Kupovina kola – deo treći – preuzimanje

Javila nam se Ivana iz Hyundai-a. Do sada se uvek držala obećanja. Rekla je da su papiri za preuzimanje gotovi, kao i naša registracija. Saopštila je da sutra ujutru dođemo i preuzmemo vozilo. Bubnjalo mi je u ušima. O toj noći ne bih detaljnije jer bi se udaljio od teme.

Ujutru sam bio prvi pred vratima. Zovemo taksi i prebiramo po dokumentaciji koju nosimo “za svaki slučaj”. Dočekuje nas ljubazna Ivana i sedamo za sto. Predaje nam dokumentaciju sa tehničkog pregleda i registracije (servisna knjižica vozila sa upisanim tehničkim pregledom i papir koji zamenjuje saobraćajnu dozvolu “…dok nas ne pozovu da preuzmemo pravu“). Tu je i polisa obaveznog osiguranja koju je, takođe, uradio Triglav. Dobijamo i podeblje uputstvo za vozilo, a zatim i informaciju da imamo pravo na pomoć na putu 24/7. Za organizaciju usluge pomoći zadužen je “Atlas servis”. Rečeno nam je i kada se radi prvi redovni servis. Iz veće kese Ivana vadi nove tablice i samolepljivu markicu o izvršenoj registraciji i poziva nas da krenemo za njom. To je trebalo izdržati. Vidimo kako iza jednog panoa prilazi automobilu koji je postavljen u salonu. Kladio bih se da ga tokom prethodnih poseta nisam primećivao. Iako mi je bubnjalo u ušima, čuo sam kada me je Ivana zamolila da asistiram u postavljanju etikete koja se lepi  na staklo preko puta mesta suvozača. Montirala je i tablice, a nas poslala u deo salona u kome smo kupili Auto-komplet i sve četiri patosnice. Seo sam posle toga sa njom u vozilo i saslušao sva uputstva i objašnjenja. Sva sreća što sam prošle nedelje odsedeo u istom modelu prijatelja sa posla, jer sam sada bio poprilično dekoncentrisan i smeten. Predala mi je ključeve i otpratila nas je do kancelarije Triglav osiguranja.

U Triglavu smo dobili već popunjenu polisu kasko osiguranja i odmah ga platili unapred za 5 godina. O toj povoljnosti već sam pisao. Žena se setila da smo u prethodnoj poseti salonu čuli kako se osiguranje aktivira 24 sata nakon potpisivanja ili nakon 24h tog dana kada je potpisano (više se ne sećam konstrukcije :)). Pitao sam šta će se desiti ako nakon odlaska iz salona, već na prvoj raskrsnici, dođe do štete. Saopšteno nam je da na zahtev korisnika osiguranja možemo upisati da ono važi od sata potpisivanja. Ljubazna Marija iz Triglava nam je u tu rubriku upisala 9h. Verovatno ću imati vremena da se raspitam čemu sve to i zbog čega.

Ulazimo još smeteniji u kola i umalo se ne pozdravismo sa Ivanom. Otvorila nam je veliki izlog salona. Pravio sam se da znam da vozim :), upalio motor, prebacio u prvu i polako pritisnuo papučicu gasa. Izmileli smo kroz izlog i kroz parking izašli na ulicu. Bio je to divan osećaj. Motor se jedva čuo, a vaga kvačila i gasa bila je potpuno drugačija od one na staroj Škodi koju sam do tada vozio. Menjač je tako lako prelazio u nivoe prenosa da nisam verovao da je brzina uopšte “ubodena“ sve dok mi gas to nije potvrđivao. U ulici Milutina Milankovića konačno sam ga poterao. I motor od 109 KS pokazao se u pravom svetlu. Ta snaga da (pre)stigneš i utekneš nije bila moguća u staroj Škodi.

Na Dejtonki smo napunili rezervoar i nastavili ka mostu. Činilo mi se da su mi sva vozila mnogo bliža i da će me svakog trenutka ogrebati. Uključio sam radio i pojačao ga sa volana. Koja radost! I pored toga, u kabini je sve mnogo tiše. Ne miriše na benzin. Komandna tabla kao da ima nešto da mi kaže. Sve svetli i sve je odjednom tako jasno. Unutašnja završna obrada modela i30 je impresivna i mislim da je među boljima (ako ne i najbolja) u toj cenovnoj kategoriji i osnovnom paketu. Spremam se da na tu temu uskoro napravim posebne uporedne tabele kao dokaz.

Parkiram kola u obližnjoj garaži koju mi je na par dana ustupio komšija čija su kola na nekom “peglanju”. Kako da objasnim “malom” da će posle spavati na ulici! 🙂 Odlazimo u Parking servis, koji je srećom blizu, i kao stanari iz kraja uplaćujemo povlašćeni parking za mesec dana (oko 470 dinara mesečno). Bilo je potrebno da predamo na iščitavanje ženinu ličnu kartu i list koji je zamenjivao saobraćajnu dozvolu. Dobili smo spisak ulica treće zone u kojima važi povlašćeno parkiranje i prigodnu kartu sa označenim površinama. Pristali smo da nas SMS-om obaveštavaju o isteku prethodnih uplata.

Već smo planirali da redovno pravimo izletničke ture ka raznim lokacijama koje su nam se činile interesantnim i o kojima smo slušali od prijatelja i rođaka. Ali, pored kratkih vikenda treba sačekati i neki malo veći praznik. Približava se Uskrs koji se, sa “prethodećim“ velikim petkom i ponedeljkom već kandiduje za ovu našu zamisao. Tu je blizu i Prvi maj.

Radimo ono što smo i do sada – ČEKAMO!