BIZIT: E-commerce u teoriji i praksi

Koncept tradicionalnog bankarstva nije postojan nigde u svetu, pa ni u Srbiji, izjavila je na otvaranju Okruglog stola na temu „Prednosti i zamke e-commerce“, guverner NBS, Jorgovanka Tabaković. Moderne tehnologije su u potpunosti promenile bankarske sisteme, koji su prinuđeni da idu u korak sa novim tehnologijama, na čelu sa Narodnom bankom Srbije. Sa digitalizacijom su došli i novi izazovi u vidu nebankarske konkurencije, a tu su i bezgotovinsko plaćanje, pa i kriptovalute koje disruptivno deluju na tradicionalne bankarske sisteme. Na okruglom stolu su, pored predstavnika NBS učestvovali i pripadnici bankarskog sektora, predstavnici kompanija, te predstavnici platnih procesora i e-commerce rešenja.

Na samom otvaranju, moderator okruglog stola, Tatjana Ostojić, iznela je podatke da trgovina gotovinom u Srbiji i dalje iznosi 70 odsto prometa. Guverner NBS, Jorgovanka Tabaković je dodala da se i u EU 80 odsto transakcija obavlja kešom, uprkos velikom prilivu kriptovaluta, čiji je udeo u globalnim transakcija veoma mali i iznosi između tri i pet odsto dnevnih transakcija koje obavi Narodna banka Srbije. U prilog elektronskom poslovanju u Srbiji ide i inicijativa NBS, koja radi na uvođenju instant plaćanja (PSD2), u skladu sa onim što sprovodi EU. Novi sistem instant plaćanja će omogućiti sve ono što mu ime govori i radiće 24/7/365, a NBS će obezbediti najsavremeniju infrastrukturu, koja će omogućiti bankama da implementiraju ovaj vid plaćanja i svojim korisnicima obezbede da koriste novi sistem, koji će sa strane NBS biti implementiran u drugoj polovini 2018. godine.

Kompanija Mastercard razmišlja o instant plaćanju, a Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Balkana u Mastercardu, naveo je da internet trgovina nije prolazni trend, već nešto što se razvija. Ljudi imaju naviku da gube lozinke, korisničke naloge i šifre, zbog čega više od jedne trećine ljudi odustaju od online trgovine. Prema njegovim rečima, biometrijska autentifikacija je brz, jednostavan i bezbedan metod autentifikacije koji postaje sve popularniji, a finansijska industrija pokušava da usvoji taj model. Mastercard je lansirao platno sredstvo sa karticom koja umesto PIN-a koristi očitavanje prsta kao metod autentifikacije. Ocena 93 odsto korisnika ovog metoda autentifikacije smatra da je to zgodnije od PIN-a, 95 odsto misli da je to sigurnije od običnih kartica, a preko 90 odsto korisnika bi promenilo svoju karticu za neku koja ima ovu funkcionalnost. Prisutni panelisti su izneli sumnju u brzinu primene ovog metoda očitavanja kartica, a ih je Mehandžić uverio da će to veoma brzo zaživeti i u Srbiji, imajući u vidu da se to u Bugarskoj već primenjuje. Mastercard je razvio i servis Mastercard Identity Check Mobile, koji preko nekoliko koraka verifikuje korisnika (otisak prsta, dužica oka). Biometrijom se isto tako i smanjuje broj korisnika koji odustaju od online kupovine, i bitno je da korisnici budu identifikovani kroz dvofaktorsku autentifikaciju, što nudi biometrija, u kojoj korisnici moraju da dokažu svoj identitet, čime se veoma efikasno smanjuju prevare. Ujedno, postignut je visok stepen prihvata kod korisnika, korisnicima je pojednostavljen sistem korišćenja usluga, ovaj vid autentifikacije ubrzaće prihvatanje digitalnih plaćanja i dovesti do povećanja prihoda trgovaca, istakao je Mehandžić.

Dejan Tešić iz Komercijalne banke govori da je ovo veliki iskorak za NBS i da je uređenje bankarskih provizija svakako korak kojim se treba krenuti. Davno je prošlo vreme za visoke interchange provizije koje mogu biti stimulativne za kartično poslovanje u Srbiji. Nove tehnologije otvaraju mnoge mogućnosti za različite usluge i ostvarivanje prihoda za nove usluge. Na to se nadovezala Zorana Branković, predstavnik Banca Intesa sa informacijom da je Srbija još uvek mlado tržište koje raste, sa godišnjom stopom rasta od oko 50 odsto i tendencijom rasta. Zajednički zaključak predstavnika bankarskog sektora je bio i da nove tehnologije ne poskupljuju transakcije, već su efikasnije, smanjujući pritom broj koraka u svakoj transakciji, a samim tim i cenu transakcija.

Jelena Jovanović je ispred Privredne komore Srbije izjavila da su od aprila krenule radionice o e-trgovini koje organizuje PKS, a koje su naišle na veoma veliko interesovanje. Problem sa velikim kompanijama koje outsouce-uju kadrove je i nemogućnost plaćanja u inostranim valutama, što bi uskoro, po rečima guvernera NBS, trebalo da se promeni. Najbolji pokazatelj popularnosti e-commerce je pomenuta posećenost radionica, a kako je EU donela obavezujuću regulativu, uskoro se očekuje i njena implementacija u naš zakonodavni sistem. Veliki problem kod nas je postojanje sivog tržišta koje obuhvata neregistrovane sajtove, prodaju preko društvenih mreža, bez poreza, sa „predatorskim“ cenama i robom van granica naše zemlje, uglavnom susedne nam Mađarske. Tu nema poreza, a kamoli bezbedne online trgovine i plaćanja karticama.

Iskustva iz prakse su, pak drugačija. Marko Ilić, sa portala TakoLako je naglasio da smo mi malo tržište i da se manjim trgovcima ne isplati da rade s platnim karticama, jer su troškovi preveliki, iako ni banke, po rečima Dejana Tešića ne vole papirologiju. Postoji neusaglašenost zakona i propisa, koji su često nedorečeni i konfliktni, pa je papirologija jedini način da banke budu osigurane. Ne treba zaboraviti ni kvalitetno isplaniran web shop i dobar poslovni model, rešenje koje u ovom trenutku omogućava transformaciju regularne radnje u profitabilni online shop, izjavila je Silvia Šušnjević, menadžer za razvoj poslovanja kompanije Enetel Solutions, koja ima svoju e-commerce platformu – Impoqo.

Jedno od rešenja koje bi smanjilo plaćanje kešom, a povećalo plaćanje karticama i podstaklo online kupovinu je svakako smanjivanje takozvanog interchange fee-ja (iznos koji se naplaćuje između banaka zarad prihvatanja kartične transakcije). To je, po rečima predstavnika NBS – logični korak, sa čim se nisu baš u potpunosti složili predstavnici banaka, pa je Petar Jovanović iz Raiffeisen banke ukazao da je pre dosta godina, kada je samo Banca Intesa podržavala ovaj sistem plaćanja interchange fee bio pet, a sada je dva odsto, i da u međuvremenu nismo videli drastične promene, pa ne očekuje da će se nešto revolucionarno desiti kada fee sa dva spadne na jedan odsto iznosa transakcije. Prema rečima gospodina Jovanovića, rešenje je povećanje broja privrednih subjekata koji se bave online prodajom. Takođe, svi su se usaglasili da je edukacija pravnih lica i korisnika od ključnog značaja, istaknuvši dobru praksu PC Press-a kao medija koji konstantno edukuje celokupno tržište o novinama na polju bankarskog poslovanja, elektronske trgovine i relevantnih tema.

Predsednik IO Addiko banke Mirko Španović je naglasio da je njihova strategija malo drugačija i da su oni krenuli putem brze impementacije modernih tehnologija, pa njihov operativni model obuhvata otvaranje računa bez odlaska u banku, Viber kao mrežu sa pet miliona korisnika za komunikaciju i podršku, ali i mBanking kao primarni vid transakcija koji omogućava velike uštede na obe strane. „Visoke su cene kada prvi nešto implementirate“, rekao je gospodin Španović, ali su na duže staze prednosti velike.

Kada su u pitanju zamke e-commerce poslovanja, konsultant Aleksandar Birovljev je naglasio da tržište naše zemlje raste i da nove tehnologije ne moraju da se implementiraju odmah, jer, po njegovom mišljenju neće u kratkom roku dovesti do velikih efekata. Takođe, potrebno je da nove kompanije u poslovni model i troškove uračunaju i rizike online poslovanja, koji često mogu biti veliki izdatak koji se uglavnom ne planira u samom startu. Elektronska trgovina u Srbiji sigurno nije na početku, ali smo mi i dalje malo tržište koje favorizuje, ali i opterećuje velike prodavce, posebno novim tehnologijama. Srbija već dugi niz godina koristi beskontaktno plaćanje, i ide u korak sa modernim tehnologijama, iako toga nije ni svesna. Uzmite primer BusPlus karti u Beogradu kojima beskontaktno plaćate kartu u autobusu, a svojevremeno je i Parking servis bio pionir na ovom polju, kada je omogućio plaćanje putem SMS-ova.