Divlja milja: Kako je priroda spasila Čikago
Odavno slušamo da svaka promena počinje u sopstvenom dvorištu. Posmatrano šire, to dvorište je i grad, zemlja, pa i cela planeta. Kad očistimo jedan ćošak sveta, čitavo čovečanstvo od toga ima koristi. Reke su sve prljavije, beton guta sve pred sobom, ali rešenje postoji.
Sve se više građana budi iz sna o napretku, pa tako u mnogim zemljama sveta već uklanjaju beton iz gradova, budući da su prostori sa više zemlje i zelenila hladniji tokom leta, a upijaju i više vode, čime se sprečavaju poplave. Tu su i druga rešenja, na primer ploveće bašte koje pročišćavaju reke. Čikago je odličan primer.
Plutajuće bašte u Čikagu prečišćavaju reku nakon vekova zagađivanja. Tokom industrijskog procvata u 19. veku rečni sistem koji se zove isto kao i grad postao je veoma zagađen, jer se otpad iz fabrika ispuštao direktno u rečni tok. Neprofitna organizacija po imenu Urbane reke (Urban Rivers) radi na tome da se problem sanira, a tako što preokreće proces i vraća prirodu u grad.
Napravili su plutajući ekopark koji zauzima skoro dva kilometra pored obale. Zove se Divlja milja (The Wild Mile). Tu sada raste veliki broj biljaka, a vratile su se i životinjske vrste koje su odavno napustile ovaj kraj. Biljke koje plove na postavljenim platformama puštaju korenje direktno u reku, pa tako prečišćavaju vodu i upijaju štetne materije koje razbijaju na manje opasne komponente.
Parkom upravljaju volonteri koje zovu rečnim rendžerima, a pored toga što čuvaju parku uklanjaju i krupniji otpad iz reke, prate zdravlje biljaka i sade nove. Pomažu i nekim životinjskim vrstama da se vrate, pa su slatkovodne dagnje koje mogu da prečiste do 20 litara vode dnevno već ponovo u reci.
Divlja milja je veliki uspeh, pa može da posluži kao primer i drugim gradovima širom sveta. Na primer Beogradu.
