Astronomi uočili najudaljeniju zvezdu ikada viđenu pomoću kosmičkog teleskopa koji je predvideo Einstein

Hubble je uočio najudaljeniju jednu zvezdu ikada viđenu, na rekordnoj udaljenosti od 28 milijardi svetlosnih godina.

Sa slučajnom postavom masivnog klastera galaksija, astronomi iz instituta Univerziteta u Kopenhagenu i DTU otkrili su zvezdu u posmatranom Univerzumu. Ovo je najudaljenija otkrivena zvezde ikada. Zvezda može biti i do 500 puta masivnija od Sunca.

Gledajući u noćno nebo, sve zvezde koje vidite leže u našoj galaksiji, Mlečnom putu. Čak i sa najmoćnijim teleskopima, u normalnim okolnostima pojedinačne zvezde se mogu razlučiti samo u našim najbližim galaktičkim susedima. Generalno, udaljene galaksije se vide kao mešavina svetlosti milijardi zvezda.

Ali sa čudesnim prirodnim fenomenom poznatim kao „gravitaciono sočivo“, astronomi iz Centra kosmičke zore na Institutu  Niels Bohr i DTU Space su ipak bili u stanju da otkriju udaljenost na kojoj je čak i otkrivanje čitavih galaksija izazovno.

Kosmički teleskop koji je predvideo Einstein

Među čudima koja predviđa Einstein-ova teorija relativiteta je i sposobnost mase da “zakrivi” sam prostor. Kako svetlost prolazi blizu masivnih objekata, njena putanja prati zakrivljeni prostor i menja pravac. Ako se desi da masivni objekat leži između nas i udaljenog pozadinskog izvora svetlosti, objekat može da odbije i fokusira svetlost prema nama kao sočivo, povećavajući intenzitet.

Galaksije uvećane nekoliko puta se rutinski otkrivaju ovom metodom. Ali u zapanjujućoj kosmičkoj koincidenciji, galaksije u jatu po imenu VHL0137-08 su se poređale na takav način da su fokusirale svetlost jedne zvezde prema nama, uvećavajući njenu svetlost hiljadama puta.

Kombinacija ovog gravitacionog sočiva i devet sati ekspozicije sa svemirskim teleskopom Hubble omogućila je međunarodnom timu astronoma da otkrije zvezdu.

Earendel — jutarnja zvezda

Astronomi su zvezdi dali nadimak Earendel, od staroengleske reči koja znači „jutarnja zvezda“ ili „svetlost u usponu“. Ovo ime je korišćeno i u Tolkinovoj knjizi Gospodar Prstenova. Earendel je bio veliki pomorac, sin Tuora i princeze Idril, ćerke Turgona i otac Elrosa i Elronda, koji je putovao u svetu zemlju Valinor, gde je primljen od strane Valara u ime sve dece Ilúvatara, i osuđen da do kraja večnosti nosi Silmaril (dragulj Fenora) ugrađen u njegovo čelo poput zvezde, te da plovi po kosmosu u nebeskom brodu Vingilótë do kraja večnosti u Dagor Dagorath-u!

Istraživači su izračunali da je zvezda najmanje 50 puta masivnija od našeg Sunca, možda i do 500, i milione puta svetlija. Osim što je samo po sebi zapanjujuće dostignuće, posmatranje Earendela nudi jedinstvenu mogućnost istraživanja ranog Univerzuma.

Meta za svemirski teleskop James Webb

Da bi izmerili sjaj Earendela, astronomi su konstruisali fizički model gravitacionog sočiva. Tačna priroda izvora svetlosti zavisi od njihovog modela, ali kada su astronomi toliko sigurni da je mala tačka u stvari jedna zvezda, to je delom zato što mnogi različiti modeli daju otprilike isti odgovor.

Ipak, Earendel bi u principu mogao biti više od jedne zvezde, odnosno skup zvezda koje su smeštene veoma blizu jedna drugoj.

Izvor: scitechdaily