AI protiv mozga: Hoće li veštačka inteligencija prestići čoveka?
Nema sumnje da su AI sistemi postigli skoro pa neverovatan napredak, pa već znaju kako se igraju igre, „pišu“ tekstovi, kreiraju loše slike i video sadržaji. To je mnoge motivisalo da počnu ozbiljnije da razmišljaju o AI generalnoj inteligenciji (AGI), o danu kada će mašine postati pametnije od čoveka.
AI alati su danas dakle sve napredniji, pa smo možda stvarno bliži AGI (Artificial general intelligence) konceptu. U pitanju je veštačka inteligencija koja je sposobna da uradi sve što i čovek, verovatno i više. Kompanija OpenAI je sredinom 2024. predstavila svoj plan kada je razvoj AGI u pitanju.
Dok jedni veruju da je AGI moguć, drugi pak tvrde da zbog ograničenja u mašinskom učenju sisteme koji mogu da se takmiče s ljudskom inteligencijom nećemo dobiti uskoro. Skeptici veruju da nećemo dočekati mašine koje misle kao ljudi, i dodaju da to i nije tako loše, budući da niko ne bi mogao da predvidi u kojem bi smeru počele da deluju jednom kad dostignu samostalnost u razmišljanju.
Iz OpenAI se ne slažu u potpunosti, pa su još rošle godine objavili klasifikacioni sistem koji će zaposlenima pomoći da bolje razumeju i prate AI napredak. Eksperti ističu da se u dokumentu opisuje i hipotetička tehnologija koja još uvek ne postoji, pa zbog toga veruju da se radi o još jednom marketinškom potezu koji za cilj ima privlačenje investitora.
AGI je izraz za AI koncept (naravno hipotetički) koji podrazumeva sisteme veštačke inteligencije koji mogu da obavljaju sve što i ljudi, i to bez posebnog treninga. Oni koji misle da je AGI već tu, nadomak ruke, kažu da će nas do mašina koje misle kao ljudi dovesti rešavanje aktuelnih problema koji su u vezi sa sistemima veštačke inteligencije. Pojedini stručnjaci iz OpenAI idu još dalje, pa kažu da su neke neuralne mreže „već pomalo svesne“, a tu je i DeepMind koji je Google otkupio 2014. i koji bi mogao da dovede do toga da ovaj gigant bude prvi koji će stići do pravog AGI sistema.
Na DeepMind blogu se 2022. godine pojavio post o novom AI sistemu koji je sposoban za obavljanje velikog broja zadataka – od igranja video igara, preko pokretanja mehaničkih udova, pa sve do komuniciranja s ljudskim klijentima. U pitanju je Gato, sistem koji zna čak 604 različite operacije, a kreatori tvrde da većinu može da obavlja bolje od ljudi. Još tada se tvrdilo da je to veliki korak ka sistemu veštačke inteligencije koji će biti sposoban da radi mnogo toga što su dosad mogla samo ljudska bića.
Priče o generalnoj inteligenciji se tako kreću od „AGI je već tu“, do „nikada nećemo stići do takve vrste inteligencije kod AI sistema“. Najvažnija stvar u svemu tome su velike količine energije koje se troše tokom treniranja AI sistema – baš kao što mozak potroši energiju koju dobija unosom hrane. Da bi AI došao do tog stepena efikasnosti potrebno je dakle da se približi biologiji mozga, ali je problem u tome što je ni ljudi još ne razumeju do kraja. Baš zbog toga razumno zvuče oni koji tvrde da nijedna veštačka inteligencija neće prestići mozak, bar kada su plastičnost i fleksibilnost u pitanju, najviše zbog toga što čovek ne može da prenese u neki sistem ono što ni sam ne razume.
