Sberbanka Srbija izuzetno profitabilna, hrvatska filijala najslabija u grupi zbog Agrokora
Sve filijale Sberbank Evropa su profitabilne od 2017. godine, sa izuzetkom hrvatske filijale zbog sporazuma o hrvatskom maloprodajnom lancu Agrokor, koji je bio veoma težak, rekao je viši potpredsednik Sberbank Rusija Igor Kolomejski. U razgovoru sa novinarima iz Srbije, Mađarske i Češke u sedištu Sberbank Evropa u Beču, Kolomejski je rekao da, iako te banke postižu dobre rezultate, Sberbank ne planira širenje putem preuzimanja na evropskom tržištu, već će se držati organskog rasta i u maloprodajnom bankarstvu i u korporativnom sektoru.
„Usredsredićemo se na postizanje rezultata. Naš Nadzorni odbor je prošlog decembra odobrio novu strategiju za sve međunarodne banke u okviru Sberbank grupe”, rekao je Kolomejski. Kada je u pitanju strategija Sberbank Evropa, koja ima aktivu od oko 11,8 milijardi evra, glavni prioritet je poboljšanje profitabilnosti. „Cilj svakog akcionara je prinos na kapital. Naš prinos na kapital na nivou grupe je 20%. Evropska tržišta su manje profitabilna, stoga je naš strateški cilj za region u granicama jednocifrenog broja“, naglasio je Kolomejski. Dodao je da je, na primer, u strategiji Sberbank do 2020. godine, prinos na kapital u Kazahstanu i Belorusiji zacrtan na više od 20%.
Po njegovim rečima, Sberbank Evropa je u prvih šest meseci ove godine imala veći profit nego što je očekivano, u iznosu većem od 41 milion evra. „Sberbank Evropa grupa je prodala filijalu u Ukrajini (VS Bank) i napustila to tržište“, istakao je Kolomejski. Rekao je i da je Sberbank zadovoljna poslovnim rezultatima u Srbiji. „Najprofitabilnije banke u okviru Sberbank Evropa u 2017. godini su bile češka i srpska banka. Profit banke u Srbiji bio je oko 6,6 miliona evra i, ponavljam, veoma smo zadovoljni, vidimo dobra kretanja, vidimo razvoj digitalnog bankarstva i ponudu novih proizvoda klijentima”, rekao je viši potpredsednik Sberbank Rusija. Kolomejski je rekao da je glavni cilj te bankarske grupe da korisnicima u svim zemljama pruži najbolje proizvode koji su im potrebni.
Komentarišući prodaju Denizbank, filijale Sberbank u Turskoj, naglasio je da očekuje da ta transakcija bude okončana do kraja godine. „Kada je preuzeta Denizbank, naš prvobitni cilj bio je da iskoristimo jačanje saradnje Rusije i Turske, i ekonomski potencijal regiona. To je bio glavni razlog za ulazak na tursko tržište. Međutim, situacija se promenila. Ispostavilo se da je međudržavni promet manji od očekivanog. Potom su sankcije uticale na način na koji Sberbank može da razvija svoju filijalu u Turskoj. Konkretno, Denizbank ne može da dobija sredstva iz evropskih izvora“, rekao je Kolomejski.
Na pitanje da li će još neka banka u okviru Sberbank International biti ponuđena na prodaju, Kolomejski je rekao da se trenutno ne vode nikakvi pregovori na tu temu, ali je dodao da je Sberbank Rusija promenila svoje planove u vezi sa prisustvom u Ukrajini. „Povlačenje iz Ukrajine je takođe na dnevnom redu, u toku su pregovori sa centralnom bankom i potencijalnim kupcima. Jedna beloruska banka je pre nekoliko meseci pokazala interesovanje za preuzimanje i već smo se dogovorili oko cene“, rekao je Kolomejski.
Upitan kako sankcije zapadnih zemalja protiv Rusije utiču na poslovanje Sberbank, rekao je da Sberbank grupa radi pod sankcijama već skoro četiri godine i da su se navikli na novu stvarnost. „Sankcije ograničavaju mogućnost banke da prikuplja kapital na međunarodnim javnim tržištima i banka ima određena ograničenja u radu sa pojedinim kompanijama. Zato mora da se usvoji nova strategija za grupu u celini i posebno za Sberbank International“, istakao je Kolomejski.
Korporativna društvena odgovornost, prema njegovim rečima, veoma je važna za Sberbank i banka u Rusiji, kao i u svojim evropskim filijalama, ima izuzetno velike programe u toj oblasti. „To je deo naše reputacije i veoma je značajan za naše poslovanje“, rekao je viši potpredsednik Sberbank Rusija. Sberbank Srbija ima 33 poslovnice sa 720 zaposlenih. U prvom kvartalu ove godine banka je ostvarila povećanje neto profita od 12% u odnosu na isti period 2017, dok su ukupni depoziti povećani za 20%. U odnosu na prvi kvartal 2017. godine, stanovništvu i privredi odobreno je 17% više kredita u istom periodu 2018. godine.
Izvor: Beta
