BIZIT 2018: Korak po korak na putu od hiljadu milja

Koliko smo spremni za budućnost? Indikatori kažu da je pred nama veoma dug put, pa razumevanje trendova i problema i osmišljavanje strategije predstavljaju logične prve korake. BIZIT 2018 je prečica za tehnološku budućnost: upoznajte izazove i razmenite iskustva s kolegama koji razmišljaju na istu temu. Vidimo se 7. i 8. novembra u Klubu poslanika u Beogradu.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2018. godinu, “Spremnost za proizvodnju budućnosti – Industriju 4.0”, analizirano je 100 država, koje su svrstane u četiri kategorije: države-lideri, zatim države koje već poseduju određene performanse, za kojima slede države s velikim potencijalom i države koje su najmanje spremne za proizvodnju budućnosti. Svega 25 zemalja ulazi u grupu lidera, dok Srbija, kao što se verovatno moglo i pretpostaviti, spada u četvrtu kategoriju. Pored Srbije, od ex-Yu država u poslednjoj kategoriji su Hrvatska i Bosna i Hercegovina, dok je Slovenija u prvoj grupi, među državama-liderima u proizvodnji budućnosti.

Zato ne čudi što ćemo jedan deo BIZIT-a 2018, “Industrija 4.0”, koji se održava 7. i 8. novembra u Beogradu, posvetiti upravo mogućnostima srpske privrede da uhvati korak sa državama koje su spremnije za Četvrtu industrijsku revoluciju.

Promena prirode proizvodnje

U istraživanju Svetskog ekonomskog foruma (WEF) ističe se da Četvrta industrijska revolucija i nove tehnologije, kao što su: IoT, AI, robotika i AM (additive manufacturing), podstiču razvoj novih proizvodnih tehnika i poslovnih modela, koji će fundamentalno transformisati proizvodnju. Globalna transformacija proizvodnih sistema biće izazov, naglašava se u izveštaju, a budućnost proizvodnje mogla bi postati sve polarizovanija u svetu koji se kreće dva puta brže. Od 100 zemalja i ekonomija uključenih u procenu, samo 25 zemalja iz Evrope, Severne Amerike i Istočne Azije su među liderima ili su u najboljem položaju da iskoriste promenu prirode proizvodnje. Ovih 25 zemalja već obuhvata preko 75% globalne proizvodne vrednosti (MVA) i dobro su pozicionirane da u budućnosti povećaju svoj udeo. Pored toga, oko 70% prodaje robota odvija se u Kini, Nemačkoj, Japanu, Republici Koreji i SAD-a. Nemačka, Japan i SAD dominiraju u oblasti industrijskih robota visoke vrednosti, dok Kina posluje kao najbrže rastuće tržište.

Oko 90% zemalja Latinske Amerike, Bliskog istoka, Afrike i Evroazije uključenih u procenu, među kojima je i Srbija, klasifikovane su kao zemlje u povoju, ili grupa koja je najmanje spremna za proizvodnju budućnosti. Mogućnost usmeravanja mikro, malih i srednjih preduzeća (MSME) na ovom putovanju predstavlja globalni izazov, jer ove kompanije karakterišu različiti nivoi svesti, razumevanja i mogućnosti ulaganja. Globalna rešenja i značajna ulaganja biće neophodna da bi zemlje u različitim fazama razvoja i MSME-a ušle u proces transformacije.

Indikatori napretka

Sama procena spremnosti pojedinih država za Industriju 4.0 sastavljena je od dve glavne komponente: struktura proizvodnje, odnosno sadašnje proizvodne osnove zemlje, i pokretači proizvodnje, odnosno ključni faktori koji omogućavaju pozicioniranje zemlje i mogu da iskoriste Četvrtu industrijsku revoluciju kako bi transformisali proizvodne sisteme. U razmatranje pokretača proizvodnje i strukture proizvodnje uzeto je u obzir 59 indikatora. Ocena “država u povoju” je da su to zemlje sa ograničenom proizvodnom bazom, koje pokazuju nizak nivo spremnosti za budućnost, što se posebno ogleda kroz slabe performanse u okviru komponente pokretača proizvodnje. Srbija, na primer, kada je reč o strukturi proizvodnje, ima 5,18 od 10 poena i zauzima 42. mesto na listi. Međutim, kada je reč o pokretačima proizvodnje, ima svega 4,59 poena i nalazi se na 64. mestu.

Za pokretače proizvodnje bitne su sledeće stavke: tehnologija i inovacije, gde Srbija ima svega 3,8 poena i zauzima 69. mesto; zatim, ljudski potencijal – 5,0 poena i 54. mesto; globalno tržište i investicije – 5,1 i 60. mesto; institucionalni okvir – 4,9 poena i 60. mesto; održivi izvori – 6,2 poena i 53. mesto; tržišno okruženje – svega 3,5 poena i nezavidno 85. mesto. Istraživači ocenjuju da u svim zemljama ima prostora za poboljšanje. Na početku smo transformacije, i nijedna zemlja nije dostigla granicu spremnosti, a kamoli iskoristila pun potencijal Četvrte industrijske revolucije. U poređenju sa idealnim rezultatom (10), Japan ima najjaču ocenu strukture proizvodnje (8,99), a Sjedinjene Američke Države imaju najjači ponderisani prosek pokretača proizvodnje (8,16) u svih šest komponenata. Iako se od lidera može učiti, uključujući Kinu, Nemačku, Japan, Republiku Koreju, Singapur, Sjedinjene Države i druge, te zemlje su i dalje u ranim fazama transformacije.

Rezultati istraživanja imaju za cilj da katalizuju dijalog između učesnika, u cilju informisanja o razvoju modernih industrijskih strategija. Lideri iz javnog i privatnog sektora moraju zajednički da rade na rešavanju ključnih izazova, da stvore mogućnosti i definišu zajedničke akcije na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Naime, brzina i obim tehnoloških promena, zajedno sa pojavom drugih trendova, dodaju još jedan nivo složenosti već izazovnom zadatku razvijanja i implementacije industrijskih strategija koje promovišu produktivnost i sveukupan rast društva.

Zajednički projekat

Zemlje treba da odluče kako najbolje da reaguju u novonastaloj situaciji, u odnosu na svoje nacionalne strategije i ambicije da iskoriste proizvodnju kao nacionalnu sposobnost. To zahteva prvo razumevanje faktora i uslova koji imaju najveći uticaj na transformaciju njihovih proizvodnih sistema, a zatim i procenu sopstvene spremnosti za budućnost. Posle toga, vlade, zajedno sa industrijom, akademskom zajednicom i civilnim društvom, mogu da preduzmu odgovarajuće političke aktivnosti u cilju zatvaranja potencijalnih praznina u vezi sa njihovom spremnošću za proizvodnju budućnosti, ističe se u izveštaju WEF-a.

Pozivamo vas na ovogodišnje uzbudljivo putovanje u budućnost poslovanja u Srbiji. Očekujemo vas na BIZIT-u. Iskoristite još danas popust na rano prijavljivanje do 31. avgusta – prijavite se na sajtu bizit.rs.