Top50 2024

Srbija na ICT mapi sveta

Delegacija Vlade Srbije posetila je SAD i razgovarala sa vodećim kompanijama iz informatičkog sektora. O toku i rezultatima te posete razgovarali smo sa gospodinom Stefanom Lazarevićem, državnim sekretarom za telekomunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj.

Stefan Lazarević, državni sekretar za telekomunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj.
Stefan Lazarević, državni sekretar za telekomunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj.

Zajedno sa Premijerom i ostalim predstavnicima države i privrednog sektora prisustvovali ste sastancima sa vodećim ljudima najvećih svetskih IT kompanija, koji su, tom prilikom, pozvani da dođu u Srbiju i da razmotre potencijalna ulaganja. Kakvi su bili njihovi odgovori?

To je bila veoma uspešna poseta naše delegacije američkim kompanijama u oblasti IKT. Prijem na koji smo naišli bio je veoma pozitivan, a oni su bili više nego raspoloženi da slušaju o mogućnostima saradnje sa našom državom. Na sastancima su pokretane razne teme te buduće saradnje i, na neki način, ostavljen period od mesec‑dva, tokom koga će veliki broj kompanija izaći sa konkretnim predlogom. Sve kompanije su videle da mi imamo ozbiljan potencijal što se tiče razvoja IT industrije i pokazale veliko interesovanje za proširenje svog poslovanja u našoj državi.

Za neke velike korake u tom smislu sigurno će nam biti potreban malo duži period, ali pomaci se mogu osetiti u vrlo bliskoj budućnosti. Bitno je da napomenem i da je ova saradnja usledila kao jedan od niza koraka međusobne saradnje sa SAD, posebno kada je u pitanju ovaj segment, s obzirom na to da smo mi sa SAD potpisali memorandum o saradnji u oblasti IKT krajem 2012. godine.

Informacije koje su do nas dolazile govorile su mahom o najavama poseta predstavnika kompanija. Ovo znači da tu ipak postoji nešto više, možda mogućnost konkretnih projekata?

Ja bih to podelio na nekoliko segmenata. S jedne strane, veliki broj lidera tih kompanija pokazalo je interesovanje da poseti Srbiju i da nastavi razgovore oko nekih konkretnih tema. S druge strane, mi smo pokušavali da s njima razgovaramo već sada o budućoj saradnji, recimo proširivanju razvojnih centara ili potencijalnoj proizvodnji.

Segment razgovora bila je i edukacija, jer je to jedan od ključnih preduslova za razvoj IKT. Mi imamo odlične stručnjake u ovoj oblasti, ali će nam, na duže staze, itekako faliti ljudi sa visokim nivoom informatičkog znanja. Moramo danas značajno da ulažemo u znanje i edukaciju kako bismo podigli nivo obrazovanja i obezbedili održivost kada je u pitanju broj stručnjaka u IT industriji.

Govorilo se i o otklanjanju prepreka za određeni broj servisa koji njihove kompanije pružaju nama. Hteli smo da vidimo zašto oni nisu dostupni našim građanima. Predstavnik Amazona se, na primer, začudio što ne možemo da kupujemo sa ovog sajta.

Imajući sve to u vidu, ovu posetu vidim kao veoma uspešnu. Međutim, ukoliko ne budemo nastavili da organizovano pričamo sa svim tim kompanijama i radimo na rešavanju pojedinih problema, onda će se i slika promeniti.

Pomenuli ste da se predstavnik Amazona začudio zašto ne možemo da kupujemo putem njihovog sajta. Ne možemo da kupujemo ni aplikacije sa Google Play Store‑a, Apple‑ove prodavnice aplikacija… Da li se na sastancima došlo do razloga zbog čega je tako i šta je to što mi eventualno možemo učiniti da se to promeni?

Amazon‑u smo na licu mesta demonstrirali da mi ne možemo ništa da naručimo i oni su rekli da će hitno sesti da vide šta je razlog i da će nas obavestiti. PayPal je bio u nedoumici šta mogu da rade u našoj zemlji i onda kada smo mi malo koncentrisanije pričali sa njima i objasnili im, oni su došli u Srbiju.

Jedino je bitno da imamo dobar dijalog i rešavamo probleme koji postoje. Problemi nisu veliki i lako su otklonjivi, a uzroci njihovog nedolaska na naše tržište uglavnom su povezani s nedovoljnom informisanošću o našoj regulativi. Ubeđen sam da će do kraja godine i Google napraviti neke iskorake kad je u pitanju dostupnost njihovih servisa.

Mi smo mogli čuti da Google i Apple dolaze do kraja godine u Srbiju. Koliko ima istine u tim izjavama?

Priča je bila široka i rečeno je koje su to sve mogućnosti. Od onih najmanjih, dostupnosti servisa, do donacija, ali i konkretnijih stvari, kao što su proizvodnja, razvoj. Sve je to bilo na stolu, ali nije ništa konkretizovano, već je otvoren kanal za komunikaciju u narednom periodu.

Pomenuli ste PayPal, koji je u Srbiji za sada dostupan samo kao usluga plaćanja, ne i primanja uplata…

Oni su vrlo zadovoljni poslovanjem u Srbiji i čak su pomenuli mogućnost saradnje s našim lokalnim kompanijama. Rekli su nam da čim dobiju informaciju da mogu da puste i drugu uslugu, u roku od nekoliko meseci to će i učiniti.

Jedini problem koji imamo jeste trgovina između dva rezidenta Republike Srbije, pri čemu bi se taj promet obavljao u devizama, a naš platni promet to ne dozvoljava. Moramo da vidimo kako da omogućimo takvu razmenu. To je jedini problem i mi imamo ideje kako da ga rešimo.

Drago mi je da su sva ministarstva koja su bila prisutna u okviru delegacije raspoložena da urade sve ono što bi eventualno bilo potrebno kako bi se privukli neki od svetskih IT giganata i ja se nadam da ćemo imati pozitivne rezultate u tom pogledu.

Najpre ste posetili Microsoft, gde je potpisan ugovor o licenciranju softvera. Takav ugovor postojao je i ranije, da li je sada samo obnovljen?

Vlada formirana 2001. godine imala ugovor sa Microsoftom i nakon toga on više nije obnavljan. To je centralni ugovor o nabavci licenci za organe državne uprave i obično države koji imaju takav ugovor, obnavljaju ga svake treće godine. Na taj način se dobijaju mnogo bolje cene i bolji uslovi licenciranja, a mi smo ga sada, nakon desetak godina, obnovili.

Cilj Vlade je da Srbija u narednih pet do šest godina, postane inovacioni i tehnološki centar Evrope. Šta mi moramo učiniti da bismo se tom cilju približili?

Pre svega, to je veoma ostvarivo imajući u vidu kvalitet stručnjaka koje naša država ima. S druge strane, moramo da imamo bolju komunikaciju sa predstavnicima IT industrije, da vidimo šta je to stvarna potreba domaće IT industrije kako bismo im pomogli da se što bolje pozicioniraju ka multinacionalnim kompanijama, ali i ka drugim tržištima.

Ključna je edukacija. Moramo da omogućimo školovanje većeg broja IT stručnjaka, da razmišljamo o programima prekvalifikacije i da vidimo na koje sve načine možemo da dostignemo potreban broj IT stručnjaka da bismo nastavili da se kotiramo kao neki od lidera u regionu. IT tržište veoma brzo raste i mi moramo da uhvatimo korak sa njim. Zainteresovali smo svetske gigante za ovaj deo Evrope, a tu priliku koju smo napravili sada treba da iskoristimo.

Šta u smislu vidljivosti naše države znači ova poseta Americi?

To je u političkom i ekonomskom smislu veoma bitna stvar. Istakao bih sastanak sa Chief Information Officerom Baraka Obame. Steven VanRoekel je zadužen da na federalnom nivou koordinira uvođenje elektronske uprave i njen razvoj, a meni je posebno značajna njegova ponuda da nama kao državi pomogne oko problema koji su pred nama. Kada sa Chief Information Officerom Bele kuće razmenite iskustva i poglede na razvoj IT‑a i kada on vidi da vi razmišljate o tome kako oni rade i ponudi pomoć, to znači da imate ideju kako da unapredite svoju državu i to dosta utiče na podizanje ugleda i reputacije naše zemlje.

Kada prvi čovek Microsoft‑a iskaže svoje zadovoljstvo radom razvojnog centra u Srbiji, to opet menja našu poziciju na svetskoj mapi. Ako svi ti svetski magovi vide da vi imate ideju i radite na njoj, to stvara pozitivnu sliku o vama.

Objavljeno u časopisu PC Press broj 200.

Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: , ,

1 thoughts on “Srbija na ICT mapi sveta

Comments are closed.