TESTOVI – POLOŽENO!

Opušteno sam dočekao testiranje znanja. Shvatio sam logiku rešavanja “raskrsnica“ i dobro naučio sve saobraćajne znake (to vuče najviše poena – pet po pitanju). Samo je delimično razumljivo što se saobraćajni znaci nude na prepoznavanje u samo jednom pitanju. Ako se napravi greška kod samo jednog znaka, poništava se bodovanje celog zadatka. Situacije sa pravilima prestrojavanja, parkiranja i zaustavljanja “teški“ su 3 poena, dok su preostala teorijska pitanja i prva pomoć rangirani sa dva ili jednim bodom. Dakle, greška na jednoj raskrsnici i na par običnih pitanja i – padate test. Zvuči mi preterano strogo.

Vežbajući prethodnih dana, shvatio sam da se većina grešaka provuče zbog brzopletosti, neprepoznavanja (neuočavanja) detalja na slici i stupidnosti samih pitanja. Onaj ko je za potrebe programa skenirao prave testove nije znao da Descreening opcijama ispegla štamparske bojene tačkice pa je nekada potreban napor da bi se uočilo vozilo sa pravom prvenstva (milicija, ambulanta, vatrogasci) i da bi se shvatilo da li im radi svetlosna signalizacija. Migavci na vozilima  i svetla na semaforima docrtavani su flomasterima, a efekat svetlosne signalizacije na povlašćenim vozilima crticama plave hemijske olovke. I prepoznavanje šinskog vozila je otežano. Na svu sreću, na samom testiranju slike su bile mnogo bolje, pa kritika pada uglavnom na priređivače programskog paketa koji se distribuira.

Test sam uradio vrlo brzo ali uz maksimalnu koncentraciju na tekst svakog pitanja. Policajac me je zamolio da izađem i sačekam rezultate. Primetio sam da preko šablona sa rupicama proverava odgovore. Nakon završetka testa (45 minuta), pozvani smo unutra i saopšteno nam je ko je položio. Mogli smo da izađemo i zakažemo dalje polaganje vožnje, dok je ostalima podeljen test kako bi videli gde su grešili. Mislim da, od petnaestak testiranih u mojoj grupi, njih pet nije prošlo.

Test

Test ima 4 strane. Prve dve su pitanja sa slikama (situacije, raskrsnice, znaci) dok su poslednje dve teorijska pitanja i prva pomoć. Na poleđini svake strane učesnik testa mora da upiše poseban broj koji mu je za te potrebe dodelila škola, ime i prezime, kao i broj lične karte i mesto polaganja. Policajac potom odlazi do svakog polaznika i proverava lične karte. Nakon toga је objašnjeno da se ništa ne sme podebljavati ili brisati, i da se takvi odgovori neće računati. Setio sam se i saveta instruktora da je poželjno cifru 4 pisati kao Ч da se ne protumači kao jedinica koja je naknadno prepravljana. Slično važi i za broj 7 koji bi trebao da ima crticu po sredini (7).

Raskrsnice

Za rešavanje situacija na raskrsnicama procedura je sledeca:

1. Ustanoviti da li je raskrnica regulisana znacima ili svetlosnom signalizacijom.
2. Ako svi imaju semafor sa trepćućim žutim svetlom (pojačana opreznost) računati kao da je raskrsnica neregulisana. 🙂
3. I ako nije i ako jeste regulisana uočiti da li u kombinaciji učestvuje neko vozilo sa pravom prvenstva (policija) i/ili šinsko vozilo (koje sam nekada zvao tramvaj). Ako i navedena vozila učesvuju u datoj kombinaciji, prvenstvo ima vozilo sa pravom prvenstva a tek onda šinsko vozilo. Posle idu ostali. 🙂
4. Kod neregulisanih raskrsnica, nakon postupka u tački 3, primenjuje se pravilo desne strane. Na kružnom toku polazi se od najdešnje kolone vozila ako nema ulica sa pravom prvenstva.
5. Kod regulisanih raskrsnica, prvo razmotriti prisustvo vozila iz tačke 3, a potom rešavati prvo ona vozila koja se nalaze na kolovozu sa pravom prvenstva ili na kolovozu na kome “važi“ zeleno svetlo.
6. Ako signalizacija na vozilima sa pravom prvenstva nije upaljena onda ta vozila tretirati kao obična.

Evo dva primera. (Slika 6): Prvo treba primetiti da je jedan kolovoz pod pravom prvenstva a drugi pod trouglom. Onda treba prepoznati onog jadnička pod brojem 4 koji predstavlja vozilo za pravom prvenstva (to sam ustanovio pomoću lupe – radi mu svetlo na krovu). On ide prvi, a potom ostala vozila po pravilu desne strane i to sa kolovoza sa pravom prvenstva. Potom idu i ostali. Jednostavno!

(Slika 7): Kružni tok vas u ovom haosu od slike sprečava da odmah uočite da ipak jedan kolovoz ima pravo prvenstva (videti znake)! Nema specijalnih vozila. Prvo se rešavaju samo vozila iz ulice sa pravom prvenstva i to po pravilu desne strane a onda ostali. Rezultat vidite na slici.

Pravila ponašanja, pozicije i prestrojavanja

Za utvrđivanje šta je pravilno u ponašanju na ulici ipak treba prelistati knjigu. Za odlučivanje su bitni i neki podaci koji se, jednostavno, moraju znati. Ono što se ovde izdvaja bilo bi:

1. Vozilo ima prva da se krece u pravcu “strelice kretanja” ukoliko na njegovoj saobraćajnoj traci to dozvoljava nacrtana “znak-strelica” (i to je saobraćajni znak, ali horizontalni).
2. Pravilno pozicionirano vozilo za skretanje ulevo, u jednosmernoj ulici, je pozicioniranje krajnje levo.
3. Pravilno pozicionirano vozilo za skretanje nije ono koje gazi pešački prelaz.
4. Parkiranje nije dozvoljeno bliže od 5 metara od ivice susednog kolovoza ili 15 metara u odnosu na, recimo, gradsku autobusku stanicu.
5. Pešaci uvek nepravilno prelaze onda kada ne idu najkraćim putem i ako su van pešačkog prelaza.
6. Preticanje na raskrsnici je dozvoljeno ako je regulisana, ali ima i pitanja u kojima je odgovor – ako se time ne ugrožava saobraćaj…(!?!) Ovo dobro proveravati u radu sa DVD testovima.
7. Pravo prvenstva na suženom delu puta se često javlja. Ako nema znaka, prednost imaju oni koji idu uzbrdo ili su puni teretom ili imaju priključno vozilo kojim je teško manipulisati unazad. Prednost nemaju oni koji na svojoj strani imaju proširenje na putu na koje se mogu skloniti.
8. Ako uzbrdica nije faktor zapetljavanja, a nema “znakova pored puta“ obično čeka onaj na čijoj je strani prepreka.
9. Kamioni treba da se kreću uz desnu ivicu kolovoza na većim putevima a ne uz središnu liniju.
10. Pešaci, motorcikli i zaprežna vozila ne smeju na autoput.
11. Ako prevoz putnika “radi” po sredini šireg kolovoza, zbog izlaska putnika na ulicu, vozila koja nailaze moraju da se zaustave.
12. Ako prevoz putnika ide uz levu ivicu kolovoza, ostala vozila treba samo da prilagode brzinu.
13. Obratiti pažnju da li su linije na kolovozu isprekidane (dozvoljeno preticanje) ili su pune.

Za brzoplete

Evo par primera u kojima se lako može pogrešiti.

Slika 1: Da li je dozvoljeno preticanje? Opcija ponuđena na nepreglednom delu puta koji asocira na NE. Dodat je još i znak opasna krivina tek da zaplaši. Zapravo, preticanje je dozvoljeno jer svaka kolovozna traka ima po dve saobraćajne trake.

Slika 2: Da li vozilo sa pravom prvenstva treba da propisti automobil? Kada uspete da prepoznate koje je to vozilo, opet asocirate na NE, jer to je (BRE) vozilo sa pravom prvenstva ALI samo kada ima uključenu svetlosnu signalizaciju. Tek tada primetite da oko svetla na krovu nema crtica hemijskom olovkom. Dakle, TREBA da propusti automobil jer mu dolazi sa desne strane.

Slika 3: Vozači iz ulice pod zelenim svetlom (sa gornje strane slike) vide da je preko raskrsnice gužva i ne stupaju na nju (što je pravilno). Onda sledi pitanje: “Da li vozač zelenog automobila može da skrene levo?“ Zašto ne bi noglo u toj situaciji? Tek onda uočavate da je on u saobraćajnoj traci koja nije predviđena za skretanje levo (znak na asfaltu iza njega).

Slika 4: Da li je motociklista dužan da propusti automobil, tramvaj ili oba vozila zajedno? Kladim se da kasno uočite da su motociklista i automobil u ulici sa pravom prvenstva. Možda ne znate da je i šinsko vozilo dužno da stoji na znaku (trouglu) koji najavljuje ulicu sa pravom prvenstva. Dakle, motociklista treba da propusti samo automobil jer mu dolazi sa desna.

Slika 5: Vi čujete samo “Da li je vozilo ispravno parkirano?“, vidite po znaku da je to opasan prevoj i odgovarate sa NE. Tek onda procitate da pitanje glasi “Da li je, prema oznakama na kolovozu, vozilo ispravno parkirano?” I dalje vam nije jasno? Oznaka na kolovozu ukazuje da su na strani te saobraćajne trake isprekidane linije. Dakle, dolazeća vozila mogu ga (kao parkiranog) preticati pa je zato ISPRAVNO parkiran.

Ja i dalje smatram da je ovo opasna pozicija (pritom zapletena), pa test pitanje poigrava (nepotrebno) na granici logike!

Teorijska pitanja

Po meni najsporniji deo testa. Puno pitanja kao da je zalutalo sa testa za C ili D kategoriju. Mislim da nisam ništa pametniji od saznanja da je laka prikolica teška 750 kilograma, da kruta veza kod šlepanja može biti i kraća od 3 metra a posebno da se vozilo na motorni pogon kreće snagom sopstvenih motora (!?!). Sledi set pitanja o boji prednjih i zadnji svetala. Pravo da vam kažem, bilo bi mi svejedno da je neko odlučio da budu žuta ili bela. Tu su zalutala i pitanja o svetlima za maglu koja, pritom, po zakonu nisu obavezna. Ali zato pitanja tipa “…koliko baca prednje za maglu a koje boje je zadnje svetlo za maglu…”, su ipak pitanja koja vam otkinu po par poena. Slede i moje omiljeno pitanje: “…koliko je maksimalno dozvoljeno dodati priključnih vozila vučnom vozilu..”!?

Sa druge strane, odgovori na neka pitanja nisu dovoljno egzaktna (pa time ne zaslužuju da učestvuju u bodovanju). Na primer, “…rastojanje između vozila koja se mimoilaze treba da bude dovoljno za bezbedno mimoilaženje”. Ili, “…odstojanje iza drugog vozila treba da bude dovoljno da ne ugrožava bezbednost saobraćaja”. Deo nepotrebnog znanja stigao je i od pitanja: “…u zatvorenom prostoru motornog vozila koje se ne može otvoriti iznutra mogu se prevoziti lica samo u vozilima unutrašnjih poslova i oružanih snaga”!

Ako nekada budem radio u parking servisu ili postanem sudija za prekršaje mnogo će mi značiti i saznanje da se zaustavljanje vozila duže od 15 minuta smatra parkiranjem, a kraća minutaža smatra zadržavanjem.

Prva pomoć

Teško je izraziti neko negodovanje ovim pitanjima jer je očigledan njihov značaj u situacijama kada se, kad zatreba, nekome može stvarno pomoći. Strašna mi je sama pomisao da ovim stepenom znanja nekome mogu pomoći, posebno kada svako pitanje podrazumeva da prvo prepoznam šta je povređeno. Mislim da je to neozbiljna mešavina sofisticiranog zanata  i amaterizma. Voleo bih da znam da li bih nenamernom nestručnom pomoći mogao zakonski odgovarati. Mislim da bi se zaustavljanje krvarenja i imobilizacija mogli izdvojiti kao jedine važne stvari. Bojim se da reanimacija i pomeranje povređenog zahteva profesionalce. Nadam se da nikome nećemo duvati u nos ili masirati srce. Šta da kažem – učite.

Ako dobijete bilo koje pitanje tipa: “…šta raditi ako pred put osetite glavobolju i td.”, uvek birajte najgluplji odgovor u kome stoji ono “obratite se lekaru”. Nećete pogrešiti.

Polaganje vozačkog zakazano je za 4.12.2009. Platio sam još 3.000 dinara za taj čin i još 2.400 dinara za dva dodatna dvočasa. Cena za vožnju Golfom poskupela je sa 530 na 600 dinara.

Kalkulacija dosadašnjih troškova je:

Lekarsko uverenje =    2.300 din.

40 časova X 530 din. =  21.200 din.  (obavezni časovi)

4 časa      X 600 din. =    2.400 din. (dopunski časovi na moj zahtev)

Test znanja =    3.000 din.

Test vožnje =    3.000 din.

UKUPNO = 31.900 din. (340 evra)

Jedva čekam da se ovo završi. Zamorno je! Počeo je da se javlja i ničim izazvan inat. Tri meseca su me budili rano, kritikovali i nadgledali, i uzeli pare koje bi se uz mali dodatak mogle pretvoriti u manji laptop.

Nemam strah od polaganja…

… i to me brine!