Podmorski optički kablovi mogu da „osluškuju“ sabotažu

Ronilac je pronašao optički kabl kako leži na dnu Severnog mora. Plivao je bliže, sve dok nije bio dovoljno blizu da ga dodirne.

Ovi kablovi su važni, jer prenose ogromne količine internet podataka između zemalja

Ispružio je ruku. Ali neko je mogao da prepozna da vreba tamo. Neko je posmatrao. „Zaustavlja se i samo blago dodiruje kabl, jasno vidite signal“, kaže Danijel Gervig, globalni menadžer prodaje u kompaniji AP Sensing, nemačkoj tehnološkoj firmi. „Zvučna energija koja putuje kroz optičko vlakno u suštini remeti naš signal. Možemo da izmerimo ovo ometanje.“ Višestruki izveštaji o oštećenim telekomunikacionim kablovima u Baltičkom moru izazvali su uzbunu poslednjih meseci.

Ovi kablovi su toliko važni, jer prenose ogromne količine internet podataka između zemalja, da je NATO pokrenuo misiju pod nazivom „Baltic Sentry“ kako bi patrolirao Baltičkim morem pomoću aviona, ratnih brodova i dronova. Evropska unija takođe pojačava mere za nadzor i zaštitu kablova. Uprkos tim naporima, vlasti ne mogu biti svuda u svakom trenutku. Zato neke kompanije pokušavaju da prate šta se dešava u blizini bilo kog kabla – koristeći optička vlakna da bi osluškivale tajne podvodne dronove ili neprijateljske brodove koji vuku sidra po morskom dnu. Tokom testiranja sistema AP Sensing-a prošle godine – a ne tokom prave sabotaže – ronilac je rukom tapkao podmorski kabl koji je firma nadzirala.

Kompanija je takođe angažovala brodove, dronove i ronioce sa morskim skuterima kako bi otkrila koliko tačno njihov softver može da detektuje i identifikuje prisustvo ovih vozila. Takođe, tim je testirao da li njihov kabl može da „čuje“ brod koji spušta sidro u vodu. Kada impulsi svetlosti putuju kroz vlakno optičkog kabla, sitni odsjaji se ponekad odbijaju nazad duž te linije. Ovi odsjaji su podložni uticaju faktora kao što su temperatura, vibracije ili fizički poremećaji samog kabla. Na primer, primećivanje promene temperature duž dela zakopanog kabla može ukazivati na to da je taj deo iskopan.

AP Sensing pokazuje video snimak čoveka koji hoda po travnjaku pre nego što podigne pušku i ispali hitac tokom testa. Optički kabl zakopan u zemlji nekoliko metara dalje snimio je ceo sled događaja.

„Vidite svaki pojedinačni korak“, kaže Klemens Pol, izvršni direktor, pokazujući grafikon koji otkriva poremećaje u optičkom signalu. Koraci se pojavljuju kao kratki bljeskovi ili linije, dok se pucanj prikazuje kao veći oblak na grafikonu.

Uz ovu tehnologiju, čak je moguće odrediti približnu veličinu plovila koje prolazi iznad podmorskog kabla, kao i njegovu lokaciju i, u nekim slučajevima, pravac kretanja. Ovo bi se moglo povezati sa satelitskim snimcima ili čak podacima iz automatskog identifikacionog sistema (AIS), koji većina brodova emituje u svakom trenutku. Moguće je dodati mogućnosti nadzora postojećim optičkim kablovima ako je dostupno jedno neiskorišćeno „tamno“ vlakno ili osvetljeno vlakno sa dovoljno slobodnih kanala, dodaje kompanija. Međutim, postoje ograničenja. Dejvid Veb sa Univerziteta Aston kaže da optička senzorska tehnologija ne može da detektuje poremećaje sa velike udaljenosti i da je potrebno instalirati uređaje za slušanje signala, tzv. ispitivače, na svakih 100 km duž kabla.

AP Sensing tvrdi da može da registruje vibracije na stotinama metara udaljenosti, ali „obično ne na nekoliko kilometara“. Kompanija potvrđuje da je njihova tehnologija trenutno primenjena na nekim instalacijama kablova u Severnom moru, ali odbija da komentariše detalje.

„Ljudima zaista treba rana uzbuna kako bi mogli da odluče šta da rade“, kaže Pol Hajden, izvršni direktor Optics11, holandske firme koja takođe proizvodi sisteme za akustičko nadgledanje optičkim vlaknima.

Hajden smatra da bi kablovi postavljeni isključivo radi nadzora morske aktivnosti mogli biti posebno korisni – mogli bi da se postave 100 km od vitalne luke ili u blizini ključnog gasovoda ili telekomunikacionog kabla, umesto unutar tih objekata.

To bi moglo da omogući operaterima da dobiju pregled saobraćaja brodova u oblasti i potencijalno unapred dobiju upozorenje o brodu koji se kreće ka ključnom objektu. Optics11-ova tehnologija za osluškivanje optičkim vlaknima može se koristiti i na vojnim podmornicama, dodaje Hajden, te ističe da će firma uskoro započeti testiranje nadzornog kabla postavljenog negde na dnu Baltičkog mora.

Potražnja za tehnologijom optičkih senzora raste, kaže Daglas Kleg iz Viavi Solutions, kompanije za testiranje i merenje mreža: „Vidimo da broj zahteva raste.“

Neki od kablova oštećenih u nedavnim incidentima proizvedeni su u švedskoj kompaniji Hexatronic, kaže Kristijan Pries, direktor poslovanja za Centralnu Evropu, Bliski Istok, Afriku i podmorske kablove u toj firmi.

Akustično nadgledanje je tehnologija u razvoju, za koju Pries predviđa da će u budućnosti postati uobičajena. Međutim, malo toga se može učiniti kako bi se kabl fizički ojačao protiv sabotaže.

Danas optički kablovi već imaju metalne omotače koji su presavijeni i zavareno zatvoreni oko vlakana, kaže on. Takođe postoje „oklopne žice“, debele metalne niti koje prolaze duž spoljašnjih delova kabla, a u nekim slučajevima postoje i dva sloja tih žica. „Na britanskoj strani Lamanša, gde ima mnogo stena i ribolova, kablovi se duplo oklapaju“, objašnjava Pries.

Međutim, ako brod namerno povuče teško sidro preko čak i dvostruko oklopljenog kabla, gotovo sigurno će ga oštetiti, kaže Pries – takva je sila sudara ili povlačenja.

Iako je moguće kablove zakopati u morsko dno radi dodatne zaštite, to može postati preskupo na velikim udaljenostima i na dubinama većim od nekoliko desetina metara.

„Kablovi se lome sve vreme“, kaže Lejn Burdet, istraživač u TeleGeography, firmi za istraživanje telekomunikacionog tržišta. „Broj kvarova na kablovima godišnje se nije značajno menjao poslednjih godina.“

Ipak, vidljiva vojna reakcija na lomove kablova u Baltičkom moru je dobrodošla, kaže Torsten Bener, suosnivač i direktor Globalnog instituta za javnu politiku: „Dobro je što su NATO i Evropska unija postali svesni problema.“

Izvor: Bbc