Nenad Zlatanović (Texas Flood) o muzici i računarima
Jedan od naših najboljih bluz gitarista, Nenad Mr Swagger Zlatanović osnovao je “Texas Flood” 2004. godine, sastav koji svoj zvuk temelji na uticajima Stivija Reja, Džimi Hendriksa i Led Cepelina. Nakon nekoliko izmena sastava, 2007. se ustanovljuju kao trio, a prvi CD, “Grinnin in Your Face”, izdaju 2009. godine. Na ovom muzičkom zapisu su gostovali Raphael Wressnig, Hammond B3, Billy Gibson (pobednik Blues Music Avard 2009) i Little G Weevil, gitara i vokal (pobednik International Blues Challenge 2013).
Texas Flood je do danas imao skoro 1000 nastupa, većinom u klubovima u Beogradu, Srbiji i regionu, ali su zabeležili i nekoliko nastupa na velikim bluz festivalima kao što su:North City 2007 (Kosovska Mitrovica, Serbia), Voxstock 2007 (Belgrade), Blues Summit 2007 (Podgorica, Montenegro), Mostar Blues Fest 2008 (BiH), In Wires 2008 (Uzice, Serbia), Danube Blues Fest 2008 (Novi Sad, Serbia), Budapest Blues Festival 2010 (Hungary), Gastroblues 2010 (Paks, Hungary), Blues Stock 2009 (Belgrade), Blues & Soul Fest 2011 (Skopje, Macedonia), Moto Rock Fest 2012 (Veliko Trnovo, Bulgaria), Timisoara Blues Fest 2012 (Romania), Luxemburg Blues Festival 2012, Rorschach Jazz Club 2012 (Switzerland), Beer Fest 2012 (Belgrade), Rockwood 2012 (Serbia), Crossroads Festival 2012 (Belgrade). 18.10.2009 Texas Flood su svirali pred 10000 ljudi u Beogradskoj Areni kao predgrupa ZZ-Topu na njihovom beogradskom koncertu.
Tokom ovih godina Nenada Zlatanovića bije glas jednog od vodećih mladih gitarista u Srbiji koji svoje iskustvo stiče svirajući sa veličinama kao što su Lance Lopez, Lucki Peterson, Enrico Crivellaro, Ian Siegal, Matt Schofield, Alek Shultz, Big Daddi Vilson, kao i sa gotovo svim važnim srpskim rock i blues gitaristima. Zbog svega navedenog Tekas Flood je napravio reputaciju jednog od najboljih blues rock bendova sa ovigh prostora, visoke energije i sa konstantnim velikom praćenjem od strane njihovih vernih fanova. Nenad Mr. Swagger Zlatanovic u poslednje dve godine svoje muzicke karijere belezi stalne uspone i uspehe. Radeći na tri paralelna nivoa (power trio Texas Flood, solo akustični akt i duet sa našim proslavljenim usnim harmonikašem Petrom Miladinovicem Perom Joeom) uspeo je da se izdigne iz malih klubova i svoje nastupe premesti na veće i značajnije bine. Internacionalni blues festival u Luxemburgu na kome je svirao pre Jimmieja Vaughana, Mostar Blues Festival uz Erica Sardinasa, nastup pre Stevena Seagala u Sava centru i pre Atomskog skloništa u Mikser Houseu, samo su neki od značajnijih koncerata Texas Flooda kojima se ovaj band iz sfere blues scene pomerio ka većem, classic rock, trzištu u našoj zemlji. Sa Perom Joeom je nastupio pred više od hiljadu ljudi kao predgrupa Ani Popović takođe u Mikser Houseu i tako definitivno pozicionirao ovaj svoj novi proizvod na srpskoj muzičkoj sceni. Prvi tiraž solo albuma Naked Blues je skoro rasprodat zahvaljujući stalnim i izuzetno uspešnim "živim" predstavljanjima i velikom krugu fanova koje je Mr Swagger ovim CD-om stekao.
Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Na izvestan način, verovatno da, mada to ne bih bas nazvao ekspanzijom, ali definitivno, smanjenjem izvesnih kriterijuma u muzici.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Ne bih rekao ubio, ali zasigurno otupeo. Mada mislim da kompjuter ima i svoje dobre strane. Danas je mnogo lakše doći do raznoraznih autora, do kojih pre samo desetak godina nije bilo moguće doći. Što se šunda tiče on će postojati nezavisno od računara.
Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Pristalica sam analognog zvuka zato što je po mom mišljenju daleko više organski u odnosu na digitalni koji često ima problem da slabi ekspresiju muzičara. Mislim da slušaoci mogu da primete razliku, mada ne mora da znači da su svesni šta je digitalno a šta analogno. Razliku definitivno čuju.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Kao sto rekoh, pristalica sam analognog, samim tim, ne isključujem mogućnost da digitalni snimak bude dobar, ali ja ne vidim neke posebne prednosti digitalnog zvuka.
Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Mogućnošću za beskonačno ponavljanje i ispravljanje se definitivno smanjila potražnja, ali i dalje se zna da je dobar muzičar nezamenljiv. A sto se tiče toga da svako može da bude studijski muzičar, nisam ubeđen da na svakom koraku može da se naidje na nekog novog Džimi Pejdža, Dejvida Gilmora, Tom Džonsa i Pol Rodžersa. Toliko o tome što svako moze da bude pevač i studijski muzičar.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Što se tiče mogućnosti za rad u kući računar je tu zasigurno od velike koristi, ali samo u domenu “radnog snimka”.
Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Muzika je živa stvar i ne može da nastaje bez ljudi, samim tim, čovek ostaje nezamenljiv u odnosu na kompjuter.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?
Mogućnost šta će slušalac da primeti zavisi od naslušanosti i toga sta se prosečnom slušaocu servira kroz medije. Ukoliko su podjednako zastupljeni i digitalni i analogni zvuk, slušalac će sigurno napraviti razliku i po mom mišljenju, u većini će se odlučiti za analogno.
Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Što se tiče autorskih prava, bar u našoj zamlji, problem ne predstavljaju ni računar ni internet. Postoje tu neke druge neregulisane stvari. Cena muzike? Nisam siguran da je reč “obezvredio” cenu dobra, ali je zasigurno dramatično spustio njenu trzišnu vrednost.
Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Ne može se porediti slušanje muzike uživo i putem youtuba, a pomisao da je mišljenje čoveka koji muziku sluša isključivo putem youtuba kompetentno, potpuno je neozbiljno.
Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Svedoci smo poslednjih nekoliko godina da su društvene mreze jako pogodno tle za reklamnu kampanju, ali mišljenja sam da je naša zemlja jos previše analogna, te su plakati i ostali štampani mediji za sada moćniji, bar iz mog iskustva.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu.
Apsolutno ne, šta više odnos zna da bude potpuno nerealan. Na primer, ako sto ljudi klikne Going, realno je da će se pojaviti njih petoro ili desetoro.
Borba za RnR
Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Ove godine očekujemo album Texas Fooda sa cover verzijama nekih klasičnih rock pesama ex-YU bandova iz 70-tih godina prošlog veka, album dueta sa Perom Joeom, nekoliko već dogovorenih gostovanja u inostranstvu, solo nastup posle Otisa Taylora (18. mart) u Mikser Houseu, letnje nastupe na open air rock i blues festivalima i završetak formiranja i osvajanja još uvek nedovoljno razvijene classic rock teritorije u Srbiji i regionu.
Foto: Wood
Predrag Jovanović
Računajte na računare
