Srbija u elitnom bankarskom društvu

Najnoviji dokaz da Srbija sve više postaje punopravni član elitnog društva u oblasti informatike i bankarstva dolazi iz Narodne banke Srbije. Ta institucija je ove godine bila pozvana da se pridruži odabranim centralnim bankama kada su u pitanju informaciono-komunikacione tehnologije. Poziv je
došao direktno od osnivača Central Bankers Club-a iz Švajcarske, koji su bili prijatno iznenađeni onim što su videli kod nas.

CBC je osnovala Nacionalna banka Švajcarske u cilju organizovanja foruma na kojima će se razmenjivati iskustva iz oblasti informacionih tehnologija u centralnim bankama. Centralne banke imaju dosta dodirnih tačaka i iskustva jedne mogu biti korisna za ostale. Iako postoje određene specifičnosti svake centralne banke, razmena iskustva uvek je dobrodošla u rešavanju problema. Prvi sastanak je održan u Finskoj daleke 1977. godine i prisustvovale su centralne banke Austrije, Danske, Finske, Grčke, Irske, Norveške, Švedske i Švajcarske. Od tada do danas broj zemalja se povećao sa 8 na 17, pa su na spisku Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Danska, Finska, Grčka, Mađarska, Island, Izrael, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Portugalija, Švedska i Švajcarska.

U fokusu

Sastanci se održavaju na svake dve godine i na njima IT strušnjaci centralnih banaka razmenjuju iskustva u tri do pet radnih grupa koje se fokusiraju na određenu IT problematiku:

• Uspostavljanje osnova za racionalizaciju IT troškova;
• Upoređivanje troškova u odnosu na druge centralne banke sličnih kapaciteta, složenosti i karakteristika;
• Identifikacija mogućnosti za poboljšanje efikasnosti IT;
• Davanje preporuka za povećanje IT efikasnosti i efektivnosti;
• Stvaranje osnove za kontinualno praćenje IT resursa i
• Razmena profesionalnih informacija među IT odeljenjima centralnih banaka

Konkretne teme traže kompetentne sagovornike. Pored zemalja‑članica, na forum se pozivaju i zemlje koje imaju potencijal da postanu članovi elitnog kluba. Taj poziv se zasniva isključivo na uvidu u dostignuća IT sektora svake od tih centralnih banaka. Tako se gospodin Roland Vetstajn, rukovodilac IT aplikacija u Nacionalnoj banci Švajcarske, uverio u kvalitet IT sektora Narodne banke Srbije i uputio lični poziv Goranu Kunjadiću, generalnom direktoru Sektora za informaciono‑komunikacione tehnologije Narodne banke Srbije, da prisustvuje forumu CBC. Poziv predstavlja priznanje ICT Sektoru Narodne banke Srbije, samoj Republici Srbiji i prvi je korak ka članstu u prestižnom klubu. Treba naglasiti da guverner Jorgovanka Tabaković u potpunosti razume i podržava značaj i ulogu informaciono‑komunikacionih tehnologija u poslovanju Narodne banke Srbije i daje punu podršku ICT Sektoru.

Softver za sopstvene potrebe

Forum nije politički panel – Švajcarska je dovoljno jaka, te ne mora da protežira neke zemlje ili političke trendove. Poziv je zaslužen strukom i iza njega stoji rad. Dolaskom na čelo ICT sektora Gorana Kunjadića intenzivira se razvoja u samoj kući. Prepoznata su mesta gde se može razviti domaće rešenje, koje je i jeftinije i bolje prilagođeno potrebama. Najvažnija aplikacija koja ovih dana kreće u svoju punu eksploataciju odnosi se na devizne rezerve zemlje. Softver koji je do sada obavljao taj posao ne samo da je koštao godišnje banku (a time i građane Srbije) nezanemarljive pare, nego je bio i predimenzioniran. U protekle dve ipo godine tim IT stručnjaka razvio je softver koji pokriva funkcije koje su realno potrebne našoj banci, a kao rešenje nastalo u kući, lakše će se održavati i prilagođavati. Takođe taj softver se može prodavati drugim centralnim bankama koje su slične našoj po veličini ili strukturi.

Nije to bio jedini uspeh ovog tima. Jedan od razloga za poziv je i promovisanje i primena BI alata (Business Intelligence Tools). Omogućavanje da se velika količina sirovih podataka na željeni način transformiše u upotrebljivu informaciju i prezentovanu u željenom obliku. Jedan primer su podaci skupljeni iz elektronske razmene podataka između institucija finansijskog tržišta. Na osnovu njega olakšano je praćenje dešavanja na tržištu. Sve te podatke treba čuvati u nekom privatnom cloud‑u koji će biti u zemlji, jer su svi ti podaci previše osetljivi da bi se čuvali na nekom javnom cloud servisu koji je pri tome i van granica Srbije. Tu su i brojne manje aplikacije koje olakšavaju svakodnevni život kao što je softver za javne nabavke, koji ocenjuje ponude i na osnovu zadatog algoritma donosi odluku šta je najpovoljnije. Vrlo transparentan metod rada.

Tim čine ljudi i njima je potrebna pažnja. Globalni problem je kako zadržati sposobne kadrove, što ne muči samo nas. Iako zvuči kao posao iz snova, uvek postoje kompanije koje će dobrom stručnjaku ponuditi više para ili bolje uslove. Jedan od načina kako se to kod nas rešava je brigom o usavršavanju kadrova. ICT polje je vrlo dinamično i konstatno obrazovanje je neophodno. Kursevi koji se pohađaju nisu jeftini i odnose se na rešenja koja se primenjuju u banci, najčešće su obuke iz Oracle, Cisco, HP, Microsoft i drugih kod nas prisutnih brendova. Ali onaj koji završi neku od tih specijalizacija mora to ulaganje da odradi ili da plati ono što je u njega uloženo, kao i stipendije nekada. To, u kombinaciji sa izazovnim projektima, daje rezultate u zadržavanju kvaliteta ljudi.

Sve su to teme o kojima CIO (Chief Information Officer) pričaju na forumima. A forume ne organizuje samo CBC – i sama Narodna banka Srbije organizuje Belgrade IT in central banks (BITCB) forum, koji će se održati 13. i 14. oktobra 2015. u prostorijama Narodne banke u Nemanjinoj ulici, Beograd. Pravo učešća imaju samo ljudi iz IT sektora centralnih banka koji će nastaviti razmenu iskustava, a fokus će biti na bezbednosti podataka i komunikacija. Priča se nastavlja, a mi ulazimo u dobro društvo…

dr Boris Stanojević

(Objavljeno u Časopisu PC#225)