PC Press: 3, 2, 1… Adobe Premiere CS4
Sa tolikim brojem ulaznih i izlaznih formata koje je doneo razvoj televizije i Interneta nije lako napraviti dobru video‑slagalicu koja će funkcionisati u svim prilikama. Premiere CS4 ostaje šampion na polju video obrade — Voja Gašić
Otkako je pod pritiskom tržišta prinuđen da češće izbacuje nove verzije svojih paketa, multiplatformski džin, kako inače često nazivaju kompaniju Adobe, često je primenjivao „tik‑tok“ taktiku. Situacija je donekle slična Intel‑ovoj „tik‑tok“ razvojnoj strategiji u kojoj se smenjuju napredak ahrhitekture sa napretkom tehnologije, pa nas je tako Adobe u novim verzijama paketa Premiere naizmenično obradovao velikim skokovima mogućnosti ili brojnim sitnim, ali značajnim finim podešavanjima već implementiranih mogućnosti.
Čini se da je verzija CS4 već u tome izuzetak, jer je dodato i nekoliko značajnih noviteta, ali je velika pažnja posvećena i doslednosti korisničkog interfejsa, a uvedena su i brojna poboljšanja praćenja i katalogizacije raspoloživih medija, klipova, sekvenci i njihovih grupa, te dodatno upravljanje (i mogućnosti pretraživanja) metapodataka. Konačno, Adobe je odlučio da definitivno ukloni razlike između Windows i Mac verzije, pa je OnLocation modul, kojim možete na terenu direktno u računar raditi capture sa kamere, konačno raspoloživ i za Mac platformu, ali je zato iz Windows verzije izostao Ultra dodatak za brzi keying – takođe namenjen mahom terenskom radu, kada treba brzo zameniti pozadinu scene. Adobe je (verovatno dobro) primetio da Premiere i After Effects (a pogotovo njihova kombinacija) imaju mnoštvo alata za „kingovanje“, te da je ovaj modul čisti višak.
Prvo što ćete primetiti jeste da Premiere CS4 zahteva jači hardver i da je minimalni zahtev 2 GB RAM‑a, a da se procesor sa barem dva jezgra podrazumeva. Ako instalirate Master Colection CS4 na 64‑bitnoj platformi, uočićete i postojanje 64‑bitne verzije programa Photoshop, što svedoči da je i Adobe krenuo u migraciju. Razlika u brzini rada ova dva Photoshop‑a, pogotovo sa velikim fajlovima, tolika je da vas odmah obuzme želja da probate i 64‑bitni Premiere. Isto se odnosi i na GPU podršku pri obradi materijala koja bi mogla značajno da ubrza stvari, ali očigledno da je Photoshop još uvek strateški najvažniji Adobe proizvod, pa ćemo na GPU+CPU optimizacije i poboljšanja za Premiere morati još malo da sačekamo, ako izuzmemo nekoliko već ugrađenih tranzijenata i efekata. Stvari se, međutim, brzo razvijaju, pa oba velika proizvođača grafičkih platformi najavljuju značajno učešće svojih GPU jedinica i u profesionalnoj video-obradi.
Formati, formati…
Iako je počeo kao „editor za nelinearnu video montažu“, prvenstveno namenjen tada novim DV zapisima, Premiere se polako pretvarao u produkcionu alatku. Taj koncept je kasnije ipak odbačen, pa je za završnu izradu DVD‑a nastao Encore, a veliki broj drugih medija koji su nastajali u početku je opsluživao Media Exporter modul. Najnezgodnije je bilo to što u trenutku kad poželite da izvezete montirani materijal, svaka obrada prestaje i morate da čekate dok se izvoz ne završi. Dramatična promena u verziji CS4 je upravo odvajanje Media Exporter modula u zasebnu celinu koja opslužuje praktično čitav CS4 paket.
Iako se upravljanje ovim modulom gotovo ne razlikuje od prethodne verzije (sem povećanog broja izlaznih formata i opcija), očigledna prednost je u tome što modul nastavlja da radi samostalno, oslobađajući Premiere za nastavak editovanja. Da se na tom modulu ozbiljno radilo, svedoče i činjenice da uopšte ne morate da otvarate Premiere, već da mu naredite da izrenderuje ranije spremljen projekat, a zgodno je što eksporter može istovremeno (paralelno) da generiše različite medijske fajlove iz istog projekta, što je veoma korisno u procesu pravljenja streaming datoteka (WMV ili FLV) za različite brzine prenosa podataka.
Encore je i dalje sastavni deo paketa Premiere u svim kombinacijama isporuke, a verzija CS4 je obogaćena novim optimizacijama statičkog (slike, slideshow…) sadržaja, mogućnošću pravljenja raznovrsnijih interaktivnih menija, Blu‑ray popup menija i potpisa, mogućnošću korišćenja dual layer BR diskova i ogromnim izborom gotovih predložaka (templates), uz koje gotovo da nema potrebe da izlazite iz Encore‑a ako ste projekat završili u Premiere‑u.
Saradnja između programa Encore i Media Exporter je tako dobro urađena da samo jednim klikom možete iz gotovog projekta istovremeno da genererišete interaktivni BR disk, DVD i Web FLV datoteku sa istim sadržajem i interaktivnim mogućnostima. Tome uveliko doprinosi i konvergencija interaktivnih mogućnosti na optičkim medijima i novih Flash mogućnosti, pa tako u Premiere‑u sada možete dodavati i imenovati interaktivne i navigacione „okidače“ (trigere) neophodne za interaktivne FLV, F4V i SWF fajlove koji se ne odvijaju linearno, već u zavisnosti od korisnikovih akcija.
Nepravedno bi bilo zapostaviti ulazno/montažerski deo mogućnosti Premiere paketa kada su u pitanju formati. Velika lista capture/edit formata obuhvata DV, HDV, RED, Sony XDCAM, XDCAM EX, Panasonic P2 i AVCHD – naravno, sa svim varijacijama koje ovi formati donose a odnose se na rezoluciju, frekvenciju slike, preplitanje ili anamorfnost tačke. U verziji CS4 svaki od navedenih formata je podržan u izvornom obliku (native), što znači da se ne vrši nikakvo rekodiranje materijala prilikom montaže, već samo završno rekodiranje koje obavlja Media Exporter (to se, naravno, ne odnosi na sekvence u kojima su primenjeni efekti ili prelazi između kadrova, transitions). Ako montirate „na rez“, u većini slučajeva neće biti ništa izmenjeno sem preraspodele ključnih (key) frejmova.
Miks i remiks
Kada su u pitanju formati, najznačajniji napredak CS4 editorskog dela je što ne samo da sve navedene formate podržava u izvornom obliku, već dozvoljava i potpuno proizvoljno mešanje formata, zapisa, kompresija, rezolucija u timeline‑u, tako da slobodno mešate materijale iz svakakvih izvora, snimljene po raznim standardima. Pri tome će sve raditi besprekorno ako je timebase informacija ispravna; ako takva informacija ne postoji, možete da definišete „standardnu“ frekvenciju za izvode kojima je nepoznat framerate. Obratite pažnju da je pretpodešena vrednost 29,97 fps; kao i sve pretpodešene vrednosti u Premiere‑u, to odgovara američkim standardima.
Odsustvo prerenderovanja tj. insistiranje na real‑time preview mogućnosti koje je do prošle verzije bilo opciono, donelo je verziji CS4 čitav niz potpuno novih mogućnosti kad se radi o kombinovanju materijala, već sređenim sekvencama ili čitavim prijektima kao delovima natprojekta. Ugnežđene sekvence više ne morate renderovati da biste videli kako izgledaju pojedinačne faze preklapanja ili neka „slojevita“ kombinacija. Naruku ide i činjenica da Premiere sada ima potpuno rešen uvoz PSD ili TIFF datoteka sa slojevima (layers) uz njihovo raspoređivanje po timeline‑u, pa tako dizajneri u Photoshop‑u mogu skoro potpuno da pripreme sav slojeviti materijal koji će se koristiti u video-sekvenci.
Produkcionoj raznovrsnosti doprinosi i razmena projekata sa najvećim konkurentom – programom Apple Final Cut Pro – preko formata XML, izvoza u OMF (Open Media Framework) format i AAF (Advanced Authoring Format). Premiere, sa svoje strane, dozvoljava uvoz i obradu ovih projekata, samostalno ili kao delova sveobuhvatnog Premiere projekta. Tu su i standardne mogućnosti upravljanja „starinskim“ uređajima preko serijskih portova, te uvoz i izvoz CMX3600 liste „za sečenje“ – Edit Decision Lists (EDLs).
Vrhunac simpatija izaziva svojevrsna „regresija“ uvođenjem arhaičnih formata za dužinu sekvence i tajmkod u tradicionalnim filmskim merama: feet + frames. Naravno, posebno za 16 i 35 mm filmske trake. Verovatno su ove mere vraćene u život zbog toga što se velika količina filmskog materijala digitalizuje, a mere su često zapisane u stopama…
Nešto sasvim novo
Uprkos većoj hardverskoj zahtevnosti, odluka da Premiere CS4 „ne dira“ polazni materijal i ne renderuje gigabajte preview‑a dovela do najznačajnijih pomaka. Izvorni materijal ostaje kakav jeste, a u okolne datoteke se može zapisati svašta, od toga u kojim sve sekvencama i projektima učestvuje klip, preko preciznih informacija o već „trimovanom“ materijalu, najraznovrsnijih metapodataka koje Premiere razmenjuje sa celom CS4 svitom, do podrške na nivou razmene gotovih projekata sa programima After Effects, SoundBooth i Encore.
Najzanimljiviji put budućeg razvoja mogao bi da nastane iz novog modula za prepoznavanje govora u klipovima. Iako je za sada modul opremljen za svega nekoliko jezika, činjenica da govor iz klipa možete da prevedete u tekst, taj tekst dodelite klipu kao metapodatak, pretražujete po željenim rečima i pozicionirate markere na osnovu toga, može da otvori sasvim nove oblasti primene. Najpre, tu je znatno brža priprema sadržaja za osobe oštećenog sluha ili u slučajevima kad sadržaj mora da se isprati i pisanim tekstom. A može se pokazati da nam je godinama nedostajalo pretraživanje videa po izgovorenim rečima ili „autotitler“ koji će skupa BR i DVD izdanja automatski prilagođavati trećem DivX svetu. I to uz korišćenje pravopisa…
Najznačajnije što Adobe trenutno radi jeste razdvajanje programa po funkciji uz istovremenu integraciju njihovih mogućnosti na nivou međusobne razmene podataka. Premiere nikada nije bio one‑touch‑tool koji će vaše medijske datoteke pretvoriti iz neželjenog u željeni format, pa tu ulogu (uz mnoge druge) preuzimaju Media Exporter i Encore, rasterećujući Premiere i ostavljajući ga da bude ono što jeste – savršena alatka za kreiranje i kombinovanje najraznovrsnijih video materijala.
Extreme: www.extreme.rs
4K – RED format
Iz opširnog spiska HD formata treba izdvojiti RED format koji je zapravo „filmski digitalni format“, a podrška za njega je nastala u saradnji sa kompanijom RED Digital Cinema Camera Company, čije se kamere sve češće koriste u filmskoj industriji. Ove kamere nastale su 2006. godine i koriste poseban CMOS senzor Mysterium od 12 Mp, beležeći pokretne slike u rezoluciji 4096×2304 piksela u Redcode formatu koji je sličan CineForm RAW i JPEG2000 zapisima.
Zanimljivo je da su dimezije CMOS senzora ove kamere jednake sa dimenzijama 16:9 slike na 35 mm filmskoj traci, pa se koristi već postojeća (veoma kvalitetna) optika. Navedena rezolucija je, barem za sada, sasvim dovoljna i nakon vraćanja na film, pa se mnogi filmski stvaraoci odlučuju za ovu produkcionu varijantu. Kamera piše na Flash ili HDD medije, a Premiere direktno podržava ovaj format ne samo u timeline‑u, već i kao izlazni format. Istini za volju, da biste upotrebljavali RED (koji je još uvek označen beta podrškom), moraćete da preuzmete CS4 4.0.1 update koji koristi 64‑bitni memorijski footprint zbog glomaznosti RED fajlova. Možda je to ipak početak konačne tranzicije Premiere‑a na 64 bita…