O umrežavanju pre 40 godina

Reč Internet prvi put je korišćena 1974. godine da bi se opisala globalna mreža zasnovana na TCP/IP protokolu. Kod nas se malo znalo o tome, pa pokretanje Interneta 1. januara 1983. nije ni zabeleženo u našoj štampi. Ipak, jedan tekst o umrežavanju računara, koji je napisao Milan Šurbatović, objavljen je na neočekivanom mestu: 16. januara 1980. u listu “Student”

Slobodan Ivkov

Ovaj tekst će morati da ima lični ton, jer ne samo da sam bio insajder, već i posmatrač sa strane našeg, s jedne strane sporog, ali zahvaljujući vanserijskim pojedincima ponekad začuđujuće efikasnog priključivanja globalnoj informatičkoj revoluciji. Sedamdesetih i osamdesetih smo zaostajali za tehnološkim svetom možda i svih deset godina. No, 16. januara 1980. u beogradskom listu “Student” broj 1-2 objavljen je verovatno prvi (ako se izuzmu neke stručne publikacije) jugoslovenski članak o… pa, recimo, o Internetu.

Kako se nekad radilo

Uz ovaj tekst objavljujemo sken devete stranice beogradskog “Studenta”. Smanjio sam je na A4 format, iako je “Studentov” (novinski) format bio 33,5*52 centimetra. Poređenja radi, današnja “Politika” je formata 31,5*47 cm, ali je tada i “Politika” bila veća, pošto je štampana na međuratnim rotacionim mašinama “visoke štampe”, uz pripremu pomoću olovnog sloga i metalnih klišea. A tek “Borba”… raširena, ni pri lahoru nije mogla da se čita!

“Student” je imao 16-24 stranice i finalizovali smo ga od nedelje popodne do ponedeljka u 6 sati ujutru. Potom bi se tekstovi nosili u štampariju. Onda malo spavamo, pa u ponedeljak popodne i uveče stiže složeni tekst. Prave se špiglovi, ilustratori crtaju po stolovima, fotografi fotografišu stvari na podu. Nema spavanja. U utorak ujutru trk direktno u štampariju, pa čekamo pred vratima da se u 6:00 otvore dveri Vlajkovićeve broj 8. Čitav dan se prelama u olovu i metalu, a uveče su svi obeznanjeni. No to nikome nije smetalo – imali smo tada po 20 godina, koju više, koju manje.

“Student” je izlazio u sredu, već zavisno od situacije u štampariji. Ponekad bi se rotacija uključivala tek ujutru, jer su se u “Glasu” prelamali i štampali “Književna reč”, “Književne novine”, “Omladinske novine”, “Mladost”… svi “problematični” listovi. Roto-hartija je bila očajna, ali smo bili srećni što je i takvu imamo na raspolaganju u vremenima “trenutnih teškoća”. Krta je, a danas i žuta gotovo do neprepoznatljivosti. Ali sve to nam nije predstavljalo problem – mučili su nas cenzori.

Pod budnim okom

Posle studentskih demonstracija 1968. godine svako malo su smenjivani što urednici, što kompletne redakcije “Studenta”. Neke glavne urednike vlast je anatemisala i slala u ‘aps, a neki brojevi su sudski zabranjivani. Ispod časti svakog partijskog aparatčika bilo bi da mu prođe mandat, a da ne smeni barem nekoga u “Studentu”! A i gde drugde da obezbedi avanzovanje? Satirični studentski list “Stradija” nije doživeo ni deseti broj. Ipak, “Student” nisu smeli da gase – pa list je 1937. godine osnovao lično drug Ivo Lola Ribar!

Kada su drugu Titu sedamdesetih sa Zapada prebacili kako ugnjetava glas (studentskog) naroda i guši slobodu javne reči (naravno, opoziciona štampa nije ni postojala), a Amnesty International mu se popeo na glavu sa proklamacijama zbog robijanja i maltretiranja novinara i urednika, on je uveo “preventivno zabranjivanje”, “samokritiku” i “samocenzuru”. Kako je to izgledalo? Doušnici-predradnici bi iz štamparije “Glas” nosili od strane glavnog, tehničkog ili dežurnog urednika “Studenta” odobrene probne otiske u Javno tužilaštvo koje se, eto nekim slučajem, smestilo par stotina metara niže. Ukoliko bi Javni tužilac u otiscima video nešto protiv naroda i države, kao i lika i dela najvećeg sina istih, štampanja nije ni bilo, a samim tim ni zabrane – kako može da bude zabranjeno nešto što nije ni odštampano?

Ako je tužilac zlurad, ili smo ga nešto iznervirali, on je imao običaj da ode kući, a mi onda silom prilika čekamo do kasno popodne da bi tekstovi uopšte smeli da se prelamaju u olovu, sve do noćne smene utorak na sredu. Osim toga, pošto su i javni tužioci u komšiluku radili u šihtama, znao bi jedan iz pakosti da ostavi probleme dolazećem. Bilo je tu oho-ho teksta za čitanje između redova!

Mučeni javni tužilac imao je još jednu, od Partije naloženu pedagošku obavezu: da tokom godine popisuje sva mesta i povode zbog kojih je mogao da zabrani “Student” (a nije), pa da taj indeks pošalje redakciji pred Novu godinu kao zvanično pismo, sa kompletnim popisom incidenata. Potom bi glavni urednik okupio redakciju i bio dužan da naglas čita depešu. Niko nije smeo da se smeje, ili bi bio udaljen sa sastanka.

Student uzvraća udarac

Pošto je pismo Javnog tužioca za Novu počinjalo sa otprilike: “samo vas posmatram” ili je bilo intonirano kao “mi sve čitamo”, trebalo je i njemu smestiti neku začkoljicu. Upravo u broju od 16. januara sam sa neke egipatske stene, Kleopatrine igle ili rozete precrtane u stranom časopisu, uzeo hijeroglife i provukao ih kroz čitav broj. Otuda one “kuke i kvake” ispod teksta o prainternetu. Bog mi je svedok da nisam imao, a ni danas nemam pojma šta tu “piše”. Možda pisar kaže: “Trska šušti, ibisi mašu krilima a Nil raste”, a možda i “dole država”, “smrt faraonu” ili tako nešto. Ima tu oblikom i nekih buzdovana, ali ništa nisam menjao ili docrtavao. Pozivam istog svedoka.

Nisam mogao ni da sagledam sve posledice ovog zezanja. Broj nije izašao u sredu pre podne. Naime, Javni tužilac očito nije znao staroegipatski, što je bio malo veći problem nego (ne)razumevanje teksta o proto-internetu koji, po njemu, očigledno nije uznemiravao javnost. Kasnije smo čuli da je sačekao da radni ljudi iz Narodnog muzeja dođu na posao. Potom je tražio nekog egiptologa, jer se pričalo da je tu po zgradi smuvana i nekakva “beogradska mumija”. Direktor Muzeja je jedva našao nekog ko je, pretpostavljam sa dušom u nosu, otrčao kod Javnog tužioca da mu pročita hijeroglife. Nikada nisam saznao šta je pisalo u tim “futerima”, ali je broj popodne odštampan i zbrda-zdola razdeljen po fakultetima.

Bilo je i drugih začkoljica. Recimo, sredinom sedamdesetih je jedan od najznačajnijih srpskih dizajnera Radomir Vuković odneo predlog za naslovnu stranu “Studenta”. Pisalo je “Hey”, asocirajući na himnu “Hej, Sloveni” – bila je tu i neka petokraka, pa i trobojka – ali moglo je to da asocira na još ponešto. Naokolo su letele note, a sve se dešavalo baš uoči Dana republike. Pošto se redakcija “Studenta” nalazila na četvrtom spratu Balkanske 4 a KUD “Krsmanović” na drugom, ondašnji glavni urednik siđe dva sprata niže (zgrada ni danas nema lift) i zamoli pijanistu da mu za svaki slučaj odsvira te note. Jeste, verujem ja mojim saradnicima, neće oni meni nešto podmetnuti, jeste, verovatno su to note himne “Hej, Sloveni”, ali možda je i “Lili Marlen”, “ Deutschland über alles”, “Lijepa naša” ili tako nešto… Pošto je naslovna objavljena, očigledno je sve bilo OK.

Imali smo i neke povlastice. Posle 1968. lideri studentskih demonstracija izborili su se da, kao i sve “velike” redakcije, imamo pravo da se pretplatimo na bilo koji inostrani časopis koji poželimo: The Times, Newsweek, italijanska “Panorama”, švajcarski “Grafis”, japanska “Idea”, francuski “Foto”, španski “Diario 16″… Iz TANJUG-a su nam redovno stizali ne samo tzv. crveni bilteni sa “indikativnim” izvodima iz strane štampe, već i plavi bilteni namenjeni samo glavnim urednicima. No, naš glodur je “zaboravljao” svoj primerak nasred redakcije… U oba slučaja, radilo se samo o “košuljici” (omotu) jedne ili druge boje, sa geštetnerom umnoženim mnoštvom zasebnih žućkastih listova A4 formata, kucanih pisaćom mašinom.

Po konvenciji UNESCO-a, učenička i studentska izdanja bila su oslobođena plaćanja dažbina oko autorskih ili izdavačkih prava, jer su bila malotiražna, namenjena studentima, dakle neprofitnom obrazovanju. To smo obilno koristili isecajući i preštampavajući fotke, crteže, tekstove… Usput, imali smo imali pravo i na “materijal po želji” koji kupujemo u bilo kojoj papirnici, a najsnabdevenije su bile “Hromos” na Zelenom Vencu i “Šumadija” na Terazijama. A možda i knjižara u Knez Mihailovoj, na uglu sa Zmaj Jovinom.

Kako zatvoriti stranu

Već vidite da je u redakciji “Studenta” bilo dinamično. Urednici su smenjivani, ali su se i “sami od sebe” smenjivali, ulazeći u bračne vode, zapošljavajući se… Početkom jesenjeg semestra 1979. sam, posle raspisanog konkursa u “Studentu”, iz našeg studentskog lista “Glas ekonomista” primljen za “uredničkog saradnika”, te polako pripreman da zamenim odlazećeg tehničkog urednika “Studenta” Branka Gavrića. On je prelazio na statusno sigurniji posao u “Omladinskim novinama”, a počeo je saradnju na kolektivnom multimedijalnom projektu “Paket aranžman”.

Najpre sam uređivao i prelamao samo dve, pa četiri, pa osam stranica i na kraju, posle Nove 1980, preuzeo čitav “Student”. Promenio se i glavni urednik – umesto Božidara Travice, kome je valjda istekao mandat (nije smenjen, što je bilo čudo!), došao je Vlada Đorđević. Između stola glavnog i stola tehničkog urednika bilo je samo jedno veliko stakleno okno. I tako mi, nekog januara 1980, Vlada Đorđević kroz staklo umesto semenki suncokreta doda jedan, posle čitanja sam video, veoma neobičan tekst. Napisao ga je Milan Šurbatović, a tekst je do nas stigao tako što je, zbog svoje dužine, odbijan na drugim mestima, da ne navodim sada kojim.

Za ilustraciju teksta izabrao sam fotografiju iz francuskog časopisa “Foto”, na kojoj, ako je tačna teza iz teksta da svaki “abonent” može da se priključi na kanal ERM, izolovan pojedinac može da se, štiteći se od nepogoda, informiše ili zabavi u ležaljci, relaksirano, sam za sebe. Na fotki, lik čita neku knjigu i baš ga briga za sve ostale, za nevreme ili za druge (ne)prilike.

Kada je tekst “Kako do prave informacije” konačno prelomljen, pojavila se u tri sata ujutro “rupa”! Glodur mi je naložio da je nečim “zapušim”. Kud ću, šta ću, fotografiju sam već stavio, otišla je na kliširanje (radilo se to kiselinom u metalu), ionako ne ide još jedna, i to još mala fotografija… Mora neki crtež! U muci i stisci sa vremenom (u šest se već otvarala štamparija), direktno na šlajfni “Studenta”, metalnim uloškom japanskog Pentel pen flomastera, nacrtam ono što mi je prvo palo na pamet. Crteži crnim flomasterom obično posle par godina postanu ljubičasti ili potpuno izblede, ali ovaj sam sačuvao i crn je kao da je juče crtan. Više je hartija požutela nego što je eventualno izgubio boju taj moj improvizovani crtež, nastao tokom neprospavane noći.

I tako je tekst izašao. Nije to bila “finta” (koju smo povremeno primenjivali) da skrenemo pažnju sa nekog incidentnog teksta tako što namerno stavimo nešto o čemu tužilac ništa ne zna. Tekst jeste bio značajan, osetio sam to, ali nije izazvao neku pažnju ni u stručnim krugovima. Kada smo se mi iz “Studenta” okupljali po kafanama 2017. godine, povodom 80-godišnjice, donosio sam broj, zadevao temu, ali ona se utapala u mnoštvu drugih sećanja i postignuća ovog lista.

Šteta što sve to nije digitalizovano. U “Studentu” je objavljen neverovatan broj zanimljivih tekstova, crteža, karikatura, fotografija… I to je sve prošlo. Ali je zato Internet, čiju smo klicu, eto, i mi ovde pomalo zalivali, otvorio novi univerzum!

OCR-ovani tekst

KAKO DO PRAVE INFORMACIJE

Otkrićem elektronsko-računske mašine (ERM) prvi put u istoriji čovečanstva naučno-tehnički progres je iz sfere proizvodnje prešao u sferu logike i intelekta, oblast koja je do tada bila privilegija isključivo čoveka. Pronalasci najraznovrsnijih sredstava veze: telegrafa, telefona, radija, radio-relejne i kosmičke veze učinili su mogućim opštenje među ljudima nezavisno od rastojanja. Pri tome je iskorišćavanje dobijene informacije dugo bilo ograničavano brzinom kojom je čovek mogao da je prima. Ta ograničenja su nestala uvođenjem ERM, koje su ubrzale obradu informacija nekoliko desetaka hiljada puta i tako povećale brzinu upravljanja. To je izvršilo presudan uticaj na automatizaciju upravljanja u najrazličitijim sferama ljudske delatnosti. Pojavila se mogućnost izgradnje automatiziranih sistema upravljanja (ASU) proizvodnim pogonima, najsloženijim tehnološkim procesima, kosmičkim istraživanjima, avionima. Danas je iskorišćavanje ERM kao primarnog oslonca raznih sistema upravljanja postalo imperativ. Pri tome se lako može pokazati da je razvitak ASU na bazi računskih mašina – zakonomeran proces. Neizvršavanje automatizacije obrade podataka dovelo bi u skoroj budućnosti do stanja, u kojem bi skoro svo stanovništvo moralo da se bavi tim poslom. Treba imati u vidu da količina neophodnih informacija raste znatno brže od broja stanovnika. U SAD je, na primer, količina podataka koju sakupljaju i obrađuju samo državne institucije porasla za poslednjih četrdeset godina više od 100 puta, a broj stanovnika samo dva puta.

FAKTOR VREMENA I RASTOJANJA

Produktivnost prvih, ionako ne osobito brzih ERM smanjivana je još više zbog sporosti abonenata. ERM je morala da čeka dok abonent za upravljačkim pultom, zadržavajući rešenje zadatka, “razmišlja” o trenutnim, usputnim odgovorima. Pri tome je razlika u brzini između ERM i čoveka vanredno velika. Bile su izgrađene ERM sa multiprogramskim režimom rada. Takve ERM mogu izvršavati nekoliko programa, tj. rešavati istovremeno nekoliko zadataka. Izvesna količina paketiranih zadataka zajedno se unosi u mašinu. Sada ERM pomoću specijalnih programa operacionog sistema planira svoj rad – određuje redosled izvršavanja različitih operacija, na način na koji optimalno iskorištava svoje resurse. Sada već operator, a ne abonent, periodično unosi u mašinu paket zadataka, za koji operacioni sistem ERM određuje zone u operativnoj i spoljašnjoj memoriji, raspoređuje vreme aritmetičkog mehanizma i predviđa za ovo ili ono rešenje odgovarajuće mehanizme ulaza-izlaza. Sada je produktivnost mašine, broj zadataka u jedinici vremena znatno porasla, ali se smanjila operativnost njihovog rešavanja. Abonent, međutim, već ne može analizirali trenutne usputne korake na putu dobijanja konačnog rešenja i unositi nove podatke, sve dok ERM ne reši čitav paket zadataka i da konačni rezultat.

Rešenje ovog problema bilo je stvaranje ERM, koje rade u režimu sa distribuiranim vremenom. Dok abonent sprema novi zadatak (registrovanje nove informacije na pultu oduzima oko 30 sekundi), ERM uspeva da spremi odgovore drugim abonentima. Tako nekoliko abonenata može raditi sa ERM istovremeno i međusobno nezavisno. Sada se moglo efikasno iskorišćavati mašinsko vreme ERM i operativno rešavati zadatke. Međutim, ostao je problem rastojanja: kako udaljenom abonentu omogućiti opštenje sa ERM. Činilo se da nema nikakvih teškoća. Mogao se koristiti recimo, telefonski kanal veze i putem njega predavati informacija. Ipak, ERM i mehanizmi ulaza-izlaza “razumeju” samo informaciju datu u diskretnoj formi – u obliku pravougaonih impulsa. Telefonskim kanalom veze informacija se predaje u analognoj formi u intervalu frekvencija 300-3400 Hz. Spektar impulsa obično ne zahteva ovaj frekventni interval. Na granicama diskretnih mehanizama i kanala veze su zatim postavljeni modemi – aparati, koji moduliraju diskretne signale pri predaji kanalu veze ili demoduliraju signale koji dolaze iz kanala veze. Transformisanje se vrši lako da se spektar moduliranog signala inkorpira u frekventni interval telefonskog kanala. Pored transformisanja električnih signala treba još formirati saopštenja, definisati njihove početke i krajeve, upravljati redosledom ulaza-izlaza informacija, ispravljati greške koje se javljaju pri predaji, itd. Sve ove funkcije su “interni” problem ERM, koja ih vrši po specijalnim programima, registrovanim u njenom operativnom sistemu. Sada i udaljeni abonent može, ne odlazeći sa radnog mesta, iskorišćavati ERM za svoje potrebe. Nije mu potrebna vlastita ERM, ukoliko je nije u mogućnosti rentabilno opterećivati. Jednostavnije je iznajmiti ili kupiti mehanizam ulaza-izlaza informacija i platili mašinsko vreme i predaju informacija putem telegrafskog ili telefonskog kanala, koji spaja mehanizam ulaza-izlaza i ERM. Međutim, postojeći telegrafski i telefonski kanali veze u svakom slučaju unose znatna ograničenja brzine predaje impulsnih informacija.

Pretpostavimo da u računskom centru (RC) koji opslužuje izvesni region postoje dve ERM. Potrebe za mašinskim vremenom su po pravilu raspoređene neravnomerno: postoje periodi u kojima je abonentima dovoljno i pola snage ERM, ali i periodi krajnje opterećenosti, kada dve mašine ne mogu svojevremeno rešavati svoje zadatke – faktički, potrebna je još jedna mašina. Tada su ERM ili nedovoljno opterećene (i tada RC trpe gubitke zbog nerentabilnog iskorišćavanja) ili preopterećene (i u tom slučaju vlasnici ERM osećaju ozbiljne teškoće).

MREŽE ERM

Najupečatljivije promene koje se dešavaju u sadašnjoj etapi naučno-tehničke revolucije odnose se na formiranje informaciono-računskih mreža. Pojave takvih mreža sastavljenih od ERM i sredstava veze karakteristične su za razvitak kako samih sredstava računske tehnike, tako i tehnike veze. Nije teško ukazati na preimućstva takvih mreža! Pre svega, abonent ima mogućnost da ispunjava svoje programe na bilo kojoj računskoj mašini koja ulazi u sastav mreže. Pri tome se plaća samo mašinsko vreme, predaja informacije u ERM i dobijanje rezultata od nje. Ovo omogućuje poboljšavanje ekonomskih pokazatelja obrade informacija pošto se pri kolektivnom korišćenju mogu optimalno (efikasno) opterećivati visoko produktivne ERM (što je nedostižno kod individualnog korišćenja), a cena jedne operacije u takvim mašinama je niža nego na ERM manje snage. Osim toga, ekonomski pokazatelji su bolji zbog ravnomernog opterećivanja ERM i usklađivanja krajnjih opterećenja kod raznih centara, međusobno udaljenih. Zadatak predat u nekom računskom centru može se automatski rešavati u nekom drugom mašinskom centru koji je tog trenutka manje opterećen. Predaja podataka se pri tom vrši automatski (unapred određenim kanalom veze), a abonent pritom čak ne zna gde se rešava njegov zadatak. Ako abonentu treba podatak koji je već nekom bio potreban i za čije rešenje – dobijanje postoji program ili algoritam u nekom (unapred određenom za te svrhe) fondu, ne mora se zamarati sastavljanjem tipskih programa. Pomenuti fondovi u ERM mreži štede vreme i sredstva koja bi abonent inače dao za razradu, dobijanje i memorisanje programa.

Veoma su česti slučajevi kada su za rešenje zadataka potrebni podaci, koji mogu pomoći i kod rešavanja mnoštva drugih zadataka. Na primer: podaci o strukturi stanovništva potrebni su i institucijama koje planiraju svoj razvoj i preduzećima koja se bave produkcijom robe široke potrošnje, građevinskim i transportnim organizacijama, medicinskim institucijama, itd. Različitim interesentima potrebna je ista informacija. Centralizirano (fondovsko) čuvanje (memorisanje) informacija igra značajnu ulogu u usavršavanju sistema upravljanja u svim sferama privrednog života oblasti ili zemlje. Ovo omogućuje uslove za daljnju unifikaciju dokumenata, regulisanje (skraćivanje) fluksa informacija, različitih oblika analiza i pokazatelja. To je vrlo važan momenat u fazi i ovako sve izrazitijeg povećavanja fluksa informacija. U upravo završenom srednjoročnom planu razvoja SFRJ fluks informacija je u odnosu na prethodni intenziviran za otprilike 40%. Formiranje, obnavljanje i čuvanje “gomila” informacija, organizacija efikasnog sistema korišćenja neophodnih podataka čak i za ERM traži znatna ulaganja. “Deponije” informacija, banke podataka, mogu egzistirati isključivo ako se radi o kolektivnim konzumentima. To je realno samo ako se radi o mrežama ERM. Pri tome se brzina dobijanja informacija znatno povećava. Mreže ERM dozvoljavaju izgradnju banaka koje su prvenstveno neophodne organizacijama, koje se bave planiranjem, materijalno-tehničkim opsluživanjima, krupnim društvenim institucijama i naučnim centrima.

GLAVNI PROBLEMI

Na prvi pogled integracija ERM u informaciono-računsku mrežu nije tako složen posao. Za to je potrebno samo, od računskog centra udaljene, mehanizme ulaza-izlaza (često ih zovu terminali) spojiti sa ERM kanalima veze i problem je rešen. Međutim, ako je cilj integracije izgradnja ekonomične mreže onda se pojavljuje niz vrlo složenih problema.

1) Prvi problem je izbor optimalne konfiguracije mreže ERM, tj. proiznalaženje rešenja kako pouzdano i sa minimalnim gubicima spojiti RC međusobno i RC sa abonentima. Na primer, svaki RC može se spojiti sa svima ostalima, RC mogu formirati prstenastu konfiguraciju (sa ili bez priključnih) itd… Broj takvih varijanti će kod pet računskih centara biti veći od 1000, a kod 10 računskih centara – od 500 hiljada. Broj mogućih konfiguracija mreže će biti mnogo puta veći ako se računaju i razne mogućnosti priključivanja abonenata. Tako pri 10 RC i 100 abonenata taj broj je veći od 10 milijardi. Komentar je izlišan! Pošto takav metod određivanja optimalne konfiguracije mreže bez uvida u ukupan broj mogućih varijanti ne postoji, pribegava se u svakom konkretnom slučaju razradi približnih algoritama izbora strukture mreže.

2) Drugi problem vezan je za izvedbu tehničkih sredstava, pomoću kojih se ERM i terminali abonenata spajaju kanalima veze. Ranije je bilo govora o modemima, koji u informaciono-računskim centrima omogućuju razmenu informacija sa ERM i ERM međusobno, a putem tradicionalnih (recimo, telefonskih) kanala veze. Osim transformisanja električnih signala (što i radi modem) treba još upravljati i predajom podataka putem kanala veze: iznalaziti “maršrute” kojima treba slati informaciju, ispravljati greške koje se javljaju, itd. U malim mrežama sa relativno malim brojem abonenata takve funkcije vrši sam centralni procesor. Kod razgranatih mreža nije preporučljivo opterećivati moćnu ERM rutinskim operacijama upravljanja za koje treba da troši i do 30% svog mašinskog vremena. U te svrhe koriste se specijalizirane miniERM (vezani procesori). Priključiti svakog abonenta za ERM posebnim kanalom veze je vrlo skupo. Zato u mrežama ERM postoje specijalni mehanizmi – koncentratori podataka. U takav mehanizam (u pravilu, to je takođe miniERM) spojen sa RC jednim visoko produktivnim kanalom veze, od abonenata (a njih može biti i nekoliko stotina), telefonskim ili telegrafskim kanalima veze dospeva informacija. Koncentrator formira podatke (paketira ih) tako da oni mogu biti pouzdano i brzo predati RC-u.

Pošto se informaciono-računske mreže sastoje od ERM raznih tipova, raznih kanala veze, najrazličitijih terminala i drugih mehanizama, sve to još više usložnjava i ovako složeni problem projektovanja veze.

3) Treći je problem vezan za matematičko obezbeđivanje mreže. Da bi se organizovalo uzajamno dejstvo raznovrsne aparature, da bi ERM (koje rade na različitim mašinskim jezicima) razumevale jedna drugu, da bi vezani procesori i koncentratori mogli upravljati raznorodnim fluksovima informacija, a abonentima uz pomoć prostih procedura bili dostupni svi resursi veze, potrebni su specijalni programi. To je vrlo važan problem, pošto se tek pri vrlo razvijenoj matematičkoj razradi mreže može postići širenje informaciono-računskih mreža i njihovo međusobno spajanje. Ovo su osnovni problemi. Postoje i drugi zadaci koje treba rešavati pri gradnji informaciono-računskih mreža, na primer, zaštita mreže od nesankcioniranog pristupa, obezbeđivanje pouzdanosti i velike brzine predaje informacija.

PERSPEKTIVE

Mreže ERM intenzivno se razvijaju. Ako je sredinom pedesetih godina u čitavom svetu bilo svega nekoliko terminala priključenih za ERM, onda je 1965. godine njihov broj iznosio oko 10 hiljada, a 1970. preko 150 hiljada. Već ove godine biće ih preko 2 miliona.

Nemoguće je pobrojati sve sfere čovekove delatnosti u kojima je iskorišćavanje mreža ERM celishodno i efikasno. Tako raspolažući automatiziranim sistemima sa bankom podataka iz oblasti nauke, biće moguće isključiti dupliranje istraživanja, koncentrisanje napora naučnika u najperspektivnijim smerovima, itd. itd. Koliko je to važno govori podatak da se u razvijenim zemljama petina nacionalnog dohotka troši za prikupljanje, obradu i distribuciju naučnih informacija.

milan šurbatović

ilustracija slobodan ivkov

Danas je iskorišćavanje elektronsko-računskih mašina kao najznačajnijeg oslonca raznih sistema upravljanja postalo imperativ.

Zahtev za povećanjem operativnosti računskih mašina rezultirao je stvaranjem informaciono-računskih mreža, koje brže i efikasnije obrađuju i distribuiraju informacije (rešenja zadataka) potrebne abonentima.

Optimalno funkcionisanje informaciono-računskih mreža moguće je samo pri postojanju prethodno strogo razrađenog algoritma izbora strukture mreže

Informaciono-računske mreže su najsvetlije perspektive upravljanja snažnom privredom.