BIZIT 2017: Panel diskusija – Dokle smo stigli sa zaštitom intelektualne svojine?
Konferencija BIZIT je ove godine održala panel koji se bavio osetljivim pitanjem legalizacije, licenciranjem i zaštitom intelektualne svojine, na kom je najvažnije pitanje dokle je Srbija stigla na putu licenciranja i zaštiti intelektualne svojine? Izneseni su podaci da se od 2011. do 2015. smanjila stopa piraterije 7-9%, i da je potrebno nastaviti sa kontrolom legalnosti softvera, jer je procenat legalnosti privrednih lica oko 50%, a čak oko 80% onih koji imaju nelegalan softver, u situaciji nakon kontrole pređe na legalan softver. Piraterija u Srbiji je oko 67%, kada je u pitanju softver, sa tendencijom smanjenja od 2% godišnje, dok je prosek u Evropskoj uniji 29%. Korisnici kupuju softver kada se suoče sa kaznama, a preventiva je mnogo bolja.
Istorija kinematografije je direktno povezana sa piraterijom, od samih početaka, rekao je Dragan Bjelogrlić, a sa razvojem tehnologije, razvija se i piraterija – od VHS kaseta do Interneta. Borba protiv piraterije je spora, jer ide preko MUP-a i tužilaštva, što može da potraje od 3 do 6 meseci, što je dosta vremena, tokom kojeg se učini velika šteta. SBB i Telekom emituju i naplaćuju sadržaj širom sveta bez plaćanja licenci – što je Dragan Bjelogrlić nazvao legalnom piraterijom, te da je jedini način i rešenje ubrzavanjem procesa MUP-a, odeljenja za visokotehnološki kriminal i tužilaštva. Predstavnik MUP-a je dodao da je proces mnogo kompleksniji, jer su inostrani sajtovi van granica Srbije, pa je i nakon donošenja presude potrebno vreme za komunikaciju sa inostranim službama. Na pitanje da li se tehničkim merama zaštite može rešiti problem piraterije, predstavnik Microsoft-a je uporedio situaciju sa antivirusima – samo je pitanje vremena koliko su ljudi uporni da sve zaštite razbiju. Nemoguće je napraviti antivirus koji će stalno biti 100% otporan, pa je nemoguće napraviti rešenje koje je 100% otporno na pirateriju. Sankcije definitivno moraju biti jedan od metoda kojim će se piraterija suzbijati. Postoje ljudi koji jednostavno žive od piraterije, kojima je to glavni izvor prihoda i koje prve treba sankcionisati. Nema legalne piraterije i niko ne treba biti imun na kazne i sankcije.
Reemitovanje je takođe problem o kojem se govori, čime se krše autorska prava, bez prethodne dozvole kroz ugovor, čime Telekom kao državno preduzeće onda krši prava emitujući sadržaj van granica Srbije. Samo u Austriji je 150.000 ljudi pretplaćeno na servis koji emituje sadržaj domaćih operatera, koji SBB i Telekom naplaćuju 30 evra mesečno. Kao najsvežiji primer naveden je slučaj sa serijom „Senke nad Balkanom“ koja se emituje van teritorije Srbije, a preduzeće GO4YU je reagovalo na dopis RTS-a i postupilo u skladu sa Zakonom ove zemlje, zatamnivši ekran u tom periodu štiteći autorka prava. U toku panela pomenuto je i emitovanje serije u inostranstvu preko web tv-a i mobilne tv aplikacije Telekoma Srbija, na šta je predstavnik kompanije predočio da Telekom Srbija u emitovanju sadržaja koristi geoblocking tehnologiju te je tehnološki onemogućeno emitovanje sadržaja van Srbije na ovaj način.
Na panelu su učestvovali Duško Sivčević, načelnik odeljenja MUP-a za elektronsko poslovanje; Nebojša Radojević, SAM & Compliance Lead Balkan, Microsoft; predstavnik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji; Vladimir Marić, v.d. direktor, Zavod za intelektualnu svojinu; Dragan Bjelogrlić, producent i glumac; Ljiljana Ristić, Microsoft team leader u PIN Computers, a moderator panela bio je Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik PC Press-a.
