Komentar: Putnik kroz vreme

Stigavši iz pred-računarske prošlosti u sadašnjost, neki vremeplovac bi imao čime da bude fasciniran, dok bi ga nedostatak nekih drugih promena možda razočarao. Čak i mi koji smo svemu tome prisustvovali ponekad se iznenadimo…

Kada sam pre nešto manje od četrdeset godina počinjao da čitam računarsku štampu, svet je bio mnogo drugačiji nego danas. Privilegiju, ili možda nevolju, da bude učesnik i svedok globalnih promena koje su se ujedno odražavale i na svakodnevni život, nije imala svaka generacija. Istorija kaže da je razvoj civilizacije od njenog osvita pre oko šest milenijuma tekao sporo i gotovo neprimetno, da bi početkom Industrijske revolucije u 18. veku nastupio eksponencijalni rast, s kulminacijom koja je dostignuta posle Drugog svetskog rata, u čitavom svetu. Koristi od razvoja nauke i tehnologije bili su očigledne većini stanovnika planete. Na promene koje donosi tehnološki progres ljudi su bili navikli i u doba kada u tadašnjoj SFRJ izlaze prvi brojevi Računara u vašoj kući i Sveta kompjutera. Mogli smo da gledamo uživo prenose fudbalskih utakmica s drugog kraja sveta, da se vozimo automobilima i letimo avionima, razgovaramo telefonom s rođacima na udaljenom kontinentu. Niko od nas, međutim, nije mogao ni da zamisli kakve nas tektonske promene zaista očekuju.

Sveprisutni artefakt

Kada bi putnik kroz vreme iz ne tako daleke prošlosti video svet u kome sada živimo, sačekale bi ga zgrade, putevi, automobili, avioni i brodovi ne mnogo drugačiji od onih kakve poznaje. Verovatno bi se oduševio novim, velikim televizorima. Ali opipljivi simbol, koji suštinski razlikuje ovu epohu od svih ranijih i predstavlja njen sveprisutni artefakt, jeste pametni telefon. To je sprava koju bismo došljaku iz prošlosti morali podrobno da objašnjavamo. Zašto je stalno nosimo sa sobom, zašto ne možemo bez nje, šta to stalno gledamo na ekranu, šta kucamo, zašto nam je sve to toliko bitno.

Telefoni koje svako od nas ima u svom džepu spektakularno su stecište tehnologija koje su preoblikovale svet na početku trećeg milenijuma. Praktično svaki čovek na planeti, svaka kompanija, svaka institucija, svaka industrija – svi su tom promenom zahvaćeni. U osnovi pametnog telefona je, naravno, Internet i totalno umrežavanje. Kada su naši privatni životi u pitanju, svako od nas zna kako su oni izgledali pre pametnih telefona ili pre mobilnih telefona. Osim najmlađih generacija koje se sveta u kome ovakvih telefona nije bilo i ne sećaju. Promene nisu male i odnose se na način komunikacije, druženje, kupovinu, putovanje, zabavu…

Od papira do ekrana

Kada su u pitanju promene u industrijama, navešću primere iz izdavačke industrije kojom se bavim i iz filmske industrije, čije proizvode svi gledamo. Izdavaštvo pre svega obuhvata časopise i knjige. Časopis koji držite u rukama obeležava važan jubilej, 300. broj. Uspeh je tim veći ako znamo da je Internet doprineo gašenju štampanih izdanja skoro svih svetskih kompjuterskih časopisa. Među njima su i takva imena kao što su Byte, PC Magazine i Macworld. Mnoge poznate dnevne novine su znatno smanjile svoje tiraže i posvetile se online izdanjima.

Pokazalo se da prodaja digitalnih izdanja novina i časopisa nije jednostavan zadatak. Naime, laka dostupnost i sveprisutnost informacija promenila je čitalačke navike. Možda u čitanju tekstualnih sadržaja provodimo i više vremena nego ranije, ali je većina ljudi sklonija kraćim formama, dok za duže i analitičke tekstove često nemaju vremena.

Najnoviji modeli telefona Google Pixel, iPhone ili Samsung pružaju kvalitet koji je na pragu refleksnih foto-aparata koji nisu potpomognuti veštačkom inteligencijom. Za ljubitelje tehnologije, ovo je prava poslastica

Nešto drugačija situacija je s knjigama. Knjige nisu samo informacije na papiru, one su i same po sebi predmeti koje čitaoci žele da poseduju. Čitati knjige na Kindle-u je udobno, a imati celu biblioteku na ovakvom uređaju veoma je praktično. Ipak, i pored velikog uspeha koje imaju elektronske knjige, neumoljivi podaci kažu da je u SAD, gde je na tržištu knjiga 2019. godine ukupan prihod iznosio impresivnih 26 milijardi dolara, 75 odsto te sume otišlo je na štampane knjige, a samo 7,5 odsto na elektronske knjige (ostatak čine svi ostali formati, na primer audio-knjige). U Srbiji bi brojevi u korist štampanih knjiga bili još ubedljiviji, zbog slabo razvijenog tržišta e-knjiga.

U svemu drugom, počev od načina rada autora, prevodilaca, fotografa, urednika i redaktora, pa sve do prodaje i plasmana knjiga preko sajtova ili profila na društvenim mrežama izdavača ili online knjižara, izdavačka industrija novina, časopisa i knjiga promenila se do neprepoznatljivosti. Dramatičan razvoj veštačke inteligencije učinio je, recimo, to da možete čitavu knjigu prevesti s vama nepoznatog jezika na srpski ili engleski. Takav prevod i dalje nije toliko kvalitetan da bi ga profesionalni izdavač objavio, ali je s druge strane, gotovo neverovatno koliko je AI prevođenje postalo kvalitetno, u gramatičkom, semantičkom i stilskom pogledu, da bez ikakvog napora možete da pratite radnju romana, na primer. Meni je Google Translate pomogao da se odlučim za izdavanje jedne holandske knjige, a da ne znam nijednu reč tog jezika.

Uspon i pad digitalnih foto-aparata

Kada sam već pomenuo veštačku inteligenciju, fotografija se nameće kao logičan nastavak. Najpre je digitalna fotografija drastično skratila put i vreme koje preživi fotografija od trenutka njenog nastanka do trenutka objavljivanja. Bili smo potom svedoci tehnološke revolucije kada su i foto-amateri sa klasične hemijske fotografije prešli na digitalnu. Svet su preplavili digitalni foto-aparati. Onda je nekako iz potaje fotografija na mobilnim, pa onda pametnim telefonima bivala sve bolja. Zašto bismo sa sobom nosili dva uređaja kada možemo samo jedan? I tako su kompaktni digitalni foto-aparati, kao nekakva kratkoživeća biljka, zamenjeni telefonima. Ostali su moćniji aparati kakve koriste profesionalci.

Ali… dolazi doba tzv. računarske fotografije (computational photography) koju je pokrenuo Google svojim prvim telefonom Google Pixel, a posle je prihvatili i ostali tehnološki giganti. Veštačka inteligencija, trenirana na milijardama slika koje smo skladištili na doskoro besplatnom servisu Google Photos, prevazišla je ograničenja skromne optike ugrađene u telefone. Objektivi neupadljivih fizičkih karakteristika koji po difoltu proizvode fotografije relativno slabog kvaliteta čak i kada su upareni s najboljim senzorima, u kombinaciji s veštačkom inteligencijom daju zadivljujuće rezultate. Veštačka inteligencija „zna“ šta je ljudsko lice, šta je osmeh, šta je drvo, šta je nebo, šta je ptica. Ona je naučila šta je ispravan balans boja, kako da poveća oštrinu, kako da desetak snimljenih fotografija, pre i nego što smo škljocnuli, savršeno uklopi u jednu sa izvanrednim tonskim opsegom, dubinom boja, dinamičkim rasponom… Možda zvuči kao svetogrđe, ali najnoviji modeli telefona Google Pixel, iPhone ili Samsung pružaju kvalitet koji je na pragu refleksnih foto-aparata koji nisu potpomognuti veštačkom inteligencijom. Za ljubitelje tehnologije, ovo je prava poslastica.

Filmska magija… bez telefona

Kada je reč o filmskoj industriji, nju u doslovnom smislu reči ne reprezentuje moderni pametni telefon, iako su naravno aplikacije svih streaming servisa, kao što su Netflix, HBO Max, Hulu ili Disney, dostupne na telefonima. Moguće je gledati film ili prenos utakmice na telefonu, ako baš to želimo ili ne možemo drugačije, ali veličina ekrana je ipak bitna, a moderni televizori su nam omogućili udobne kućne bioskope. Linearnu televiziju zamenilo je odloženo gledanje, a pravu renesansu doživele su TV serije. Moja generacija se dobro seća da su i nekadašnje TV serije imale potpuno drugačiji format i produkciju nego filmovi. Danas je ta razlika praktično nestala i mnoge moderne serije su u produkcijskom i vizuelnom smislu ravne holivudskim filmovima, samo što u njima može duže da se uživa.

Stereotip gotovo svake uzbudljive i napete priče za koji scenaristi moraju da se pobrinu jeste onesposobljavanje telefona glavnih junaka, pogotovo u trilerima ili hororima

Ipak, mobilni telefon, taj epitom vremena u kome živimo, i te kako se odrazio na oblikovanje radnji u serijama i filmovima. Stereotip gotovo svake uzbudljive i napete priče za koji scenaristi moraju da se pobrinu jeste onesposobljavanje telefona glavnih junaka, pogotovo u trilerima ili hororima. Ili se ekipa uputila na izlet u neko zabačeno mesto gde nema signala ili je baterija telefona nekome na izmaku ili ne može da pristupi navigaciji ili mu je telefon upao u WC šolju. Tek kada eliminišete telefon, radnja dalje može da se razvija; s telefonom u igri, većina opasnih i komplikovanih situacija u koje filmski likovi upadaju rešava se veoma lako. Ako vas je nekad nerviralo to što u odsudnom trenutku neko ne može da upali auto (što se na filmovima dešava mnogo češće nego u stvarnom životu), verovatno ste uočili da sada napetost nije potpuna ukoliko ne rade ni telefon ni auto…

Vraćajući se na početak teksta, parafrazirao bih antičke filozofe koji su znanju davali prednost nad informacijama, ali znanje po njima nije imalo pun značaj ukoliko nije pretočeno u mudrost. Pošto živimo u infodemiji, poplavi informacijama koje dobar deo čovečanstva danas prima isključivo preko mobilnih telefona kao nekakvom transcendentnom pojavnom obliku medija i sredstva za komunikaciju, ne treba se čuditi određenom padu opštih i specijalističkih znanja koje je poput epidemije zahvatilo svet. Dan i dalje ima samo 24 sata, a naši mozgovi (još) nisu postali bolji zato što imamo bolju tehnologiju.

Zavisnost od mobilnih telefona, pogotovo kod najmlađih, osećaj usamljenosti u stvarnom svetu koji se neuspešno nadoknađuje u fotošopiranim virtuelnim svetovima, sve su to izazovi modernog doba na koje često nemamo pravi odgovor. Međutim, ovo turbulentno, čudnovato i neizvesno vreme, za one koji imaju dovoljno čvrst oslonac u realnosti, verovatno je najbolje vreme. Taj isti mobilni telefon koji se može koristiti za frivolne aktivnosti, ujedno je i put do nataloženih mudrosti od zore naše civilizacije do današnjeg dana. Kao i uvek, na svakome od nas je da odluči da li će tim putem zaista i krenuti.