Tema BIZIT-a 2018: IoT i bezbednosni rizici

Na BIZIT konferenciji 2018. pod nazivom “Industrija 4.0″, koja se održava 7. i 8. novembra tekuće godine u Klubu poslanika u Beogradu, biće reči i o pojavi internet stvari, odnosno Internet of things tehnologiji (IoT), i o bezbednosnim rizicima vezanim za svet biznisa i IT-ja. Svaki dan, više od milijardu digitalnih asistenata povezanih sa internetom, senzora, industrijskih sprava i drugih IoT uređaja, šalju informacije preko interneta, i jedni drugima, pomažući nam da poboljšamo način života i rada. Većina ljudi, uključujući mnoge profesionalce za bezbednost, pretpostavljaju da ovi uređaji rade na bezbedan način, odnosno da štite našu privatnost i osetljive poslovne informacije. Nažalost, istina je drugačija.

Postoje procene prema kojima će kršenje bezbednosti i hakovi izazivati štetu od 6 biliona dolara do 2021. godine. I dok broj IoT uređaja koji se uključuju u mreže preduzeća raste, raste i izloženost i rizik od potencijalnih šteta. Do 2020. godine, preko 25% identifikovanih sajber napada uključivaće IoT tehnogiju, ali za sada ne deluje da će poslovnice potrošiti količinu novca na bezbednost srazmernu takvim rizicima.

Oni koji misle da su bezbedni i da njihove organizacije „nisu toliko povezane“, treba ponovo da razmisle. Šest od 10 organizacija tvrdi da razvijaju IoT inicijative, i mnoge kompanije fokusirane na IoT punom parom guraju napred u cilju da  IoT tehnologije poput digitalnih asistenata postanu sastavni deo svakog poslovnog modela. Ovi novi povezani uređaji uvode se u preduzeća, i sa sobom donose produktivnost, vidljivost i efikasnost na radnom mestu. Pored toga, obezbeđuju i nov prostor sajberkriminalcima koji žele da  kompromituju bezbednost vašeg posla. Organizacije treba da investiraju u ove povezane IoT uređaje i tehnologije, ali samo ako su sigurni da mogu bezbedno da se razvijaju.

Mnogim povezanim spravama nedostaje osnovna bezbednosna zaštita. Uređaji ne mogu biti, ili prosto nisu, ažurirani sa sigurnosnim pečevima na regularnoj bazi. To znači da uređaji na koje se oslanjamo na poslu – poput platformi za video konferencije i pametnih televizora – mogu lako da se okrenu protiv nas. Jednom kada su ovi uređaji kompromitovani, napadači lako  mogu da otvore vrata kako bi iskoristili vredne, poverljive ili osetljive informacije.

Ironična je činjenica da sprave napravljene sa namerom da štite ljude mogu biti preuzete i iskorišćene protiv nas, ali stanje je trenutno takvo. Poslovi i vlade širom sveta koriste sigurnosne kamere kako bi obezbedili fizičku sigurnost ljudi, ali njihova sveprisutnost ih ne štiti od mogućnosti da budu kompromitovane. Istraživači kompanije za internet bezbednost VDOO otkrili su sedam slabosti u skoro 400 modela kamera povezanih sa internetom, napravljene od strane Axis Communications-a. Ove slabosti dozvoljavaju napadačima da preuzmu kontrolu nad bilo kojom kamerom podložnom napadu, iako nemaju autorizaciju i bilo kakve log-in informacije.

Novi IoT svet mora da pronađe adekvatna bezbednosna rešenja. Kada se koristi na bezbedan i kompatibilan način, IoT može da doprinese velikom dijapazonu prednosti, od produktivnosti zaposlenih i saradnje na radnom mestu, do fizičke bezbednosti i čuvanja energije. Preduslov tih procesa je sposobnost kompanija da nadgledaju uređaje u njihovoj mreži, odnosno u ono šta ti uređaju rade, i sposobnost njihove kontrole u slučaju da se kompromituju. Od suštinskog je značaja da se IoT sada zaštiti, pre nego što napadači iskoriste ovu novu površinu zrelu za napade. Ako želite da čujete još nešto o bezbednosnim rizicima vezanim za nove tehnologije, pozivamo vas da se prijavite na petu BIZIT konferenciju. Ne propustite najveću regionalnu biznis i IT konferenciju.

Izvor: Forbes