Burne godine PC biznisa

Časopis „PC“ raste već 18 godina, a zajedno sa njim raste i čitavo domaće informatičko tržište. Kroz bezmalo dve decenije bili smo svedoci brojnih uspona i padova, a uzbuđenja nikada nije nedostajalo. Listajući prvi broj „PC“‑ ja, setili smo se nekih domaćih kompanija koje su obeležile jednu IT epohu…

Koliko je to 18 godina? Zavisi koga pitate… Za naše najmlađe čitaoce to je čitav život, nemali broj naših pretplatnika reći će da je to polovina njihovog života, a za sve ostale onaj srećni i veseli delić života u kome odrastate, stičete najvažnije spoznaje i postajete ljudi. U svetu medija i informacionih tehnologija to je period u kome se stvari i nekoliko puta promene iz korena, što smo i sami iskusili. Prateći poslovanje brojnih IT kompanija u Srbiji tokom ovih 18 godina bili smo svedoci brojnih uzbudljivih trenutaka, kako onih srećnih, tako i onih kada je trebalo sačuvati živu glavu.

Šta je bilo na početku

April 1995, nešto više od godinu dana od kako je Dragoslav Avramović na čelu Narodne banke zaustavio paklenu hiperinflaciju, ali i trenutak ponovnog buđenja IT sektora. Nećemo reći da je tada sve procvetalo i da smo odjedanput ponovo stali u red informatički razvijenih zemalja – to nažalost nismo ni danas, kada je situacija daleko povoljnija. Samo kažemo da je postojao veliki optimizam dela preduzetnika, a njihov cilj je bio da krenu snažno napred. Neki od njih su već tada pokazali da, pored smisla za posao, poseduju i neophodni vizionarski nerv.

Jedan od tih vizionarskih poteza je bilo opredeljenje da podrže tek nastali računarski časopis koji je svojim podnaslovom označio da će se posvetiti profesionalnoj primeni računara. Uh, kako je to bilo hrabro tada reći jer su informacioni sistemi u preduzećima (gde ih je bilo, ili da budemo još precizniji, gde su kako‑tako radili) bili zapravo ostareli mastodonti nabavljeni davnih osamdesetih. PC mašine su tek ulazile na mala vrata u kancelarije, uglavnom u paru sa matričnim štampačima i sa ciljem da zamene pisaću i računsku mašinu.

Za softver ne pitajte – snalazilo se kako je ko znao i umeo. Kupovao se samo računovodstveni softver, uglavnom pisan na Clipper‑u i nastao na kuhinjskom stolu, negde u vreme između večere i ponoći. Nije to bio loš softver, daleko od toga – pravili su ga iskusni programeri, često zaposleni po devastiranim računarskim centrima domaćih preduzeća, koji su time pokušavali, a ponekad i uspevali, da zapuše rupe u kućnom budžetu. Ali, ispod svega toga je bio DOS ili Microsoft Windows 3.11 za radne grupe pristigao na belim 5.25 inčnim disketama na kojima je flomasterom napisano nekoliko kriptičnih reči. Eto, od te tačke smo krenuli u avanturu.

Nekako u vreme kada je „PC“ nastao, počeo je intenzivni rast i razvoj domaćih računarskih preduzeća. Istina je da su mnoga od njih nastala krajem osamdesetih i rasla do uvođenja sankcija 1992. godine, ali mlade i ranjive kompanije bile su praktično zaustavljene opštim stanjem u državi, pa su tek neke od njih, veštinom rukovodstava, uspele su da dočekaju (nešto) bolje dane. Listajući prvi broj našeg časopisa, sećamo se kako su tada izgledali AB Soft, Adacom, CET, Comtrade, Digit, Informatika, Jugodata, MR Systems, OSA, Present Trade, Saga… Potonja istorija ovih i drugih preduzeća koja su našla svoje mestu u prvih 200 brojeva PC-ja u mnogome ocrtava i razvoj našeg informatičkog sektora.

U tom prvom periodu, obeleženom blokadama ozbiljnog kontakta sa svetom, naročito ako se uzme u obzir činjnica da Internet nije bio dostupan, kompanije koje su imale pionirsku misiju bile su posebno značajne. Iako je praktično najveći deo delatnosti bio usmeren na trgovinu, već je bilo jasno da neke firme gledaju i malo dalje. Takve su bile Comtrade i Saga: prva je već tada bila usmerena ne samo ka razvoju distributerskih kanala, već i ka širenju svojih poslovnih aktivnosti na druga tržišta, dok su čelni ljudi Sage resurse kompanije usmerili ka profesionalnim sistemima i već 2006. godine doveli u zemlju Sun Microsystems, jednog od lidera na polju računarskih tehnologija. Danas su obe kompanije domaći giganti koji su svoju poslovnu delatnost razgranali i ka sistem integraciji, razvoju softverskih rešenja, edukaciji…

Ništa bez vizije

Govoreći o vizionarima, ne možemo a da ne pomenemo MR Systems iz kojeg je izrastao prvi komercijalni Internet provajder EUNet, Beotel Net koji je uspostavio prvi satelitski Internet link ka svetu, kao i SezamPro, najpopularniji tadašnji BBS, a kasnije vodeći ADSL provajder koji se tokom svog razvoja značajno oslanjao na razvoj sopstvenih softverskih rešenja. Uz druge, kasnije nastale firme, ovi Internet pioniri su nam omogućili da držimo korak sa ostatkom sveta, doduše često ograničen tehničkim resursima za prenos podataka. Ali, to je druga priča.

Puno toga se promenilo i na polju softvera. Nekada „kućni“ biznis razvoja poslovnog softvera zamenio je niz kompanija čiji su se proizvodi odomaćili u firmama širom Srbije, ali i sveta. AB Soft je na tom polju jedan od rodonačelnika i već preko dve decenije lider na tržištu. Sa dolaskom Microsoft‑a i drugih velikih svetskih korporacija počela je organizovana prodaja softvera kroz distributivne kanale, a neke od firmi su potpuno posvećene ovom poslu, pa su pored prodajnih aktivnosti razvile sektore za podršku korisnicima i razvoj aplikativnih rešenja. Jedna od najdugovečnijih na tom polju je „OSA računarski inženjering“ koja se tokom vremena specijalizovala za oblasti CAD/CAM projektovanja, digitalne štampe i upravljanje dokumentima. Tu je i Extreme ‑ mladi i dinamični tim eksperata za Microsoft‑ova poslovna rešenja.

Nekada smo računare i druge neophodne „sitnice“ kupovali u malim kompjuterskim dućanima u komšiluku. Takve radnje i dalje postoje (i dobro je da je tako!), ali postoje i brendirani lanci prodavnica. I ako pomislite da su Gigatron, Win‑Win, CT Shop prvi takvi lanci, onda ste zaboravili na Jugodatu i Adacom. Oba preduzeća bila su poznata po tome da su donosila neke ideje i standarde često i pre nego što je bilo pravo vreme za njih. Tako je Jugodata prva, još krajem osamdesetih, počela sa organizovanom prodajom PC‑ja, među prvima u zemlji počela je sa razvojem franšize i brendiranjem prodavnica, organizovala masovnu proizvodnju računara. A Adacom je prvi otvorio kompjutersku prodavnicu i na tržište plasirao hardver za one koji su vrhunski kvalitet pretpostavljali ceni. Nažalost, razvojem i dostizanjem zrelosti tržišta za entuzijaste ostaje premalo mesta, ali su neki na vreme gledali u budućnost – Tehnomanija je od male prodavnice na Crvenom krstu porasla u najvećeg domaćeg retailer‑a, sa preko 20 prodajnih mesta i veoma posećenim Web shop‑om.

I tako se naše prisećanje na kompanije koje su pre 18 godina bile lideri i čija smo imena našli listajući prve brojeve časopisa „PC“ bliži kraju. Neke kompanije više ne postoje, neke su promenile ime (na primer novosadski Present Trade je danas Positive), a ima i onih, poput Informatike i Digita, koje su postojale i pre nastanka PC‑ja, i bile isključivo posvećene poslovnim korisnicima i to na najvišem nivou. Odličan primer rasta koji se zasnivao na razumevanju tržišta i činjenice da nije sve u prostoj prodaji jeste i Perihard, koji se od male radnje za remontovanje toner-kaseta razvio u kompaniju sa oko 45 zaposlenih, postao nezavisni servisni centar za laserske, matrične i inkjet štampače, ali i objasnio korisnicima da racionalna štampa predstavlja mnogo više od proste kupovine uređaja i potrošnog materijala.

Za osamnaest godina puno toga se dešavalo, mnogo kompanija je nastalo, zablistalo i ugasilo se, neke još traju i lideri su u svojim oblastima delovanja. Želeli smo da svakoj od njih posvetimo po koju reč, ali biće vremena i za to – idemo dalje!

Milan Bašić

(Objavljeno u čaopisu PC#200)