Koliki je domet onlajn politike

Razvoj novih tehnologija doprineo je ekspanziji društvenih medija čije moći su postali svesni i političari koji se naročito u predizbornim kampanjama trude da tim putem stignu do potencijalnih birača.

Broj ljudi registrovanih na društvenim mrežama koje nude otvorenu komunikaciju, brzo širenje i laku dostupnost informacija, svakodnevno raste – Facebook danas na svoj deseti rođendan ima 1,2 milijarde registrovanih korisnika širom sveta, a Twitter pola milijarde.

Ako se zna da se u samo jednom minutu na Internetu pošalje 100.000 tvitova, na YouTubeu se “aplouduje” 30 sati videomaterijala, dok se na Facebooku pregleda šest miliona stranica,onda je jasno koliko društvene mreže mogu da budu moćna mašinerija, samo ako se vešto upotrebe.

Razvoj novih tehnologija otvorio je političarima nove mogućnosti za približavanje biračima. Dok je Ruzvelt bio prvi političar koji je do građana dopirao preko radija, a Kenedi bio omiljena ličnost televizijskih kamera, moglo bi se reći da Barak Obama suvereno vlada društvenim medijima koji karakterišsu komunikaciju 21. veka sa više od 34 miliona sledbenika na Twitteru i više od 30 miliona lajkova na Facebooku.

Kako iz fotelje razgovarati sa političarima?

Obamina onlajn kampanja za izbore 2012. godine koja je krenula sa Facebooka bila je od ključnog značaja za njegov reizbor. Šef njegovog PR tima Džim Mesina započeo je rad na kampanji sastancima sa menadžerima Internet kompanija kao što su Apple, Facebook, Google i Microsoft od kojih je zatražio savet kako da se pomoću novih tehnologija komunicira sa potencijalnim biračima.

Pokrenuta je kampanja pod nazivom “Are You In?” koja je omogućila fanovima da se uloguju na fan stranicu gde su mogli aktivno da učestvuju i nema sumnje da je Obamin tim uspeo maestralno da animira birače na virtuelnom nivou za pitanja iz realnog života.

Pored političkih saopštenja Obamin tim je postavljao živopisne poruke na društvenim mrežama poput Instagrama, Pinteresta i Tumblra koje omogućuju intenzivnu interakciju i virtuelno širenje vizuelnih sadržaja.

Obama je 7. novembra, istog trenutka kada je njegova pobeda na predsedničkim izborima u SAD postala izvesna, postavio kratak tvit koji je glasio: “Još četiri godine”, a zanimljivo je da je ta jednostavna poruka oborila rekord po najvećem broju novih tvitova u sekundi koji su usledili kao reakcija i kojih je bilo čak 327.000.

Stručnjaci u Nemačkoj ipak smatraju da je uloga društvenih medija u kampanjama precenjena, sudeći po tome što su ankete pokazale da su tokom kampanje za nemačke parlamentarne izbore klasični mediji, poput televizije, novina i radija bili najomiljenija sredstva informisanja među građanima.

Tako je u jednoj anketi, 70 odsto Nemaca reklo da se najrađe informisalo preko televizije, 65 odsto preko novina, 54 odsto preko radija, dok je samo 19 odsto ispitanih reklo da se informisalo digitalnim putem odnosno preko društvenih mreža poput Twittera ili Facebooka, a čak su izborni štandovi i razgovori sa građanima na ulicama (35%) bili popularniji od Interneta.

Ipak primetan je trend po kojem su tradicionalne forme obraćanja političkih lidera ljudima na velikim skupovima u predizbornim kampanja zamenjene novim oblicima komunikacije na društvenim mrežama koji omogućuju milionima birača da iz udobnosti svojih fotelja razgovaraju direktno sa svojim političkim predstavnicima zbog čega je politika postala više lična.

Da je Tviter postalo omiljeno sredstvo komunikacije sa javnošću evropskih zvaničnika jasno je svaki put kada neko od njih tokom važnog zasedanja napiše neki tvit, a to se više puta pokazalo na primeru Srbije kada su zvaničnici ključne odluke i ocene o našoj zemlji najpre “tvitovali”, a potom izrekli na konferencijama za štampu.

Tako su recimo evropski zvaničnici 21. januara uputili čestitke Srbiji povodom održavanja prve međuvladine konferencije sa EU, kojom je naša zemlja i zvanično otpočela pregovore o članstvu u EU, oglasivši se najpre na Twitteru.
“Istorijski dan na putu za EU: razgovori o pristupanju su stvarno otpočeli. Čestitam!”, napisao je među prvima evropski komesar za proširenje Štefan File na svom Twitter nalogu, na engleskom i srpskom jeziku.

Takođe vest da su šefovi država i vlada članica EU u martu 2012. na samitu u Briselu, zatvorenom za javnost, dodelili Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji, prvi je upravo na Twitteru, saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Druga strana medalje

Međutim, društvene mreže mogu da budu mač sa dve oštrice za političare jer povećavaju njihovu “dostupnost”, a samim tim i odgovornost i “ranjivost” zbog izloženosti svakakvim reakcijama na internetu.

Tako je na primer “selfi” fotografija predsednika SAD Baraka Obame kako sedi nasmejan sa premijerkom Danske na komemoraciji bivšem južnoafričkom lideru Nelsonu Mandeli, koja je postavljena na Twitteru, naišla na oštru kritiku javnosti. Neprimerene izjave ili fotografije na profilima nekih političara nanele su štetu njihovim karijerama, a preterano prisustvo na društvenim mrežama može da otera potencijalne birače.

Tu su naravno i snimci koji sada u digitalnoj eri više nisu alatka u ruci samo fotoreportera ili snimatelja, već i običnih ljudi koji u svakom trenutku mogu da ih objave na Jutjubu zbog čega su političari iako oduvek javne ličnosti, sada mnogo više izložene budnom oku te iste javnosti.

Neke javne ličnosti, pa i političari pored realnog žive “virtuelnim životom” i na društvenim mrežama, tako da njihovi sledbenici i bukvalno mogu da prate svaki njihov korak.

Tako recimo, švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, koji važi za jednog od najaktivnijih tviteraša, obaveštava javnost o svojim političkim aktivnostima, ali i gde se u datom trenutku nalazi, kuda putuje i zašto, kakvo vreme ga je sačekalo na aerodromu po izlasku iz aviona, gde se šiša i slično.

Ipak, treba imati na umu da su i političari ljudi koji sa svojim sledbenicima žele da podele i neke lične impresije i emocije, što je možda upravo ono što privlači njihove birače.

Dakle, moglo bi se reći da je “politika u 140 karaktera” (koliko je maksimalno dozvoljeno znakova u tekstualnoj poruci na Twitteru) dostupan medij svima kao odlično oruđe za pokretanje raznih pitanja, čije rešavanje ipak zahteva posvećenost u realnom svetu.

Izvor: Tanjug