Gradovi po meri ljudi i prirode
Neboderi visoki stotine metara, milioni svetala, neonske reklame…često sa divljenjem gledamo u slike velikih svetskih megalopolisa. Međutim, u takvim trenucima retko smo svesni činjenice da su moderni gradovi veliki potrošači energije i da trenutnom koncepcijom značajno utiču na zagađenje vazduha. A podaci kažu da moderni gradovi troše od 60 do 80 odsto svetske energije i odgovorni su za više od 70 procenata emisija gasova s efektom staklene bašte. Samim tim, jedan su od najvećih uzročnika klimatskih promena, iako zauzimaju samo oko dva odsto Zemljine površine.
Podaci Ujedinjenih nacija kažu i da više od polovine svetskog stanovništva danas živi u urbanim područjima. Procenjuje se da će ovaj broj porasti na 6,5 milijardi do 2050. godine, što predstavlja gotovo dve trećine stanovništva planete. Veliki broj ljudi koncentrisanih na malom prostoru svakako dovodi do problema kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Visok stepen zagađenja, velika količina otpada, neracionalno trošenje resursa, siromaštvo, manjak zelenih površina, samo su neki od izazova sa kojima se suočavaju stanovnici gradova i koji značajno utiču na zdravlje, ali i raspoloženje ljudi.
Zbog toga je održivost života u gradovima jedan od 17 ciljeva Održivog razvoja koje su UN usvojile 2015. godine jednoglasnim glasanjem 193 zemlje članice. Ovi ciljevi čine program održivog razvoja do 2030. godine i predstavljaju poziv na akciju da se stvori bolji, prosperitetniji i ekološki prihvatljiviji svet. Ključ ovog cilja jeste učiniti gradove i naselja inkluzivnim, sigurnim i zdravijim za život ljudi.
U skladu sa tim, mnogi gradovi u svetu započeli su promene koje vode ka ispunjenju ovih ciljeva. Budući da je u gradovima sve manje mesta za zelene površine, kao jedno od rešenja nametnuli su se i zeleni krovovi. To su krovne konstrukcije koje su prekrivene biljnim slojem, te povećavaju estetsku vrednost objekta i pozitivno utiču na poboljšanje mikro klime u gradovima. Oni su ujedno i odlična termička izolacija objekta, jer zimi zadržavaju toplotu, dok leti hlade objekte. Biljke na zelenim krovovima mogu u velikoj meri da utiču na smanjenje zagađivača iz vazduha i filtriraju štetne gasove, a takođe i apsorbuju zvučne talase ili ih odbijaju.
U gradovima se primenjuju i brojne druge mere kako bi se smanjilo zagađenje, od ozelenjavanja pa do prelaska javnog saobraćaja na ekološki prihvatljivija goriva. Veliki napori čine se i u našoj zajednici, a u akciju za kvalitetniji život u gradovima i opštinama uključuju se i pojedine kompanije.
Tako je Naftna industrija Srbije samo prošle godine uložila 107,5 miliona dinara u projekte čiji je cilj očuvanje zaštite životne sredine. Ovi projekti realizovani su u okviru programa „Zajednici zajedno“ u 12 partnerskih opština i gradova u našoj zemlji. Cilj podrške bilo je unapređenje energetske i ekološke infrastrukture obrazovnih, zdravstvenih, sportskih i ustanova kulture u lokalnim zajednicama. Tako su u brojnim objektima zamenjeni stari kotlovi za grejanje i ugrađeni novi koji koriste ekološki prihvatljivije energente, a zamenjeni su i termoizolacija, dotrajala stolarija ili rasveta. Takođe su postavljeni solarno osvetljenje i pametne klupe, zasađene nove autohtone sadnice lišćarskog i četinarskog drveća, kao i izgrađeni ekološki parkovi.
U Izveštaju NIS-a o održivom razvoju za 2021. godinu navodi se da su svoj puni doprinos boljem životu u gradovima dali i zaposleni NIS-a, članovi Kluba volontera. Oni su, pored brojnih filantropskih akcija, krajem prošle godine učestvovali u sadnji 500 stabala javora i platana u Rafineriji nafte Pančevo i njenoj okolini. Reč je o drvoredu dugačkom skoro 2,5 kilometara koji će blagotvorno uticati na kvalitet vazduha u ovom gradu.
I zato, dok sa divljenjem gledamo u svetlosti velegrada, mogli bismo da se zapitamo – šta možemo da učinimo da naš život bude lepši, zdraviji i održiv na duge staze.
