Microsoft pokreće evoluciju obrazovanja u Srbiji

Početak nove školske godine je odlična prilika da se promovišu aktivnosti koje imaju veze sa obrazovanjem, pa je svoju priliku iskoristila i kompanija Microsoft. Globalni ekspertsi program MIE Expert (Microsoft inovativni nastavnik) koji broji 4800 članova širom planete, od ove godine bogatiji je za 21 nastavnika iz Srbije. Paralelno sa ovim, predstavljen je i projekat “Škola budućnosti”, za koji je izabrana OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” iz Aleksinačkog Rudnika.

MIE Expert je već dobro poznati program u kojem kompanija Microsoft svake godine prepoznaje nastavnike koji se ističu primenom novih tehnologija u obrazovanju, sa ciljem osavremenjivanja nastave i poboljšanja rezultata i postignuća učenika. Izabrani nastavnici imaju priliku da blisko sarađuju i razmenjuju iskustva sa svojim kolegama širom sveta kako bi iskoristili sve potencijale najnovijih tehnologija u prenošenju znanja đacima.

Istovremeno, “Škola budućnosti” uvrštena je u grupu od 851 pokazne škole u svetu, stavljajući time Srbiju na Majkrosoftovu globalnu mapu zemalja koje na savremen način koriste tehnologije u unapređenju procesa učenja. Projekat je sproveden u osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj” iz Aleksinačkog Rudnika u cilju ispitivanja modela nastave “1 učenik – 1 računar” u osnovnom obrazovanju. Škola je na početku projekta opremljena savremenom opremom u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija koju je obezbedila kompanija Majkrosoft, a organizovana je i stručna obuka u cilju jačanja kapaciteta nastavnika koji su bili uključeni u projekat.

U nastavku prenosimo ishod projekta u očima nastavnika, učenika i roditelja, u celosti:

Nastavnici:

• Svi nastavnici izražavaju mišljenje da se koncept Škole budućnosti pokazao efikasnijim u odnosu na tradicionalne modele nastave, a 84% da je projekat opravdao očekivanja.
• „Deca su više animirana u odnosu na tradicionalnu nastavu, mogu im se prikazati različiti sadržaji. Postoji niz različitih aktivnosti za izvođenje predavanja, ali i za utvrđivanje gradiva, kao i procenu znanja učenika. Takođe, olakšano je izvođenje diferencirane nastave za decu koja rade po prilagođenom programu“ – neka su od viđenja nastavnika koji su učestvovali u projektu.
• Nastavnici takođe ističu da je primetna veća motivisanost učenika i nastavnika; veće su mogućnosti izbora materijala i podataka; uključivanje dece koja rade po IOP-u i bolja postignuća ovih učenika.
• 75% nastavnika navodi da je primena računara u nastavi uticala na podizanje nivoa motivacije i postignuća učenika u velikoj meri, a 63% se slaže sa tim da upotreba IKT-a u velikoj meri olakšava organizovanje diferencirane nastave kako bi se izašlo u susret individualnim potrebama učenika.
• Po zavšetku projekta nastavnici procenjuju da je ideja Škole budućnosti doprinela u najvećoj meri unapređivanju sledećih aspekata rada škole: kvalitet nastave 81%, dostizanje ciljeva nastave 62%, motivacija učenika 81%, učešće učenika u nastavi 81% i postignuća učenika 69%. Grupni rad se pokazao kao najzanimljiviji učenicima kada je reč o primenjenim oblicima rada u okviru Škole budućnosti (83%), a 44% nastavnika je mišljenja da je koncept izokrenute učionice značajno olakšao usvajanje gradiva.
• Kada su u pitanju alati za rad, operativni sistem Windows se pokazao kao izuzetno koristan u radu (81% nastavnika), kurs PowerPoint-a (94%), rad sa interaktivnom tablom i Office 365 (75%), rad sa sistemom za upravljanje učenjem (Classroom Management System) 62%, a koncept izokrenute učionice 56%
• Na svakodnevnom nivou 88% je koristilo računarske programe MS Office paketa (Word, Excel, PowerPoint), 12% programe za trenutno slanje poruka, audio i video konferencije (Skype, Google Talk), 25% programe za socijalno povezivanje i saradnju u elektronskom okruženju za potrebe nastave (Facebook, Google Apps…), 50% programe za izradu i deljenje fotografija, audio i video zapisa (YouTube…), 88% materijale na maternjem jeziku koje pronalaze na internetu, i 50% el. materijale koje su dobili od izdavača udžbenika.

Učenici:

• Izlazni podaci ukazuju da nešto više od polovine učenika navodi da za računarom provodi nekoliko sati dnevno, što je u skladu sa njihovim prethodnim percepcijama, ali i u skladu sa odgovorima njihovih roditelja.
• Do kraja projekta i mali broj učenika koji nije imao otvorene naloge na Fejsbuku iste je otvorio. Dve trećine učenika navodi da koristi računar u učenju kod kuće, a povećao se i broj onih koji mogu samostalno da naprave sopstveni video i objave ga na YouTube-u (43%).
• Značajno se povećao i broj onih učenika koji bi bili zainteresovani da sa svojim odeljenjem i nastavnikom, uz pomoć računara tokom učenja sarađuju sa nekim drugim odeljenjem (83%). Ponovo najveći broj učenika navodi da bi u tom slučaju znali da koriste samostalno Skype, a čak 43% da su već ovladali veštinama pisanja bloga ili wiki alata ili deljenja datoteka, odnosno 62% da bi bili spremni da razmenjuju mišljenja na forumu.
• Na pitanje da li bi znali da naprave u Word-u školski časopis – polovina učenika sada odgovara da bi to mogla da uradi samostalno, a druga polovina da to može da uradi uz pomoć druga.
• Rad u Power Point-u i manipulacija različitih tipova objekata je nešto u čemu su učenici daleko sigurniji, što je vidljivo i u daleko većem broju njihovih tačnih odgovora na ovu temu. Kao i ranije učenici imaju više poverenja u sopstvene sposobnosti prilikom instaliranja novih programa na računar, ali su uvereniji u iste i po pitanju hardverskih dodataka (50%). Kada je reč o bezbednosti na internetu učenici jednoglasno navode da su svesni da opasnosti postoje.
• 83% učenika navodi da je projekat opravdao njihova očekivanja, a skoro svi se slažu u tome da je rad tokom projekta doprineo unapređivanju kvaliteta nastave u školi i podizanju motivacije.
• Polovina učenika navodi da im je model izokrenute učionice pomogao da lakše savladaju gradivo, dok je celokupna ideja Škole budućnosti ocenjena da ima prednost nad tradicionalnom nastavom (94%) i da je ocenjivanje bilo lakše (74%).

Roditelji:

• 72% roditelja smatra da postojeći uslovi u školi u velikoj meri pružaju mogućnosti za upotrebu informacionih tehnologija, te da je primena računara u nastavi uticala na podizanje nivoa motivacije njihovog deteta (86%).
• 79% smatra da se isto može reći i za učenička postignuća i lakše savladavanje pojedinih delova školskog gradiva (93%). U tom smislu 86% roditelja vidi način organizacije nastave unutar Škole budućnosti kao model koji ima prednost nad tradicionalnijim vidovima nastave.
• Iako dobar deo roditelja i dalje smatra da računar može da unese i nepoželjne promene u interesovanja dece (27%), 83% smatra da je projekat opravdao očekivanja u školi.
• Kada uporede uspeh deteta na početku i na kraju školske godine, uzevši u obzir predmete koji su obuhvaćeni projektom, 86% roditelja vidi pomak u ocenama dece.

Roditelji i deca:

• Zanimljivo je i da je manji broj roditelja u velikoj meri bio u mogućnosti da pomogne svojoj deci u izradi domaćih zadataka ili u savladavanju gradiva uz primenu IKT-a. 10% roditelja je reklo da je to radilo u velikoj meri, dok je nešto više od polovine roditelja izjavilo da je to moglo da učini u manjoj meri. Onda kada su to činili, pomoć je bila u oblastima rada u Word-u (53%) i izradi prezentacija (47%). Dve trećine roditelja je koristilo tablet Asus T100 iz projekta „Škola budućnosti“, ali prvenstveno za odlazak na internet, čitanje štampe ili Fejsbuk.
• Od oblika komunikacije sa nastavnicima najčešće su prisutni odlazak na školski sajt (14%) i e-dnevnik (52%).