Nesa Minić Minke (Kerber) o muzici i računarima

Nesa Minić Minke rođen je 04.01.1975. u Aleksincu gde i sada živi. Od malih nogu bio je  zainteresovan za muziku, posebno gitaru i  sa sedam godina upisuje muzičku školu. Već sa četrnaest godina snima svoje prve demo snimke, a sa osamnaest svoj prvi album sa grupom “Grad”, na kojem je bio autor sedam od devet pesama. Tokom karijere svirao je i snimao sa mnogim izvođačima i bendovima (učestvovao je aktivno na osam albuma i ima preko pedeset gostovanja). Najznačajniji uticaj ima u bendovima Erotske čokoladice, Puls i naravno Kerber, čiji je član i danas.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Kompjuteri imaju pozitivne i negativne strane, zavisi ko kako razmišlja i na koji način ih može upotrebiti. Dobra strana je što možeš komunicirati, razmenjivati ideje i ne moraš putovati da bi učestvovcao u nekom projektu. Svako u svojoj kući sada može snimati i igrati se, što naravno,  dovodi do loše strane, a to je ono što se i podrazumeva samim pitanjem, jer je ovo način na koji mnogi sebe mogu isticati i nazivati muzičarima. Svi su naučili da mogu dosnimavati, šminkati i koristiti semlpove. Nekako su tim olakšicama počeli da stvaraju nešto što je izgubilo muzičku vrednost i izraz. Sve liči jedno na drugo, nema više prepoznatljivih stilova, tonova, boje, izgubio se lični karakter i izražaj.  O stilu muzike i načinu razmišljanja, neću da govorim.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Nije kompjuter sam po sebi ništa novo doneo. Svi ti, nabeđeni, kako se već pominje, iskoristili su svoju lenjost i nekreativnost, iskoristivši kompjuter za svoje hirove i želje. Ideje potiču iz glave. Ako znas i umeš, kompjuter bi trebalo samo da ti olakša realizaciju ideja. Šund nisu doneli takvi loši i nabeđeni nego mediji koji takve stvari plasiraju i nameću običnom slušaocu svakodnevno. A kad nekom slušaocu, svakodno trpaš takve stvari, vremenom ce početi da ih prihvata i pomiriće se sa tim da je to ok, što se na žalost i desilo. 

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da mogu da prepoznam razliku. Za mlađe generacije, nisam siguran. To je nešto što se stiče radom i slušanjem od malih nogu, a mi smo imali tu privilegiju i tehniku, jer su u to vreme nosioci zvuka bili trake, ploče i kasete. Da ne dođe do zabune kod čitalaca, namerno sam napisao i trake i kasete, jer starije generacije znaju da smo slušali i velike magnetofonske trake. Kasete su druga minijaturna priča.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalizacija omogućava muzičarima lakši rad. Mogu da zapišu i snime ideje ili pesme. To je možda jedina prednost. Drugačiji je pristup i rad sa digitalnim zvukom u odnosu na analogni.

 III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ne verujem da se smanjila potražnja, jer je razlika prepoznatljiva. Ili znaš ili ne znaš. Da, lako je se nasnimavati, peglati, kompresovati, čak i zameniti muzičara ukucavanjem tonova ili semplovima, ali sve to na kraju izgubi karaketer i odraz. Dobar muzičar se prepozna lako, ima svoj stil, svoj izražaj, svoj pristup tonovima i instrumentu. Ne postoje dva identična umetnika. Naravno, govorim o stvaranju i snimanju muzike, a ne o otkucanom semplu sa  nabacanih par tonova ili bezidejnim deonicama.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Može se kući napraviti dobar snimak, ali po meni, to nije merilo za plasiranje na tržište. Danas, svako može kući snimati. Svako ko nabavi iole pristojnu opremu, smatra da ima studio i sebe naziva producentom, ali kvalitet izostaje. Ne možeš, biti producent i plasirati muziku ukoliko nisi profesionalno stručan za produkciju, iako si nekad imao pristup muzici u bilo kom pogledu. Da podsetim da se za takve stvari, završavaju škole, fakulteti.  Kućno snimanje treba da bude samo demo varijanta onoga što treba odraditi u pravom studiju sa muzičarima – gde šta treba i kako treba.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Stilovi muzike su različiti i stvar su ukusa. Možda ja nisam adekvatan da odgovorim na ovo pitanje, ali ljudi konačno moraju da nauče i da razgraniče pojmove – intrumentalista i kompozitor. Kompozitori mogu da kreiraju i elektronsku muziku, a instrumentalisti su oni koji izvode muziku na svoj način ili način kako im kompozicija nalaže. Nema puno mesta za instrumentaliste u elektronskoj muzici. DJ-eve, ne mogu da okarakterišem i svrstam među instrumenaliste ili muzičare, jer su oni samo puštači ploča. Kao što na radio i TV stanicama rade realizatori i ton majstori.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Pravi umetnik i iskusni muzičar će prepoznati. Ne želim da pominjem kako su digitalizacijom promenili i izobličili prirodni ton i boju instrumenata, ali prepoznaće se način na koji je odsviran ton. Da li tu ima dinamike, emocije, vibrata. Zavisi i od kompozicije i načina izvođenja određenog instrumenta. Što se tiče, “običnih” slušalaca, mislim da to njima nije toliko bitno ako je dobro uklopljeno u  kompoziciju.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Obezvređeni su muzičari, jer još uvek nije pronađen način da se zaštiti i naplatiti minuli rad i uložen trud. Muzičari provedu po pola godine, snimajući, stvarajući, montirajući nešto što se danas preuzme za pet minuta preko interneta. Naravno da autorska prava nikad neće biti kao ranije. Ali to nije do interneta nego i do izdavačkih kuća, a i samih slušalaca i fanova. Tako je kod nas, u svetu se drugačije radi.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Nikad se ne mogu porediti virtuelni brojevi sa živom publikom. Ti, koji se veličaju i zadovoljavaju brojem pregleda, očigledno nemaju osećaj kako je pogledati ljudima u oči i uspostaviti sa njima kontakt preko instrumenta, a zauzvrat dobiti još pozitivniju energiju.  Uzvraćena energija publike je nešto što se ne može porediti ni sa čim na svetu.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da reklamiranje samo preko interneta, nije najuspešnije rešenje. Mnogo ljudi ne sedi pred kompjuterom non stop, mnogo ne vidi ili ne posećuje stranice gde se postavljaju reklame. Plakati su pored interneta i dalje aktuelni i poželjni za reklamiranje.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne, nikako. Ljudi, mahom, klikću na “evente” da bi istakli priču ili da bi ispoštovali prijatelje. Definitivno nije tačno, jer kao što pomenuh, mnogi ne vide takve objave.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je trenutno najaktivniji što se tiče nastupa za zadnjih dvadeset godina. Imali smo uspešnu sezonu i dosta koncerata. Samim tim, imamo potrebu da se odužimo publici i izbacimo uskoro nešto novo. Na tome se jos uvek radi. Nažalost, vreme i uslovi nisu baš idealni, ali mislim da ćemo se izboriti, nastaviti punom parom i odužiti se publici.

Predrag Jovanović

Računajte na računare