključnog značaja za ostanak na tržištu. Tako je sposobnost da se razvije brend, te da se isti predstavi na tržištu u najboljem mogućem svetlu, dobila na vrednosti, pa je uskoro postalo neophodno da se potrošači ubede da su proizvodi jedne kompanije bolji od istog tipa robe koju nudi neka druga kompanija.

Do početka šezdesetih godina prošlog veka konkurencija je postala toliko velika, da je bilo još neophodnije da se privuku i zadrže kupci, a što je dovelo do pojave specijalista za direktni marketing – jedan od instrumenata promocije, koji teži da dosegne auditorijum bez korišćenja tradicionalnih promotivnih kanala, kao što su TV, radio ili novine, te je promotivna poruka usmerena direktno na pojedinca, a kroz tehnike kao što su: katalozi, flajeri, pošta, telemarketing i slično. U to vreme kompanije su počele da razvijaju sektore koji su bili posvećeni isključivo reklamiranju proizvoda i usluga, pa je marketing tako postao važan deo poslovnog uspeha, a procena marketing menadžera postala je važna prilikom određivanja cena, kao i načina za komuniciranje sa potencijalnim kupcima.

Od devedesetih godina marketing je počeo ubrzano da se menja, a kompanije su počele da se fokusiraju na proizvodnju robe visokog kvaliteta, te građenje prepoznatljivih brendova. Sa pojavom interneta otvorila se još jedna marketinška dimenzija, te su web-sajtovi ubrzo prepoznati kao korisne alatke u reklamiranju proizvoda. Krajem devedesetih godina jednostavni web-sajtovi, koji su se zasnivali na tekstu, doživeli su procvat, a prvobitno su korišćeni samo kao online brošure koje nude informacije o proizvodima. Prva kompanija koja je pokrenula neku online marketinšku kampanju bila je Bristol-Myers Squibb, a za reklamiranje leka Excedrin. Kampanja je bila prilično uspešna, te je kompanija listi svojih klijenata dodala na desetine hiljada novih imena.

Danas se na reklamiranje troše stotine milijardi dolara, a moderni marketing podrazumeva angažovanje svih članova neke kompanije, pa je razumevanje marketinških strategija postala stvar opšte kulture poslovanja, te jedna od glavnih alatki kako za poslovni, tako i za privatni opstanak.

*Ključ dobrog marketinga, u doba digitalizacije, je da saznamo gde su naši potrošači. Najvažnije je definisati ciljnu grupu i za nju kreirati koristan sadržaj, koristeći sve raspoložive kanale komunikacije. Upravo ovo će biti tema BIZIT seminara Sve(t) je marketing koji organizujemo 6. juna u Klubu poslanika u Beogradu. 

Izvor: History Cooperative