DNA of Things: Plastični zec za skladištenje velikih količina podataka
Čovečanstvo proizvodi sve veće količine podataka, pa se predviđa da bi do 2020. svaka osoba na svetu mogla da proizvodi oko 1,7 megabajta podataka svake sekunde. Problemi koji bi mogli da nastanu tiču se skladištenja i čuvanja velikih količina podataka, a mali plastični zec mogao bi da bude rešenje.
Većina podataka se danas čuva sistemima poput čvrstih diskova, što je daleko od idealnog budući da ovakva rešenja imaju rok trajanja, pa teško da mogu da se sačuvaju više od 100 godina, a problem je i u tome što neće moći da ispune zahteve društva koje je sve aktivnije na polju kreiranja novih podataka. Naučnici već neko vreme ukazuju da bi rešenje moglo da bude u tome da se binarni kod prevede u DNK zapise, te se kreiraju veštački DNK molekuli koji čuvaju taj kod. Samo jedan gram ovakvog DNK materijala mogao mi da posluži za skladištenje ogromnih količina podataka koje bi mogao da čuva i do hiljadu godina.
Tim evropskih naučnika pronašao je način da ovakav DNK materijal smesti u bilo koji objekat, pa je za demonstraciju poslužio plastični zec koji je odštampan uz pomoć 3D štampača. Studija je objavljena u magazinu Nature Biotechnology, a najzanimljivije je to što plastični zec pored prostora za skladištenje u sebi nosi i plan na osnovu kojeg je nastao, te poput pravih zečeva u DNK molekulima sadrži i informacije koje su srodne informacijama uz pomoć kojih se životinje prirodno razmnožavaju.
Tako je ova studija početak projekta koji se već naziva “DNA of Things” – a koji bi mogao da služi za učitavanje podataka u bilo koji objekat, te čuvanje koje bi moglo da potraje hiljadama godina.
Izvor: Futurism
