Lonestar planira da stavi data centre u Mesečeve lava cevi
Zamislite budućnost u kojoj brojni kompjuterski serveri tiho bruje u mraku ispod površine Meseca.
Kako? Osnivač kaže – Roboti… puno robota
Ovde se čuvaju neki od najvažnijih podataka, koji će ostati netaknuti što je duže moguće. Ideja zvuči kao nešto iz naučne fantastike, ali jedan startap pokušava da to pretvori u stvarnost. Lonestar Data Holdings ima jedinstvenu misiju za razliku od bilo kog drugog provajdera u cloudu: da izgradi data centre na Mesecu za pravljenje rezervnih kopija svetskih podataka. „Za mene je nezamislivo da svoju najdragoceniju imovinu, naše znanje i podatke čuvamo na Zemlji, gde postavljamo bombe i spaljujemo stvari“, rekao je Kristofer Stot, osnivač i izvršni direktor Lonestara.
Moramo da stavimo našu imovinu van naše planete, gde možemo da je čuvamo na sigurnom. Stott je rekao da Lonestarovi napori da izgradi skladište podataka u svemiru pomalo liče na pokušaj očuvanja svih svetskih semena u Svalbard Global Seed Vault-u, koji se nalazi na norveškom arktičkom ostrvu Špicbergen. Ali umesto da pokušava da zaštiti raznovrsnost useva, startap želi da zaštiti ljudsko znanje. „Ako ovo ne uradimo, šta će se desiti sa našim podacima na Zemlji?“, upitao je on. „Banka semena je poplavljena zbog efekata klimatskih promena. Takođe je podložna drugim oblicima uništenja kao što su rat ili sajber napadi. Moramo da imamo mesto gde možemo da čuvamo naše podatke.“ Jedna strana našeg većeg prirodnog satelita je plimno zaključana i stalno je okrenuta prema Zemlji, što znači da bi bilo moguće uspostaviti stalnu, direktnu komunikaciju između uređaja na Mesecu i našoj planeti.
5 miliona, za početak
Lonestar trenutno zatvara svoj početni krug od 5 miliona dolara od investitora kao što su Seldor Capital i 2 Future Holding. Da bi prikupio više novca, moraće da dokaže da je njegova tehnologija izvodljiva i počeće sa malim demonstracijama komercijalnih lunarnih tereta. Prošlog meseca je objavila da je potpisala ugovore za pokretanje demonstracija prototipa svojih softverskih i hardverskih mogućnosti na dva lunarna lendera sa Intuitivnim mašinama koje finansira NASA. U okviru programa komercijalnih usluga lunarnog tereta svemirske agencije, Intuitive Machines će, nakon nekog odlaganja, poslati svoj Nova-C lender na Mesec u svoju prvu misiju, nazvanu IM-1, krajem 2022. Lonestar će pokretati samo softverski test, čuvajući mali deo podataka o hardveru lendera. Očekuje se da će IM-1 trajati jedan lunarni dan, što je ekvivalent dve nedelje na Zemlji.
Drugo lansiranje, IM-2, je ambicioznije. Intuitive Machines planira da pošalje još jedan Nova-C lender na Južni pol Meseca koji nosi različite delove opreme, uključujući NASA-inu bušilicu za led i spektrometar, kao i Lonestar-ov prvi hardverski prototip: uređaj za skladištenje od jednog kilograma, veličine romana u tvrdom povezu, sa 16 terabajta memorije. Očekuje se da će IM-2 biti lansirani 2023. godine. Mali centar podataka sa dokazom koncepta će čuvati nepromenljive podatke za Lonestar-ovu ranu beta verziju takozvanog oporavka od katastrofe kao usluge (Disaster Recovery as a Service – DRaaS), rekao nam je Stott. „Mi ćemo vršiti testove otpremanja i preuzimanja (mislite na osvežavanje i vraćanje podataka), kao i testove edge obrade aplikacija. Pokretaće ga Ubuntu.“ Kompanija je još uvek u procesu utvrđivanja brzine protoka i obezbedila je dozvole za prenos podataka na Mesec i nazad na Zemlju u S, X i Ka-opsezima u radio spektru.
Mogućnost Lonestar-a da po prvi put testira svoju tehnologiju na Mesecu zavisiće od toga da li će nova-C lenderi kompanije Intuitive Machines uspešno doći do površine Meseca u jednom komadu. Meka sletanja na Mesec su notorno teška; brojni poduhvati Sovjeta i SAD tokom šezdesetih završili su se neuspehom. Poslednja dva pokušaja koja su se loše završila bila su 2019. godine, kada su izraelski SpaceIL i Indijska Nacionalna svemirska agencija srušili svoje Beresheet i Chandrayaan-2 lunarne letelice. Snažna gravitaciona sila Meseca i njegova veoma tanka atmosfera znače da se brzine približavanja svemirskih letelica površini moraju značajno usporiti u kratkom vremenskom periodu da bi lagano sletele. Usavršavanje procesa sletanja ključno je za istraživanje Meseca, bilo da se radi o slanju robotske svemirske letelice ili posade astronauta.
„Naše rešenje po principu „ključ u ruke“ za isporuku, komunikaciju i upravljanje korisnim teretom kupaca na Mesecu i oko njega je revolucionarno“, rekao nam je predsednik i izvršni direktor Intuitive Stiv Altemus. „Dodavanje Lonestar Data Holdinga i drugih komercijalnih tereta u naše lunarne misije su ključni koraci ka intuitivnim mašinama koje stvaraju i definišu lunarnu ekonomiju”. Međutim, put od prototipa veličine knjige do pravih, potpuno razvijenih centara podataka za skladištenje podataka u oblaku, je dugačak. Lonestar ima planove za buduće misije za pokretanje servera koji će moći da drže pet petabajta podataka 2024. i 50 petabajta podataka do 2026. Ako kompanija želi da nastavi sa skaliranjem i skladištenjem podataka dugoročno, moraće da smisli kako da zaštiti svoje centre podataka od kosmičkog zračenja i da se nosi sa fluktuirajućim površinskim temperaturama Meseca, koje mogu da se kreću od 106° C tokom dana do -183°C noću. Stot ima odgovor za to: ugnezdite centre podataka u lunarne lava cevi, kavernozne jame izbušene ispod površine Meseca, koje je napravio tok drevne bazaltne lave. Unutar ovih jama, temperatura će biti stabilnija i serveri će biti bolje zaštićeni od štetnih elektromagnetnih zraka. I kako će ih Lonestar dovesti dole? “Roboti… puno robota”, rekao je Stot.
Izvor: Theregister
