Sve više servera, sve manje vlasnika
Tržišna konkurentnost i zahtevi klijenata da non‑stop pristupaju podacima nameću kompanijama i institucijama sve veća ulaganja u data centre i IT infrastrukturu. Tako odluke o data centrima ulaze u sam vrh prioriteta svih organizacija koji rade, ili nameravaju da rade posao sa velikim brojevima (podataka, informacija, iznosa, dokumenata, klijenata…) Kako se naše tržište nosi s tim izazovima?
Od IT infrastrukture se očekuje da bude brza, laka za korišćenje, uvek raspoloživi i, naravno, jeftina. Današnji biznis od data centara nedvosmisleno očekuje dostupnost 24×7, otpornost na kvarove i padove sistema, mogućnost lakog proširenja i skalabilnost. Posebno treba naglasiti značaj brzine odziva, koja je direktno srazmerna uloženom novcu, tako da se u praksi često kalkuliše između troškova i efikasnosti sistema. Stvari se sve više komplikuju, jer neprekidnost poslovnih procesa zavisi od fizičke infrastrukture (napajanje, hlađenje, kabliranje), zatim od pouzdanosti servera i komunikacione opreme i aplikativnih programa, a stalno je ugrožavaju ljudski faktor i slaba servisna podrška. Kako se izboriti sa svim ovim zahtevima od kojih zavisi sudbina savremenog poslovanja?
Ta i slična pitanja glavna su tema ovog broja časopisa „PC“, a u ovom tekstu biće prikazana sažeta analiza stanja tržišta servera i sistema za skladištenje podataka u Srbiji. Ujedno, to bi bio naš skromni doprinos kretanju u pravom smeru i nadamo se da će biti dovoljno da se stekne uvid i dobiju odgovori na pitanja: šta se prodaje, ko prodaje i ko kupuje servere i storage sisteme u Srbiji?
Tržište (ne) raste
Domaće tržište servera i storage sistema poraslo je u 2016. godini na 28,7 miliona evra. Ta vitalnost potiče isključivo od povećanih ulaganja telekomunikacionog sektora u izgradnju IT infrastrukture, dok su IT investitori iz ostalih delatnosti na nuli ili u minusu u poređenju sa ulaganjima iz ranijih godina. Raspodela je kao ona za sarmu, kad svi jedu kupus, a samo jedan dodaje meso.
Posmatrano prema vrsti uređaja, serveri su držali 57 odsto tržišta, slede sistemi za skladištenje podataka sa 34 odsto, dok je preostalih 9 procenata išlo na opcije i proširenja ovih sistema.
Velika većina isporučenih servera (80 odsto) optimizovana je za ugradnju u ormane (Rackmount Servers), dok iz godine u godinu pada potražnja za serverima u standardnim tower kućištima. Na taj način, korisnicima su omogućena laka proširenja i skalabilnost sistema. Tipičan isporučen server ima dva podnožja za CPU, ali je često ugrađen samo jedan, uglavnom Intel Xeon serverski procesor.
Turbulencija među proizvođačima
Godinama se ništa nije menjalo, a onda su velike promene došle brzo. Tako bi se najkraće opisalo sadašnje stanje među vodećim proizvođačima servera i sistema za skladištenje podataka. Serveri i storidži bili su godinama čvrsto u rukama tradicionalnih igrača, kao što su: HP, IBM, EMC, Dell, Fujitsu… Slika se sada menja – uključili su se novi vendori i novi partneri. Najveći globalni proizvođač komunikacione opreme Cisco snažno je proširio svoje poslovanje na serversku i storage opremu, a njegov primer prati Huawei, još jedna kompanija s globalnim uzletom. Velike promene predstavljaju IBM‑ova nedavna prodaja x86 serverskog biznisa kineskoj kompaniji Lenovo, kao i strateško udruživanje kompanija Dell i EMC. Sve to dovelo je do promene poretka na serverskoj sceni.
HP je svom serverskom poslu dodao jedno E (puno ime je Hewlett Packard Enterprise), ali i u novoj organizaciji s tržišnim učešćem od 32 odsto ostaje i dalje lider na lokalnom tržištu servera i storage sistema. Cisco se probio na drugo mesto ispred EMC‑a. Fujitsu i Dell zaokružuju listu prvih pet vendora na domaćem tržištu servera i storage sistema. U ovoj godini može da se očekuje dalji rast Huawei‑a zasnovan na finansijskoj snazi i opcijama koje može da ponudi telekomunikacionom sektoru u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.
Oklevanje s nabavkom
Slično turbulencijama među velikim ponuđačima serverske opreme, velike promene zahvatile su i domaće informatičke korisnike. Mnogi investitori oklevaju s nabavkom servera i traže optimalno rešenje kako da iskoriste veliki globalni tehnološki napredak u uslovima slabe nacionalne ekonomije. Prema sadašnjem stanju stvari, prosečan period zamene instalirane baze servera u Srbiji je gotovo sedam godina i s vremenom se produžava. Kod PC računara koji se sada koriste ciklus zamene duži je od osam godina. To je naša realnost, koja je mnogo ranije pogodila skoro sve druge branše – krpiće se staro sve dok mu duša ne ispadne. Da stvar ne bi bila toliko crna, serveri sada mogu i da se zakupljuju.
Bez ulaganja telekomunikacionog sektora serversko i storage tržište bilo bi u velikom minusu. Minus je veliki, ali srećom, ulaganja telko sektora još su veća, pre svega velikih operatora, kao što su Telekom Srbija, Telenor, Vip mobile i SBB. Oni obezbeđuju svima preko potrebnu informatičku infrastrukturu i stavljaju je na raspolaganje stanovništvu i celokupnoj privredi. Tržištu su ponuđene sve forme zakupa i proširenja IT kapaciteta: cloud serveri i storidži, telehousing, outsourcing…
Biznisu u Srbiji dostupni su svi servisi i tehnologije kao u razvijenom delu Evrope, a utisak je da ovako izgrađena infrastruktura značajno prednjači u odnosu na trenutne potrebe privrede. Ilustrativan primer kako zakup infrastrukture može da se iskoristi jeste domaći projekat uvođenja integralnog informacionog sistema u zdravstvu (IZIS).
U toku 2016 zakupljeni su IT kapaciteti kod Telekoma Srbija i projekat je odmah dobio optimalnu infrastrukturnu bazu. Pozitivni uticaji uvedenog informacionog sistema bili su vidljivi već do kraja godine. Nažalost, stanje hardverske opremljenosti domaćeg zdravstva ostaje skromno, kao i pre implementacije. Verovatno je državni cloud put kojim će se kretati celokupna državna uprava i skoro sve budžetske organizacije.
O pokretačima serverskog tržišta
Pored sektora telekomunikacija i državne uprave, bitni ulagači u serversku i storage opremu su banke i veliki privredni sistemi. Ove četiri grupacije ostvaruju više od 85 procenata ukupnih ulaganja u servere i sisteme za skladištenje podataka.
Što se prognoze za budućnost tiče, srpsko tržište servera i storage sistema će rasti, svakako brže od proseka ukupnog IT tržišta, što je inače karakteristično za segmente s niskom osnovicom. Tehnološki gledano, nastaviće se dalji prelaz ka blade serverima, iako će većina preduzeća i dalje radije koristiti dobro dokazane rack‑optimizovane platforme. Telekomunikacioni sektor ostaće generator rasta na domaćem tržištu servera i ubuduće
Izdaci za data centre evidentno rastu tokom prethodnih godina. Svake godine realizuje se nekoliko investicija koje se mere milionima evra. Smatramo da će se investicije telekomunikacionog sektora nastaviti, tako da će srpsko tržište data centara i fizičke infrastrukture rasti, a samim tim i serversko tržište.
Pregovori za pristupanje EU s potrebnim reformama državne uprave Srbije, zajedno s pozitivnim ekonomskim perspektivama najvažniji su pokretači tržišta servera i storage sistema u državnoj upravi. I na kraju, ali ne manje važno, u narednim godinama potražnja za novom infrastrukturom u bankarskom sektoru pojačaće prodaju x86 servera.
Milovan Matijević
Tekst predstavlja izvod iz godišnje analize „SERVERSKO I STORIDŽ TRŽIŠTE U SRBIJI 2016.“ koja je završena u februaru 2017. godine u okviru SITO inicijative. Inicijativa SITO (Srpski IT osmatrač) prati domaća tržišna i tehnološka kretanja u ICT oblasti od 2005. godine, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite www.sito.rs
