Raste broj hakerskih napada u Srbiji

Broj sajber napada raste iz godine u godinu, kako na građane i privatne kompanije u Srbiji, tako i na informaciono-komunikacione sisteme državnih institucija u sektorima energetike, zdravstva, finansija, infrastrukture i drugih, a koji prema zakonu imaju poseban značaj za našu zemlju. Najnovija žrtva sajber napada je Informacioni sistem JKP “Informatika” Novi Sad koji se našao za vikend, u nedelju 1. marta, na meti hakera, i pored najsavremenije hardverske i softverske zaštite kompletne infrastrukture, prenosi Blic.

“Reč je o novom tipu “ransomware” virusa koji napada antivirusnu zaštitiu i “backup” sisteme i na taj način zaključava fajlove i čini ih nedostupnim. Ovakvi napadi nisu lokalnog karaktera, već su dijagnostifikovani širom sveta, a veoma teško ih je sprečiti i ukloniti nakon aktiviranja virusa” – saopštavaju iz JKP “Infortmatika”.

Na osnovu podataka Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal, broj predmeta u oblasti sajber kriminala u Srbiji svake godine raste za više od 20%. Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal primilo je u prošloj godini 3.834 novih predmeta, dok ih je u 2018. bilo 3.122, a predmeti se odnose na različita krivična dela iz oblasti koju pokriva ovo odeljenje Republičkog javnog tužilaštva. „Povećanje u 2019. u odnosu na 2018. godinu iznosi 23%, čime se nastavlja trend dugogodišnjeg rasta broja predmeta u ovoj oblasti od preko 20% godišnje“, kažu u Tužilaštvu za Tanjug.

CERTU-u prijavljena 152 incidenta

Novim Zakonom o informacionoj bezbednosti iz prošle godine definisano je da su svi kritični državni infrastrukturni sistemi od posebnog značaja u obavezi da od svake naredne godine do 28. februara dostave nacionalnom CERT-u, odnosno Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, sve statističke podatke o broju i tipu incidenata koji se desio u njihovim sistemima. Jovan Milosavljević iz Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima – CERT, koji deluje u okviru RATEL-a, kaže da prema podacima s kraja 2019. godine, CERTU-u su prijavljena 152 incidenta, ali da to nije realni pokazatelj stanja na terenu. I dalje veliki broj prijava incidenata stiže iz inostranstva, odnosno, drugih nacionalnih CERT-ova u svetu.

Phishing kampanje najčešće

Najviše se javljaju takozvane phishing kampanje, zatim različiti tipovi malvera, odnosno, takozvani iznuđivački softveri koji “zaključavaju” računare. “To je najjednostavniji način na koji hakeri mogu da upadnu u neki sistem, jer je najveći broj ljudi znatiželjan, pa iz neznanja ili želje da nešto saznaju, kliknu na neki link koji vodi ka malicioznom sadržaju i takav sadržaj preuzmu na svoj računar i rašire ga po mreži”, objašnjava Milosavljević. Phishing kampanja ima svoje različite oblike koji zavise od samih napadača, odnosno hakera, pa je čest slučaj da “virus” zaključa nečiji računar i da zatim hakeri traže otkupninu kako bi “oslobodili” hakovani kompjuter. Preporuka Nacionalnog CERT-a građanima je da informacije o svim aktuelnostima iz oblasti informacione bezbednosti potraže na zvaničnoj stranici ove institucije.

Zloupotreba koronavirusa

U pojedinim državama u inostranstvu građanima stiže na mejl adresu poruka koja sadrži zaštitni znak Svetske zdravstvene organizacije i u kojoj se navodi da je neophodno da građanin unese svoje podatke, korisničko ime i lozinku, a navodno će zatim od SZO dobiti mere zaštite od koronavirusa. To je, napominje Milosavljević, lažni sajt SZO, a hakeri ovim ustvari žele da prikupe lične podatke građana, jer korisnici najčešće imaju iste lozinke za različite naloge na društvenim mrežama. U Srbiji, ističe, prema poslednjim podacima nema takvih napada.

Izvor: RTS