Milovan Đuđić Power Jimi (The Petting Blues Band) o muzici i računarima

Power Jimi rođen je 14. 02. 1993. godine u Novom Sadu. Završio je Elektrotehničku školu „Mihajlo Pupin“ i trenutno studira zaštitu životne sredine na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Interesovanje za muziku pokazuje još kao petogodišnjak kada je od oca na poklon dobio drvenu frulu na kojoj je po sluhu skidao srpska narodna kola. Sa 12 godina uzima očev laptop računar i daje ga komšiji u zamenu za akustičnu gitaru. Pohađao je časove gitare nepunih mesec i po dana, ali je zbog očeve bolesti i finansijskih problema morao da prestane sa istim, te je s toga krenuo da samostalno spoznaje čari ovog divnog instrumenta.

Svoju prvu električnu gitaru kupuje za 13. rođendan. Nepune dve godine posle toga imao je prvu svirku i od tog momenta do danas iza Jimija stoji veliki broj nastupa širom Srbije. Često je svirao na ulici kako bi zaradio za džeparac i novu opremu. Kako Jimi kaže, sve je to jedno ogromno iskustvo koje je imalo veliki uticaj na njegovo sviranje. Na ulici je naučio da svira gitaru tako da ona zvuči kao tri gitare odjednom. Ubrzo sa Dejanom Zecom osniva The Petting Blues Band u kome je i danas inicijalna kapisla. Sa TPBB-om je svirao po celoj Srbiji. Paralelno sa tim dobija pozive raznih bendova koje, zbog svoje ljubavi prema raznim žanrovima muzike, nije odbijao. Najviše voli „session“ svirke jer su slobodne forme i na njima najbolje dolazi do izražaja kreacija pojedinca.

Jimi je delio binu sa mnogim poznatim muzičarima. Neki od njih su: Blues Company – Germany, Pera Joe, Blues Trio, Inspektor Blaža, Texas Flood (Beograd), Keckec, Šinobusi i mnogi drugi…Sarađivao je sa bendovima kao što su: YU grupa, Partibrejkers, Neverne bebe, Pero Defformero… Svirao je u bendovima kao što su: Prkos drumski, Keckec & Fluffers, Čika Joca i Zmajevi. Nastupao je kao predrupa Rambu Amadeusu, Ribljoj čorbi, Vasil Hadžimanov Bendu. Omiljeni gitaristi su mu: Jimi Hendrix, Eric Clapton (naročito iz perioda grupe CREAM), Robin Trower, Rory Gallagher, Johnny Winter, Frank Marino, Albert King, Freddie King, BB King, Larry Carlton, Paul Kossoff, Steve Howe, Tommy Emmanuel, Django Reinhardt, Zoran Alvirović – Kina… Omiljeni bendovi: Band Of Gypsys, Jimi Hendrix Experience, Cream, Jethro Tull, Taste, The Crusaders, Free, AC/DC, The Doors, Black Sabbath… Omiljeni domaći bendovi: YU grupa, Partibrejkers, Pera Joe Blues Band, Prkos drumski, Atomsko sklonište, Cotton Pickers. Najveći uticaj na njega je ostavio Jimi Hendrix, a veliko hvala duguje Nenadu Nikoliću pored koga je dosta naučio o sviranju gitare.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne smatram sebe merodavnim da mogu da sudim ko je dobar a ko loš muzičar, ali svakako da je pojavom kompjutera (interneta) omogućen lakši pristup informacijama, kako dobrim tako i lošim.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Postoje mnogo veće ubice umetničkog izraza koji su postojali još mnogo pre kompjutera, a zovu se ljudi. Kompjuter im danas omogućava brži i kraći put do cilja. Što se tiče šunda on na našim prostorima obitava odavno. Dokle god ga ljudi neguju on će ostati sa njima. Kako stvari stoje, neće on još dugo otići od nas.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Što se tiče razlike između analognog i digitalnog zvuka, ja nauci skidam kapu, ali mislim da nikada neće uspeti da prevaziđe zvuk vinila koji se svakodnevno može čuti u mom domu. A za slušaoce.. Hmmm…. Ima ljudi koji ne prave razliku između električne i akustične gitare. Tako da… Vrlo je verovatno da postoje ljudi koje ne mogu da primete razliku. Svega ima pod kapom nebeskom. Ja lično, kao što rekoh, slušam ploče (vinil) i trudim se da obrazujem mlađe kao što su mene stariji učili o vinilu. Vraća se vinil polako u modu i to mi je drago.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalan zapis muzike je omogućio bržu ekspanziju iste, one dobre a na žalost i one loše.
Analogni signal nas i dalje povezuje sa satelitima širom svemira. To govori o njegovoj veličini i značaju.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Muzičari su se ulenjili pojavom kojekakvih programa za snimanje. Mnogo je veća umetnost raditi sa tim programima nego svirati prilikom snimanja. Program može verodostojno da oponaša zvuk bubnja, glasa, klavijature, ali ne može da zameni energiju drugara iz benda. Nedavno sam snimao album sa svojim bendom i snimali smo kao  nekada, na 1,2,3. Želeli smo snimiti na traku, ali nas je budžet ograničavao. Zadovoljni smo rezultatom. “Spakovali” smo retro način snimanja u jedan moderan zvuk.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Danas se u skoro svakoj kući, pored gitare, može naći i muzička kartica preko koje se snima. Ja lično ne posedujem takvu spravu mada je veoma korisna za snimanje ideje. Puno puta sam snimao pesmu u kućnim uslovima. Zanimljivo iskustvo, ali sve zavisi šta očekujete kao rezultat.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ja lično nisam ljubitelj elektronske muzike ali uvek se može pronaći nešto zanimljivo. Sve zavisi kako slušate. Ja lično volim da čujem kada pesma napravljena uz pomoć kompjutera sadrži zanimljive ritmove i melodije. Kao što rekoh, kompjuter ne može da zameni energiju drugara iz benda.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Sve zavisi koliko ste “običan” slušalac. Kompjuteri danas upravljaju brodovima, avionima pa čak i pojedinim automobilima. Čovek je tu samo da ga nadgleda.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet jeste obezvredio cenu muzike, ali to nije njegova krivica. Krivi su ljudi, jer su to dopustili. Veliki broj pristupačnih informacija ubija maštu i kreaciju. Danas je veliki broj kompozitora, ali malo hitova koji mogu da opstanu na vrhu malo duže. Lično smatram da više nema toliko vizionara u muzici kao što su Jimi Hendrix, Frank Zappa… Možda i ima, ali ih ne vidimo sada. Otkrićemo za 50ak godina.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Youtube, kao i ceo internet je jedan imaginaran svet u kome se dešava sve, a ništa ne može da impresionira čoveka. Aplauz i ovacije 20.000 ljudi na koncertu ne može da odmeni nikakva mašina.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može. Pogledajte samo oko sebe dok se vozite gradskim prevozom, hodate ulicom ili sednete u kafić. Svi bulje u mobilne telefone. Meni je to tužno. Ljudi su otuđeni jedni od drugih, a samim time otuđeni i od samih sebe. Danas je ogroman uspeh “naterati” ljude da dođi na koncert. Drugi uspeh je impresionirati iste. To je prava umetnost. Sve im je na dohvat ruke. Od svake informacije ih deli jedan ili dva klika (ili dodira ekrana mobilnih telefona).

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne. Ljudi ne znaju šta će od sebe pa klikću.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je bio na maloj pauzi zbog mog boravka u inostranstvu. Moram da ih pohvalim, imali su dve svirke dok sam bio odsutan. Sada sam ovde i bend radi punom parom. Završili smo album prvenac. Sledi izdavanje istog, promocije, svirke, koncerti, TV i radio emisije. Naravno i pravljenje materijala za drugi album.

Predrag Jovanović

Računajte na računare