Koje se tajne kriju iza internet pretraživača?

Prvi dan osme po redu godišnje konferencije DIDS 2017, u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), bio je posvećen razotkrivanju tajni pretraživačke internet mašinerije, koja se najčešće poistovećuje sa Google pretraživačem.

Slogan ovogodišnjeg DIDS-a bio je „Tajne internet pretraga: Traži, Nađi, Poseti“, a celodnevni program 7. marta pratilo je preko 400 posetilaca u sali, kao i preko 5.000 gledalaca internet prenosa iz beogradskog hotela „Metropol Palace“. U prvom segmentu programa, pod nazivom „Iz ugla Gugla“, publici se obratio Gari Iješ (Gary Illyes), analitičar vebmaster trendova u kompaniji Google Inc. Iz višegodišnjeg iskustva razvijanja organskog pretraživanja i internacionalizacije usluga ovog giganta IKT industrije, Iješ je istakao da je cilj kompanije Google da korisnicima širom sveta prikazuje za njih najrelevantniji sadržaj, u skladu sa njihovom lokacijom, a to je najčešće sadržaj na lokalnom jeziku. Na primer, korisniku koji pretražuje .СРБ. „Kako bi se postigla što veća preciznost i efikasnost u internet pretraživanju, Google prati najvažnije signale rangiranja, kao što su ključne reči, upotrebljeni jezik ili trenutno rangiranje internet stranice. Međutim, nemoguće je kreirati stalnu listu parametara koji u svakoj prilici na isti način utiču na rezultate pretraga, jer oni zavise od slučaja do slučaja“, naglasio je tom prilikom Iješ.

Prilagođavanje je ključ uspeha

Lazar Džamić, međunarodno poznati kreativni strateg, koji je donedavno bio na čelu Google Zoo tima za brend strategiju, otvorio je drugi segment programa, nazvan „Nađi me lako“. Džamić je pokušao da pruži odgovor na pitanje kako kreiranje sadržaja i optimizacija pretraživanja na Internetu mogu uspešnije da funkcionišu u korist jedno drugog u doba, kako je istakao, „lakog ignorisanja“. „Sav moderan marketing je masovan, direktan i digitalno posredovan. U pitanju je promena ranije paradigme na koju smo svi navikli, i posle koje će uspešni biti samo oni koji su se brzo prilagodili jer je svet postao brutalan. Novac prati pažnju. Ali ta pažnja mora da bude zaslužena, kako bi na kraju bila i uspešno monetizovana. Mnoga preduzeća koja su prisutna na vebu, pa čak i neka od najvećih, međutim, često greše u svom pristupu, pa se radije opredeljuju za kreiranje velike količine sadržaja, umesto da porade na njegovom kvalitetu. Poenta je da upravo dobro napravljen sadržaj pruža mnogo više mogućnosti za uspešnu optimizaciju“, objasnio je Džamić.

Ovo posebno dolazi do izražaja kada se uzme u obzir podatak prema kome čak 54% prosečnog budžeta za advertajzing u digitalnim medijima biva „protraćeno“ jer se ne upotrebljava na adekvatan način. Ipak, kako bi kvalitetan sadržaj ostvario željeni uticaj od presudne je važnosti da bude usmeren prema odgovarajućoj ciljnoj grupi. Upravo o tome je govorio Miroslav Varga, stručnjak za kontrolu Google AdWords kampanja iz hrvatske firme Escape. „Uspešni oglašivači izdvajaju se od mnoštva ostalih jer na vreme prepoznaju šta je najveći prioritet u njihovoj ponudi prema odabranoj publici. Oglašivač mora da osmisli kako da, u ograničenom prostoru i sa što manje reči, ubedi korisnike da kupuju njegove proizvode. U tom procesu menadžmenti firmi koje se oglašavaju moraju da imaju svest o potrebama ciljnih grupa kojima se obraćaju, odnosno ‘da na trenutak obuju njihove cipele’. Primera radi, kada pišemo oglas namenjen jednoj baba Zorki, mi tu ženu prvo nacrtamo na zidu, pa sedimo i smišljamo reklame tako da ih ona lako razume“, bio je slikovit Varga.

Prema njegovim rečima, osim što reklamna poruka mora da bude adekvatna, veoma je važno da ona bude i što više autentična: „Kupca, ponekad, treba „naučiti“ šta da gugla. Ako svi reklamiraju istu stvar, onda morate da izmislite neki novi izraz za guglanje“. Tek sledeći korak podrazumeva bavljenje algoritmima, to jest tehničkim podešavanjima, naveo je ovaj stručnjak.

Autentičnost, pre svega

Tokom trećeg dela programa publici su predstavljeni „Pravi primeri internet prisustva“ na srpskoj sceni, kroz priče uspešnih domaćih preduzetnika koji su na vreme uočili priliku da privuku nove korisnike modernim i originalnim nastupom na Internetu. O svojim iskustvima govorili su predstavnici superskola.rs, gradnja.rs, lespetits.rs, mojazubarka.rs, alibris.rs, kompanije Benchmark i Beogradske filharmonije. „Želja da se što pre dođe do karata za nastupe Filharmonije naterala je i naše najstarije pretplatnike da koriste Internet. U našoj onlajn komunikaciji sa njima, opredeljenje da budemo istovremeno prisutni na latiničkom .RS i ćiriličkom .СРБ domenu apsolutno se pokazalo kao pravi izbor. To pokazuje našu želju da budemo autentični i da negujemo našu jezičku tradiciju“, istakao je Bojan Stanković, koordinator za društvene mreže Beogradske filharmonije.

I pripadnici novih generacija imaju lep razlog da se uključe u internet zajednicu – sa opredeljenjem da đacima koji pohađaju više razrede osnovne škole pruže neformalnu pomoć u njihovom obrazovanju, sajt superskola.rs omogućava korišćenje preko 80 različitih onlajn testova, 1.500 postupno rešenih zadataka i čak 700 video lekcija. „Deci je digitalno okruženje prirodnije nego odraslima, pa se mnogo brže i lakše snalaze sa onlajn alatima“, zaključio je tom prilikom Nenad Radoičić iz SuperŠkole.

RNIDS i na ovaj način promoviše male privrednike iz Srbije, koji su uspešni u svom poslu, ali i u svom nastupu na Internetu, jer su iskoristili činjenicu da se za internet sajtove namenjene lokalnom, srpskom tržištu, u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima na nacionalnim .RS i .СРБ internet domenima. Deo tih iskustva je već dostupan kroz video testimonijale i mini intervjue na adresi naravno.rs. Video snimci celog toka skupa DIDS 2017 biće dostupni na sajtu dids.rs.